Vlada Ujedinjenog Kraljevstva poseduje obaveštajne agencije u nekoliko različitih državnih odeljenja. Agencije su odgovorne za prikupljanje i distribuciju, stranih i domaćih obaveštajnih podataka, obezbeđivanje vojnih obaveštajnih podataka, vršenje špijunaže i kontra-obaveštajne delatnosti. Njihove procene obaveštajnih podataka doprinose vođenju spoljne politike Ujedinjenog Kraljevstva, očuvanju nacionalne bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva, vojnom planiranju i sprovođenju zakona u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tri glavne agencije su: Tajna obaveštajna služba (MI6) Služba bezbednosti (MI5) Vladin štab za komunikacije (GCHQ).
Prve obaveštajne službe Velike Britanije se razvijaju u 19. veku. Dešifrovanje Cimermanovog telegrama 1917. je označeno kao najznačajniji obaveštajni trijumf za Veliku Britaniju tokom Prvog svetskog rata i predstavlja jednu od najranijih situacija u kojima su obaveštajni podaci, uticali na svetske događaje. Tokom Drugog svetskog rata, ali i nakon toga, mnogi posmatrači smatraju Ultru veoma značajnom za Saveznike tokom Drugog svetskog rata. U posleratnom periodu, obaveštajna saradnja između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država postala je kamen temeljac okupljanja zapadnih obaveštajnih službi i „Specijalnog odnosa” između Velike Britanije i SAD.
Trenutne/Aktivne službe Ime agencijeKratak opis poslaUnutrašnja obaveštajna delatnostSlužba bezbednosti (MI5)"The Security Service". MI5. Preuzeto 05/11/2017.Protiv terorizma i špijunaže na teritoriji Velike BritanijeNacionalna obaveštajna jedinica za domaći (unutrašnji) ekstremizam i nerede (NDEDIU)"National Domestic Extremism and Disorder Intelligence Unit" . Preuzeto 05/11/2017.Anti-ekstremizam i sprečavanje javnih nemira na teritoriji Velike BritanijeNacionalna agencija za organizovani kriminal (NCA)"National Crime Agency" Preuzeto: 05/11/2017 Prikupljanje i analiza obaveštajnih podataka iz sfere organizovanog kriminalaNacionalna Obaveštajna Služba za Balistiku (NBIS)"NABIS - National Ballistics Intelligence Service" Preuzeto 05/11/2017Upravljanje i pružanje detaljnih informacija o kriminalitetu vezanom za vatreno oružjeNacionalni obaveštajni biro za borbu protiv prevara/Nacionalni obaveštajni biro za prevare (NFIB)National Fraud Intelligence Bureau Preuzeto: 05/11/2017 Prikupljanje i analiza obaveštajnih podataka iz sfere privrednog kriminalaSpoljna obaveštajna delatnostTajna obaveštajna služba (SIS/MI6)SIS/MI6 Preuzeto: 05/11/2017Prikupljanje i analiza stranih obaveštajnih podatakaOdbrambeno obaveštajna služba (DIS)Defence Intelligence Preuzeto: 05/11/2017Prikupljanje vojno-obaveštajnih podatakaElektronsko-izviđačka delatnostVladin štab za komunikacije (GCHQ)Government Communications Headquarters Preuzeto: 05/11/2017Prikupljanje i analiza elektronskih podatakaZdružena obaveštajna delatnostObjedinjeni obaveštajni komitet (JIO)Joint Intelligence Organisation Preuzeto 05/11/2017Zajednička analiza obaveštajnih podataka
Istorijat Direkcija vojno-obaveštajne službe UK je od 19. veka bila deo Ratnog Kabineta. Tokom Drugog svetskog rata, odseci su numerisani i često nazivani „M.I. + broj”.
Biro tajne službe (engl. The Secret Service Bureau) osnovan je 1909. godine na zajedničku inicijativu Admiraliteta Ujedinjenog Kraljevstva (Ministarstva ratne mornarice) i Ratnog Kabineta, kako bi se vršila kontrola operacija tajnih obaveštajnih službi u Velikoj Britaniji i inostranstvu. Biro se najviše koncentrisao na aktivnosti Vlade Nemačkog carstva. Bio je podeljen na pomorske i vojne odseke, koji su vremenom specijalizovani za spoljnu špijunažu i unutrašnju kontra-obaveštajnu delatnost. Ova specijalizacija je rezultat obaveštajnih zahteva Admiraliteta, vezanih za pomorsku snagu Mornarice Carske Nemačke i formalizovana je pre 1914. godine. Tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine, dva odseka su podvrgnuta administrativnim promenama, tako da je unutrašnja sekcija za kontra-obaveštajnu delatnost postala Direkcija vojno-obaveštajne službe Odeljak 5 (MI5), a inostrani deo postao je Direkcija vojno-obaveštajne službe Odeljak 6 (MI6). Ova imena – MI5 i MI6, su imena pomoću kojih su Služba bezbednosti i Tajna obaveštajna služba često prepoznate danas.
Hiljadu devetsto devetnaeste godine, Kabinetov Odbor za tajne službe, preporučio je da se kreira agencija za probijanje šifri/kodova. Osoblje agencije je bilo kombinacija ljudi iz N.I.D25 (eng. Room 40; odsek u britanskom Admiraltetu, najčešće identifikovan sa naporima kriptoanalize Velike Britanije tokom Prvog svetskog rata, posebno presretanjem i dekodiranjem Zimmermann Telegrama, koji je imao bitnu ulogu u dovođenju Sjedinjenih Država u rat) i MI1b (zadatak presretanje i kriptoanaliza) i ujedinjeno je u novu organizaciju pod nazivom/pseudonimom "Kodeks Vlade i škola šifrovanja" (GC & CS). Tokom Drugog svetskog rata, GC & CS je radila na dekodiranju poznate nemačke Enigme (pseudonim Ultra) i Lorencove šifre (eng. Lorenz ciphers), ali i na velikom broju drugih problema. Kodeks Vlade i škola šifrovanja je u junu 1946. preimenovan u „Vladin štab za komunikacije” (GCHQ). Ratna obaveštajna saradnja između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država nastavila se i u posleratnom periodu. Shodno tome, dve zemlje potpisale su bilateralni sporazum UKUSAIzdanje sporazuma UKUSA 1948. godine. Kasnije je proširen tako da uključuje Kanadu, Australiju i Novi Zeland (poznatije pod nazivom „Pet očiju”), kao i saradnjom sa nekoliko "zemalja trećeg sveta". Ovo je postalo kamen temeljac okupljanja zapadnih obaveštajnih službi i "Specijalnog odnosa" između Velike Britanije i SAD.
Objedinjeni obaveštajni biro (JIB) uspostavljen je 1946. godine. Struktura JIB-a se sastojala od niza divizija: nabavna (JIB 1), geografska (JIB 2 i JIB 3), odbrana, pristaništa i plaža (JIB 4), aerodroma (JIB 5), ključnih tačaka (JIB 6), ulja (JIB 7) i telekomunikacija (JIB 8).
Kada je Ministarstvo odbrane formirano 1964. godine, JIB, pomorske obaveštajne službe, vojno-obaveštajna služba i obaveštajna služba vazdušnog saobraćaja su kombinovane da formiraju Obaveštajnu jedinicu odbrane (DIS). DIS se prvo fokusirao na pitanja hladnog rata.
Zakon o bezbednosnim službama iz 1989. godine uspostavio je pravnu osnovu Službe bezbednosti (MI5), prvi put pod vladom koju je predvodila Margaret Tačer. Vladinom štabu za komunikacije (GCHQ) i Tajnoj obaveštajnoj službi (MI6) su prvi put postavljene zakonske osnove donošenjem Zakona o obaveštajnim službama (1994) pod vladom koju je predvodio Džon Mejdžor.
U 2009. godini, Obaveštajna jedinica odbrane (DIS) menja ime u Obaveštajnu službu odbrane (DI). Objedinjena obaveštajna organizacija pruža procenu podataka i savete o razvoju analitičke sposobnosti britanske obaveštajne zajednice za Objedinjeni obaveštajni komitet i Savet za nacionalnu bezbednost."Joint Intelligence Organisation - GOV.UK" gov.uk. preuzeto 23/12/2017.
Nacionalna agencija za organizovani criminal (NCA), osnovana 2013. godine, prikuplja i analizira obaveštajne podatke o ozbiljnom i organizovanom kriminalu. Prethode joj Agencija za ozbiljan organizovani kriminal - SOCA"Serious Organised Crime Agency " preuzeto: 23/12/2017. (2006–2013), Nacionalna kriminalistička obaveštajna služba - NCIS (1992-2006.) i Nacionalna obaveštajna jedinica za narkotike (1970-1992). Postoje i tri druge obaveštajne službe unutrašnje obaveštajne delatnosti pod nadležnošću Ministarstva unutrašnjih poslova. To su Nacionalna obaveštajna jedinica za domaći (unutrašnji) ekstremizam i nerede (NDEDIU) od 2004. godine, Nacionalna Obaveštajna Služba za Balistiku (NBIS) od 2008. godine i Nacionalni obaveštajni biro za prevare (NFIB) osnovan 2010. godine od strane Policije grada Londona.
Organizacija obaveštajno-bezbednosnog sistema Strateški ciljevi utvrđene politike nacionalne bezbednosti Velike Britanije obuhvataju nekoliko, životno važnih, pitanja kao što su: Zaštita Ujedinjenog Kraljevstva i britanske teritorije, britanskih državljana i imovine od svih pretnji, uključujući terorizam i špijunažu; Zaštita i unapređenje odbrambenih kapaciteta Velike Britanije i njenih spoljnopolitičkih interesa; Zaštita i unapređenje ekonomskih potencijala Velike Britanije i njenog ukupnog blagostanja; Podrška u otkrivanju i prevenciji teškog kriminala.Central Intelligence Machinery, Internet 29/12/2017, http://www.archive.official-documents.co.uk/document/caboff/nim/0114301808.pdf
Uz premijera, britanskim obaveštajno-bezbednosnim sistemom rukovodi Komitet stalnih podsekretara za usmeravanje obaveštajnog rada ([). PSIS pomaže resornim ministrima u stalnom nadzoru rada obaveštajnih i bezbednosnih službi. Osnovne funkcije PSIS su: Utvrđivanje strateških planova i smernica rada obaveštajne mašinerije; Definisanje prioriteta za prikupljanje obaveštajnih saznanja i izradu nacionalnih obaveštajnih procena; Definisanje operativnih obaveštajnih programa obaveštajne mašinerije; Razmatranje drugih pitanja od značaja za realizaciju obaveštajnih aktivnosti.
Finansijski poslovi Komiteta se podnose Ministarskom komitetu(CSI), koji donosi odluku o finansiranju obaveštajnih službi iz državnog budžeta. Na čelu PSIS je Sekretar kabineta(vlade), a članovi su podsekretari ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova i finansija. Koordinator za obaveštajni rad ima ulogu savetnika PSIS i predsedava savetodavnim komitetom, poznatim kao Preliminarni komitet, koji predstavlja prvu proveru predviđenih troškova za realizaciju obaveštajnih i bezbednosnih poslova. Do sada su Koordinatori bili najistaknutije ličnosti iz oblasti obaveštajnog rada (rukovodioci obaveštajnih službi). Takođe, u periodu posle Drugog svetskog rata, zabeleženo je da su istovremeno oni bili i članovi Gornjeg doma (pripadnici britanske aristokratije)Savić, Andreja, op. cit, str.227.
Uz MIS i PSIS, na planu koordinacije i rukovođenja obaveštajnim i bezbednosnim aktivnostima u Velikoj Britaniji deluje još nekoliko tela izvršne vlasti. Posebno se ističe Združeni obaveštajni komitet (), deo kabineta premijera pod kontrolom Sekretara kabineta„National Intelligence Machinery”, op. cit.. стр. 15.. JIC je telo koje odobrava opšte obaveštajne zahteve i razmatra ih pod nadzorom Koordinatora obaveštajnih i bezbednosnih službi (). Izveštaj o zahtevima službi odlazi ministrima na odobrenje. JIC ima zaduženja da: usmerava i nadzire rad obaveštajnih službi u zemlji i inostranstvu u cilju osiguranja efikasnosti, ekonomičnosti i brzog prilagođavanja novim zahtevima, a pod najširim nadzorom Stalne komisije; podnosi na odobrenje ministrima izveštaje u dogovorenim intervalima (najmanje jednom nedeljno) o obaveštajnim zahtevima, prioritetima i drugim zadacima službi; po potrebi koordinira zajedničke planove rada različitih odeljenja u obaveštajnim službama vrši nadzor i daje rana upozorenja za razvoj direktnih i indirektnih pretnji iz inostranstva prema britanskim političkim, vojnim i ekonomskim interesima vrši procene o događajima vezanim za spoljne poslove, odbranu, terorizam, međunarodni kriminal, naučne, tehničke i međunarodne ekonomske aktivnosti; vrši procenu pretnji bezbednosti; odražava i nadgleda veze sa Komonveltom i stranim obaveštajnim službama i procenjuje standarde za pristup svojim informacijama.
Komitet može da osniva i stalne potkomitete za izvršenje svojih obaveza. Komitet direktno izveštava o svom radu Sekretara vlade, osim kada vrši posebne procene za načelnike Generalštaba. Organizovan je u više potkomiteta pod imenom Grupe za tekuću obaveštajni rad (), zadužene za pojedine resore i agencije, zbog čega se sam JIC smatra obaveštajnom ustanovom. Pored ovih grupa, JIC u svom sastavu ima i stalni Analitički štab (), Grupe koordinatora() i Sekretarijat(). Anatlitički štab je zadužen za analitičke poslove tj. obradu obaveštajnih informacija dobijenih od drugih britanskih institucija.