Јелена Скерлић Ћоровић (Београд, 16. октобар 1887 — Београд, 16. фебруар 1960) била је српска наставница, преводилац и књижевна критичарка.
Биографија
Рођена је 1887. године у Београду у занатској породици, од мајке Персиде и оца Милоша. Њен брат је био Јован Скерлић, књижевник и критичар, сестра Јованка Скерлић. Јеленина мајка Персида Скерлић (преминула 1893) била је предана деци и породици, имала велики утицај на њих и желела да јој се сва деца школују.
Јелена је завршила Вишу женску школу у Београду 1907. године. Након тога, дипломирала је 1907. године, као вандредни студент на Катедри за француски језик на Универзитету у Београду и почела да ради као наставница француског језика у приватној школи у Смедереву.
Током студирања, упознала је Владимира Ћоровића историчара, академика, професора и ректора Универзитета у Београду. Венчали су се 1910. године и имали две ћерке, Милицу и Мирјану.
Ћоровићи су често мењали место пребивалишта, живели су у Сарајеву (1910. — 1914, Јајцу и Бањалуци (1914–1917), Загребу (1917–1919), у Дубровнику и Мостару. Након мењања великог броја пребивалишта, 1919. године враћају се у Београд, где Владимир Ћоровић добија посао као професор на Филозофском факултету.
Док је њен супруг радио као професор на Филозофском факултету, Ћоровићева је радила као професорка гимназије, у периоду од 1920 — 1922. године. Свој стан преуредила је у салон, где се сваког уторка окупљала елита међуратног периода.
Образовање и рад Након завршетка Више женске школу у Београду и дипломирања на Универзитету у Београду, Ћоровићева је радила као наставница француског језика, бавила се превођењем са француског и енглеског на српски језик. Са француског језика, највише је преводила романе и приповетке, као и дела Жила Верна, Анатола Франса, Фјодора Достојевског и многих других. Преводе је објављивала у многим књижевним часописима и новинама као што су : Српски књижевни гласник, Народ, Мисли, Књижевни југ, Политика и многим другим. Као изврстан преводилац, обогатила је српску преводну књижевност многим делима.
Ћоровићева је пред крај живота радила и на мемоарским записима, где је оставила вредна сведочанства о њеном супругу Владимиру Ћоровићу, брату Јовану Скерлићу, Исидори Секулић, Десанки Максимовић, Браниславу Нушићу, Николи Пашићу и о многим другим знаменитим људима. На усавршавању француског језика, била је у више наврата у Паризу, а усавршавала се и у Лозани.
Преминула је 16. фебруара 1960. године у свом дому у Београду.
Преводи мини|Јелена Скерлић као беба са родитељима, братом Јованом и сестром Јованком Током своје каријере преводилаца, Ћосовићева је превела велики број књижевних дела :
Приче и чланци
Једна персиска песма и једна босанска севдалинка (1938) Породична писма Ј. Скерлића (1964) О Скерлићевим родитељима: неке моје успомене из детињства и младости (1964) Сећање на Милована Глишића (1997) Богдан и Павле Поповић (1998) Књига једне жене војника (јануар 1928)
Године 2014, под издавачком кућом Академска књига изашла је монографија Живот међу људима, Јелене Скерлић Ћоровић
Референце
Литература
Станков, Љиљана: Женски покрет у Србији. Београд, Педагошки музеј, 2011.
Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1960. Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски мемоаристи Категорија:Преводиоци из Београда Категорија:Књижевници из Београда