Епидемија малих богиња у Србији 2017/18.

300px|мини|Типичне осипне промене по кожи болесника у епидемији малих богиња Епидемија малих богиња у Србији 2017/18. је енциклопедијски и епидемиолошки приказ кретања ове болести од њеног првог епидемијског јављања на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица од почетка октобра 2017. године.

Мале богиње или морбили су један од водећих узрока смртности деце у свету, иако се могу ефикасно спречити безбедном и ефективном вакцином која је доступна и у Србији више од 40 година.American Academy of Pediatrics. Measles. Pickering LK, ed. Red Book: Report of the Committee on Infectious Disease. Elk Grove, Ill: AAP; 2006. 441-52.У ризику од заразе су и деца и одрасли, или све особе које нису вакцинисане и немају заштитни имунитет. Ипак у нешто већем ризику су деца као специфична популација, због слабије развијеног имунског система. Међутим, вирус малих богиња не прави разлику да ли се ради о одраслој особи, детету, некоме ко је активан спортиста или хронични болесник. Ко није вакцинисан, и ко нема имунитет у контакту са вирусом малих богиња обавезно ће оболети.

Највећа епидемија малих богиња у Србији евидентирана је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Епидемиологија До 10. новембра 2017. године, када је регистровано 98 случајева (од којих су 24 лабораторијски потврђена), епидемија малих богиња није проглашена у Србији већ само пријављена од стране Републичког ИЗЈЗ. На основу ове пријаве Министар проглашава појаву епидемије заразних болести од већег епидемиолошког значаја, и наређује хитне мере које у овом случају морају да се спроводе, на предлог Комисије за заштиту становништва од заразних болести и Института за јавно здравље Србије у року од два дана од дана пријема овог предлога. Могући узроци епидемијског јављања малих богиња Као главни фактори избијања пратеће епидемије малих богиња у 2017. наводе се следећи разлози: Србија се сврстава у земље у којима се ендемски одржавају мале богиње са епидемијама (2007, 2009/2010, 2014/2015, 2016/2017), а у првих девет месеци 2017. године у Републици Србији регистровано је 12 случајева малих богиња (генотип Б3) у епидемијама у Општој болници Крушевац, популацији града Крушевца и Општој болници Сремска Митровица — Дом здравља Сремска Митровица, имунолошки бедем маргинализованих и миграторних популационих група, заступљеност осетљиве популације — пад обухвата у последњих пет година, због отпора родитеља према вакцинацији епидемиолошка ситуација у окружењу Србије — појава морбила у суседним земљама. У прва два месеца 2017. године, више од 1.500 случајева малих богиња регистровано је у 14 европских земаља услед „акумулације невакцинисаних појединаца”,. У 10 земаља - Аустрији, Белгији, Хрватској, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Румунији, Шпанији и Шведској - број регистрованих случајева у јануару и фебруару 2017. је преко два пута већи него у истом периоду 2016. године.

Имајући у виду напред изнето, као и тврдњу стручњака да само један контакт са зараженом особом неминовно доводи до ширења болести, ка и да једна заражена особа може заразити 15 здравих особа, логично је да је зашто је у једном периоду госине дошло до епидемијског ширења малих богиња на територији Србије.

Ток масовнијег јављања малих богиња Прве случајеве малих богиња Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” пријавио је Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Косовска Митровица (који је надлежан за територију српских енклава, са већинским српским и неалбанским становништвом) 23. октобра 2017. године. На наведеној територији до 8.11.2017. године регистровано је 55 особа са клиничком сликом малих богиња, од којих је код једанаест лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак у Београду. Дана 2. новембра 2017. године Институт Торлак је доставио лабораторијску потврду случаја малих богиња код детета из Грачанице, код кога су се симптоми малих богиња јавили у току хоспитализације због лечења основне болести на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић” у Београду.

Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Врање 1. новембра 2017. године пријавио је Институту за јавно здравље Србије епидемију малих богиња на територији општине Бујановац, са двоје оболелих. Код ових лица је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Обе особе су претходно биле у контакту са оболелима од малих богиња на Инфективној клиници Клиничког центра Приштина.

Дана 6. новембра 2017. године Центар за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље Краљево доставио је Институту за јавно здравље Србије пријаву породичне епидемије малих богиња, са двоје оболелих, код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Ради се о особама које су претходно биле у контакту са оболелима од малих богиња током боравка у Приштини.

Центар за контролу и превенцију болести Градског завода за јавно здравље Београд 8. новембра 2017. године пријавио је Институту за јавно здравље Србије епидемију малих богиња на територији Града Београда, са пет оболелих, код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Оболеле особе нису биле у контакту са особама са подручја Косова и Метохије, нити са особама са сличном клиничком сликом на територији пребивалишта. Оболели су невакцинисани, или непознатог вакциналног статуса. Сви оболели су хоспитализовани на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, односно на Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије. Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, као једна од тежих компликација малих богиња.

Према изјави министра здравља Србије, Златибора Лончара, датој Радио телевизији Србије 12. новембра 2017. године: Од почетка октобра 2017. до датума давања изјаве, регистровано је 98 случајева малих богиња у Србији. Већина оболелих није вакцинисана, или је непотпуно вакцинисана. У болници је 47 одсто оболелих, а седморо има и упалу плућа.

Ток епидемије у 2017. години Од почетка новембра 2017. године до дан 12. децембар 2017. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (79 оболелих), града Краљева (91 оболели), града Ниша (27 оболелих) и општине Бујановац (два оболела), а од почетка децембра 2017. године и на територији општина Велика Плана (четири оболела) и Бојник (пет оболелих). У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са петоро оболелих. Лабораторијски потврђени случајеви малих богиња регистровани су и у Суботици (један), Прешеву (три), Врању (два), Смедеревској Паланци (два) и Новом Саду (три).

У Србији је од почетка октобра до 26. децембра 2017. године регистровано укупно 654 случајева малих богиња, на територији града Београда (158 оболелих), града Краљева (116 оболелих), града Ниша (69 оболелих) и општине Бујановац (два оболела), а од почетка децембра 2017. године и на територији града Смедеревска Паланка (два оболела) и општина Велика Плана (пет оболелих) и Бојник (12 оболелих). Код 236 болесника морбили су лабораторијски потврђени у Институту „Торлак”. Најмлађа оболела особа је беба од два месеца, а најстарија особа има 60 година. Највећи број оболелих је међу млађима од пет година и старијима од 30 година. Већина оболелих особа (91%) је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса.

Смртни случајеви у 2017. години 26. децембар 2017. Двадесетогодишњи младић из Београда преминуо је 26. децембра 2017. године у болници на одељењу интензивне неге због компликација изазваних малим богињама.

Кретање епидемијског јављања малих богиња по данима у 2017. години Стање на дан Број оболелих Лабораторијски потврђено у На болничком лечењу Са компликацијама % невакцинисаних или непотпуно вакцинисанихУмрло 10. новембар 2017..<center> 98<center> 24 <center> 47 <center> 7<center> 91 13. новембар 2017. <center> 105<center> 24 <center> 47 <center> 8<center> 91 21. новембар 2017.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 21.11.2017. godine Приступљено: 22. 11. 2017. <center>202 <center>50 <center> 75 <center>15<center> 91 27. новембар 2017.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 27.11.2017. godine Приступљено: 28. 11. 2017. <center> 249<center> 65 <center> 89 <center>21 (упала плућа)<center> 91 4. децембар 2017.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 4.12.2017. godine Приступљено: 13. 12. 2017. <center> 336<center> 110 <center> 141 <center>26 (упала плућа)<center> 91 12. децембар 2017.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 12.12.2017. godine Приступљено: 13. 12. 2017. <center> 456<center> 132 <center> 141 <center>47 (упала плућа)<center> 91 26. децембар 2017.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Evropi i Republici Srbiji: Ažurirano 26.12.2017. godine Приступљено: 27. 12. 2017. <center> 654<center> 236 <center> 238 <center>84 (упала плућа)<center> 91<center> 1

Ток епидемије у 2018. години И У 2018. години епидемија морбила је наставила да влада широм Србије несмањеном жестином, тако да је од почетка октобра 2017. године, закључно са 5. јануаром 2018. године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 808 случајева малих богиња, од којих je 350 лабораторијски потврђено у Институту Торлак. Од укупног броја оболелих, 34% је било хоспитализовано или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код 105 оболелих особа.

ИЈЗ Војводине је пријавио 4. јануара 2018. године епидемију малих малих богиња за град Нови Сад (осам оболелих), а 5. јануара 2018. године и Завод за јавно здравље Лесковац такође је пријавио епидемију за град Лесковац (десет оболелих).

Смртни случајеви у 2018. години 3. јануар 2018. Клинички центар у Нишу, пријавио је смртни исход (други по реду од појаве епидемије), али овога пута код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. 22. јануар 2018. Двадесетједногодишња породиља из Ниша преминула је на Инфективној клиници у Нишу од компликација изазваних малим богињама, 22. јануара 2018. године, након што је примљена на клиничко лечење 16. јануара 2018. То је трећи смртни случај који се догодио од почетка епидемије. 19. фебруара 2018. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смртни исход код особе узраста 45 година из Београда. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. 20. фебруар 2018. Према подацима Клинике за инфективне и тропске болести у Београду смртни исход од малих богиња регистрован је 20. фебруара 2018. године, код особе рођене 1988. године, која је била запослена као помоћна радница у Клиничком центру Србије, код које је због болест настала након заражавања морбилама код своје куће, у клиничком току болести дошло до развоја запаљења плућа. 2. март 2018. Према саопштењу Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од 2. марта 2018. године у Клиничком центру Ниш, након скоро четири недеље лечење преминуло је дете због компликација (упала плућа) изазваних малим богињама. Ово четворогодишње (невакцинисано) дете из Врањске бање шеста је жртва малих богиња у Србији од почетка епидемије. 6. март 2018. Према саопштењу је Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од 6. марта 2018. године у Клиничком центру Београд, након лечења, преминула је особа стара 40 година због компликација (упала плућа) изазваних малим богињама. 13. март 2018.