Драгослав Јовановић (Београд, 4. децембар 1886 — Београд, 16. јул 1939), доктор права, професор Правног факултета и ректор Универзитета у Београду oд 1936. до 1939. године.

Биографија Рођен је 4. децембра 1886. године у Београду у чиновничкој породици. Његов отац Богољуб Јовановић (1839—1924), члан Српског Ученог Друштва, био је дуги низ година статистичар и управник Управе државне статистике у Србији. Мајка Емилија (1860—1939) потицала је из учитељске породице Димић, а и сама је до удаје радила као наставница Крагујевачке гимназије. Након основне школе завршио је Прву мушку гимназију, а потом Правни факултет у Београду. Непосредно пред почетак Првог светског рата, током 1913. и 1914. године заједно са Живком Јовановићем је као стипендиста похађао докторске студије на Правном факултету у Паризу. Након почетка рата напустио је Француску и дошао у Србију, где је једно време био тумач у француској војној мисији, али се потом разболео па је током аустроугарске окупације остао у Београду.

После ослобођења земље и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца докторирао је на Правном факултету у Београду. Године 1919. је био постављен за секретара Генералне дирекције државног рачуноводства, а 1920. је постао секретар у кабинету министра финансија. Исте године је постављен и за библиотекара Министарства финансија са рангом инспектора. Године 1921. је постао начелник Генералне дирекције државних дугова. Након неколико година напустио је чиновничку службу и 1923. године је био постављен за ванредног професора јавног права на Правном факултету. Године 1930. је постао редовни професор Универзитета у Београду.

Бавио се научним радом, а главна дела су му била Појам закона и Доношење закона. Појам закона је био и његова докторска теза, коју је одбранио 1923. године пред тадашњим деканом правног факултета Чедомиљем Митровићем, Јевгенијем Спекторским и својим ментором, Слободаном Јовановићем. Био је уредник енциклопедије „Свезнање”. Сарађивао је приликом доношења свих закона, уредби и правилника Универзитета у Београду, као и у њиховим изменама и допунама. Био је један од оснивача и први председник Кредитне задруге универзитетских наставника, а такође је сарађивао и у управи Удружења универзитетских наставника. Био је председник Југословенског професорског друштва и Југословенског учитељског удружења.Московљевић, Милош С. Прослава стопедесетогодишњице рођења Вука Ст. Караџића. Наш језик, година VI (1937). Београд: Лингвистичко друштво. Стр. 41-42. Био је међу оснивачима Вукове задужбине 1937. године и заменик њеног првог председника Александра Белића,Московљевић, Милош С. Прослава стопедесетогодишњице рођења Вука Ст. Караџића. Наш језик, година VI (1937). Београд: Лингвистичко друштво. Стр. 60.новости.рс а такође и члан првог надзорног одбора Српског културног клуба.Димић, Љубодраг (1996). Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. 1. Београд: Стубови културе. Стр. 520.

У време великих политичких сукоба на Београдском универзитету, у којима је страдао студент Жарко Мариновић, свега пар дана након трагедије одлуком Универзитетског већа је 28. априла 1936. године био изабран за ректора Универзитета."Политика", 29. април 1936 Иако је био велики правни стручњак и угледни професор, његов избор за ректора био је првенствено јер није припадао ниједној политичкој партији и био је помирљивог духа који му је помогао да унесе потребни мир између разних студентских група и власти Универзитета.Поповић (2005) Због свог слободоумног и демократског понашања, али и попустљивости према револуционарном студентском покрету, називан је „црвени ректор”.

Био је ожењен Милицом рођ. Стајић, са којом је имао троје деце, синове Богољуба, Десимира и кћерку Милу. Син Богољуб био је сликар.

Умро је 16. јула 1939. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.

За своје учешће у Првом светском рату био је одликован чехословачким Орденом белог лава трећег реда и, пред сaму смрт, француском Легијом части трећег реда."Време", 17. јул 1939, стр. 1 и 4

У знак сећања на њега, једна улица у центру Београда, која спаја улицу Краља Милана и Трг Николе Пашића, носи његово име.

Дела

уз стручне доприносе у енциклопедијама, зборницима, часописима, законским текстовима, итд.

Референце

Литература

„Београдски Студент”, ванредни број, 20. август 1939.

Спољашње везе Ректори Унвиерзитета у Београду − званични сајт Унвиерзитета: http://bg.ac.rs/sr/univerzitet/rektori/rektori-2.php

Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1939. Категорија:Професори из Београда Категорија:Доктори правних наука Категорија:Професори Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Ректори Универзитета у Београду Категорија:Носиоци Легије части (Србија) Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду