Царева џамија, позната и под именом Обрадовића џамија, или једноставно Градска џамија, налази се у центру Билеће, у Републици Српској, БиХ. Проглашена је за непокретно културно добро Републике Српске.
Историја Царева џамија изграђена је 1895. године, на темељима старе џамије, новцем којег је дала Земаљска влада БиХ (40.000 куна) и домаће становништво. По томе је најмлађа џамија у Херцеговини.
Билећки муслимани су се обратили цару Францу Јозефу у Беч, са представком и замолили да се џамија у Билећи изгради од тесаног камена као и црква, што им је и одобрено. Цар је дао одобрење и поклонио ћилим.*У Билећкој џамији све до рата чували ћилим цара Франца Јозефа, avaz.ba, Приступљено 15. новембра 2017. године
Минарет Цареве џамије је био оштећен од удара грома 1925. године, и то његов доњи део, каца, који је касније рестауриран. За време Другог светског рата, џамија је била оштећена. Године 1965. ова оштећења су санирана. Тада је изграђена гасулхана и ограђен харем џамије.
Преко пута џамије налазила се до 1941. године зграда мектеба, која је саграђена почетком 20. века. Зграда је у току Другог светског рата јако оштећена, а након 1950. године је срушена.
Царева џамија је минирана 1992. године и том приликом су потпуно уништени кров, минарет и ентеријер џамије, док су зидови знатно оштећени. Поново је обновљена 2011. године. Опис и карактеристике Према концепту просторне организације, Царева џамија припада типу једнопросторних џамија диментија 11,4x11,4 метара, са каменим минаретом висине 23 метра. Камени минарети квадратне основе налазе се једино уз џамије у Херцеговини. Минарети четвртастог облика имале су Теларевића џамија у Бијељанима код Столца, џамије у околини Билеће: Авдића џамија у Планој, џамија у Кљунама, Кружњу и Свињашници, џамије на подручју Невесиња: Перкушића џамија у Невесињу, Челебића џамија у Доњој Бијењи, џамија у Крушевљанима, затим, џамија у Главатичеву код Коњица, Фатиме кадуне у Мостару.
Централни простор џамије је покривен је унутрашњом куполом са теменом на висини од 11 метара до коте – пода џамије. Купола је покривена шестострешним шаторастим кровом, дрвене конструкције. Шаторасти кров је ослоњен на осмоугаони тамбур. Прелаз из квадратне основе у тамбур остварен је преко четири тромпе.
У ентеријеру је михраб без декора, минбер од камена и дрвени махфил. Референце
Литература
Хивзија Хасандедић, Муслиманска баштина у источној Херцеговини, Ел-Калем, Сарајево, 1990. година Мехмед Мујезиновић, Исламска епиграфика у БиХ, књига II, Сарајево паблишинг, Сарајево 1998. година
Види још Списак непокретних културних добара Републике Српске Спољашње везе
Категорија:Верски објекти у Билећи Категорија:Џамије у Републици Српској Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине