Тур де Франс 2018 било је 105 издање најпрестижније бициклистичке трке на свијету, једне од три Гранд тур трке — Тур де Франса. Старт Тура 2018 био је у Вандеји, у региону Лоара. Регион Лоара био је домаћин првог Тура — 1903, а од тада је Тур кроз градове Лоаре пролазио девет пута, од тога пет у Вандеји. Тур је завршен 29. јула у Паризу.
Тур је имао 21 етапу: шест брдских, од којих је циљ три етапе био на брду, један индивидуални и један екипни хронометар, осам равних етапа које пружају шансу спринтерима и пет модерних, технички захтјевних етапа; Дистанца од била је најкраћа у 21. вијеку. Трка је била технички захтјевна, са успонима Алп д’Иез и Кол ди Турмале, који нису били укључени на трци претходне три године. На Туру се нашла и калдрмисана секција која се вози на Париз—Рубеу, укупне дужине 21,7 km, док је одлучујућа етапа у борби за побједу била етапа 20, на којој је вожен брдски хронометар.
Тур је стартовао недељу дана касније од уобичајеног термина, да би се избјегло поклапање са Свјетским првенством у фудбалу 2018.
Тур је освојио Герент Томас, минут и 51 секунду испред Тома Димулена, који је на другом мјесту завршио и Ђиро д’Италију 2018, у мају. Трећи је завршио четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, који је у мају освојио Ђиро и покушао је да освоји Ђиро - Тур дабл, који је последњи пут освојио Марко Пантани 1998. године. Димулен и Фрум су тако постали први возачи након Пантанија 1998, који су завршили обје трке на подијуму. Томас је на Тур дошао као главни помоћник Криса Фрума, али и као план Б ако Фрум не буде у доброј форми. Жуту мајицу узео је на етапи 11, остварио двије етапне побједе и освојио је Тур. Томас је тако постао први Велшанин који је освојио Тур и трећи Британац; такође, Томас је први британски побједник Тур де Франса који је рођен у Британији, с обзиром на то да је Бредли Вигинс рођен у Белгији, а Крис Фрум у Кенији.
Петер Саган освојио је класификацију по поенима, укупно шести пут, чиме је изједначио рекорд Ерика Цабела. Класификацију је освојио са 477 поена, што је нови рекорд; такође остварио је три етапне побједе, што је највећи број побједа једног возача на Туру 2018. Жилијен Алафилип је освојио брдску класификацију, уз двије етапне побједе, док је Пјер Латур освојио класификацију за најбољег младог возача, испред Колумбијца из Скаја — Егена Бернала, који је током трке радио за Томаса и Фрума. Награду за најагресивнијег возача освојио је Ирац Данијел Мартин, док је најбољи тим био Мовистар, чија два возача су и завршила у топ 10 у генералном пласману: Микел Ланда и Наиро Кинтана.
Тур су обиљежила и одустајања фаворита; Ричи Порт је напустио трку након тешког пада на деветој етапи, док је на етапи 12 Винченцо Нибали морао да напусти трку након пада у инциденту са полицијским мотором. Због завршетка етапе ван временског лимита, Тур је морало да напусти пет најбољих спринтера: Марк Кевендиш, Марсел Кител, Андре Грајпел, Фернандо Гавирија и Дилан Груневеген. Кевендиш и Кител су напустили трку након етапе 11, с тим да је Кевендиш једини од пет спринтера који је етапу завршио; Гавирија, Грајпел и Груневеген напустили су трку током етапе 12, јер су били превише далеко да би је завршили у временском лимиту.
Промјене
Организатори Тура и Вуелта а Еспање, Амори спортска организација је заједно са конзорцијумом RCS Sport (организатори Ђиро д’Италије), покренула иницијативу о смањењу броја возача на Гранд тур тркама са девет на осам; што UCI првобитно није прихватио и број возача је остао исти за 2017. годину. UCI је касније прихватио приједлог и од 2018. број возача је смањен на осам, што значи да умјесто 198 на Туру 2018. учествује 176 возача.
Објављено је да ће бонификација на крају етапа бити 10, 6 и 4 секунде за прву тројицу, док су се на пролазним циљевима додјељивале 3, 2 и 1 секунда за прву тројицу.
Тимови мини|лево|Трг Наполеон, у Ла Рош сир Јону, био је домаћин презентације тимова 5. јула 2018.
На Тур де Франсу 2018 учествовала су 22 тима, са по осам возача. 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу, док су организатори трке — Амори организација додијелили четири вајлд кард позивнице. Шест континенталних тимова било је у игри за добијање вајлд карда: Кофидис, Директ Енержи, Фортунео—Самсик, Делко—Марсељ Провенс КТМ, Витал Консепт и Ванти—Груп Гобер, једини тим ван Француске. Кофидис и Директ Енержи су учесници Тура годинама уназад и очекивало се да ће добити позивнице и за 2018; Фортунео—Оскаро тим је добијао позивницу у претходна четири издања и за њих вози побједник брдске класификације 2017 — Ворен Барги, те се претпостављало да ће и они добити позивницу. Једина непознаница била је четврта вајлд кард позивница. Сигурно је било да неће припасти тиму Делко; између Витал Консепта и Ванти—Груп Гобера, ближи добијању позивнице био је Ванти, који је на Туру дебитовао 2017, док је Витал Консепт тек формиран.
Вајлд кард тимови објављени су 8. јануара 2018, позивнице су добили: Кофидис, Директ Енержи, Фортунео—Самсик и Ванти—Груп Гобер. Брајан Кокар, возач Витал Консепта, тражио је од организатора Тура да им додијеле вајлд кард, али је директор Тура, Кристијан Придом, тражио од њих стрпљење, истакавши да Тур нема праксу да додјељује вајлд кард тимовима у првој години постојања.
Од 176 возача, њих 35 возило је Тур де Франс по први пут. Трку је завршило укупно 145 возача. Возачи који су наступили долазили су из 30 држава; седам држава је имало преко десет возача: Француска (35), Белгија (19), Холандија (13), Италија (13), Аустралија (11), Њемачка (11) и Шпанија (11). Просјечан број година возача био је 29.37, најмлађи возач био је Еган Бернал из тима Скај, док је најстарији био Франко Пелицоти из Бахреин—Мериде. Најмлађи просјечни број година имао је тим Групама—ФДЈ, док је настарији просјечни број година имао тим Бахреин—Мерида.
Тимови учесници:
UCI ворлд тур тимови:
АГ2Р Ла Мондијал Астана Бахреин–Мерида БМЦ Бора–Ханзгро Дименжен Дата ЕФ Едукатион Фирст—Драпак Каћуша Квик–Степ Флорс ЛотоНЛ–Јумбо Лото–Судал Мичелтон–Скот Мовистар Скај Санвеб Трек–Сегафредо UAE тим Емирејтс Групама—ФДЈ
Континентални тимови:
Ванти—Груп Гобер Директ Енержи Кофидис Фортунео—Самсик
Рута и етапе
мини|десно|Калдрмисана секција, од Оши лез Оршија до Берсеа, била је најдужа таква секција на етапи 9, дужине 2,7 km.
Тур де Франс 2018 стартовао је у региону Венде, 7. јула, завршио се три недеље касније, 29. јула у Паризу. Етапе су практично биле подијељене у два дијела, првих девет етапа је описано као етапе за спринтере и ал араундере. Прва етапа од Нормутјен ен Ила до Фонте ле Конта укључивала је вожњу 100 km поред обале, док је пут до циља био кривудав. На трећој етапи вожен је екипни хронометар у дужини од 35 km, који је неке возаче могаоо значајно да удаљи од побједе, у случају већих временских разлика. Четврта етапа вожена је од Ла Бала до Сарзоа, гдје живи предсједник UCI-ја — Давид Лапартјен. Директор Тура — Кристијан Придом описао је пету етапу као погодну за возаче који возе арденске класике, због терена.
Циљ шесте етапе био је на Мур де Братањи, 2 km дугом успону, који се возио двапут на етапи. На Бретањи је Кадел Еванс тријумфовао 2011, на путу до побједе на Туру. Спринтери су прилике имали и на седмој и осмој етапи које су вожене до Шартра и Амјена, док су на деветој етапи вожене и калдрмисане секције са Париз—Рубеа. Калдрма се и раније возила на Туру, али никад у оволиком броју — вожено је 15 секција укупне дужине 21,7 km. Циљ је био ван велодрома у Рубеу, док су пад или проблем са бициклом могли да доведу да великих временских разлика.
мини|лево|Успон на Алп д’Иез, који је вожен на етапи 12.
Десета етапа од Ансија до Ле Гран Борнана означила је почетак другог дијела трке — брдског. Етапа је почела дугим успоном Кол де ла Кроа Фри, након којег је слиједио Монте ди Плато де Жилере 6 km са просјечним нагибом 11 процената. Након преласка преко успона, ишло се два километра по земљаном путу око Платоа, а затим успон Кол де ла Ром у дужини од 12 km, 6 km спуст и последњи успон дана — Кол де ла Колумбијер. Етапа 11 била је кратка, 108 km, али су такође вожена четири успона, од којих је последњи — Бурж Сен Морис дуг 20 km. Етапу 12 је Крис Фрум окарактерисао као краљевску, јер је садржала три дуга и стрма успона. Први је Кол де ла Маделена дуг 20 km, након чега је вожен Кол де ла Кроа де фер укупне дужине 30 km, али са доста равних секција. Последњи успон дана био је Алп д’Иез, 13.8 km дужине, уз просјечан нагиб 8,1%. Трка не иде на југ Француске и обалу Медитерана, пролази кроз Пиринеје, уз равну етапу до Валансе, након чега је слиједила средња брдска етапа 14, са успоном Коте де ла Кроа Неуве дужине 3 km са 10 процената просјечним нагибом. На етапи 15 вожена је такође средња брдска етапа, са три успона, по један треће, друге и прве категорије. Након успона прве категорије слиједило је 20 km низбрдо и по равном до циља.
На етапи 16 од Каркасона до Бањер де Лишона вожена су три велика успона у последњих 80 km. Године 2015, Фрум је напао на спусту са Кол ди Портилона и узео жуту мајицу. Етапа 17 била је једна од најкраћих друмских етапа у последњих 30 година. Укупна дужина била је 65 km, од чега су успони заузимали 38 km. Циљ је био на успону Кол де Порте, који је дуг 16 km, са просјечним нагибом 8.7 процената. Кол де Порте се 2018 нашао по први пут на Тур де Франсу. Етапа 18 од Тре Сир Беза — Поа била је равна, док су на етапи 19 поново вожени Пиринеји. Етапа је била дуга 200 km, вожено је шест успона. Два успона четврте категорије на почетку етапе, након чега је слиједио успон прве категорије — Кол д’Аспен, дуг 12 km, са просјечним нагибом 6,5%. Са Аспена је слиједио дуг спуст, након чега је одмах кренуо успон екстра категорије — Кол ди Турмале, дуг 17,1 km, са просјечним нагибом 7,3%. Након дугог спуста са Турмалеа, вожено је по равном, послије чега је слиједио успон друге категорије — Кол де Бордере, дуг 8,6 km, са просјечним нагибом 5,8%. Одмах након спуста са Бордереа вожен је успон екстра категорије — Кол д’Обиск, дуг 16,6 km, са просјечним нагибом 4,9%. Након Обиска слиједило је 20 km спуста до циља. Побједник Тура 2018. одлучен је на брдском хронометру на етапи 20, дужине 31 km, од Сен Пер си Нивела до Епелета. Успон Кол де Пинодета, вожен је након 28 km, дужине 900 m, док је просјечан нагиб био 10.2 процента. Последња етапа вожена је од Уја до Париза, гдје је на Јелисејским пољима био традиционални крај трке.
Званична рута Тур де Франса 2018, објављена је 17. октобра 2017.