Kublaj Kan; ili, Prikaza u snu: Odlomak je pesma koju je napisao Semjuel Tejlor Kolridž, završena 1797. i objavljena 1816. godine. Prema Kolridžovom predgovoru „Kublaj Kanu“, pesma je napisana jedne noći nakon što je iskusio san izazvan opijumom nakon čitanja o Zenaduu, letnjoj palati mongolskog vladara i cara Kine, Kublaj Kana Holmes, Richard. Coleridge: Early Visions, 1772–1804. New York: Pantheon, 1989.. Kad se probudio, počeo je da piše stihove koji su mu došli u snu dok ga nije prekinula jedna osoba iz Porloka. Pesma nije mogla biti završena prema njegovom izvornom planu da ima 200-300 stihova, jer je zbog prekida zaboravio stihove. Ostavio ju je neobjavljenu i držao ju je u privatnoj zbirci, dostupnu za čitanje svojim prijateljima do 1816. kad je na podsticaj Lorda Bajrona objavljena.
Neki od Kolridžovih savremenika su osuđivali pesmu i dovodili u pitanje njegovu priču o njenom nastanku. Prošlo je dosta godina dok kritičari nisu počeli da se otvoreno dive pesmi. Većina savremenih kritičara sada vidi pesmu „Kublaj Kan“ kao jednu od Kolridžove tri velike pesme, zajedno sa pesmama „Balada o starom mornaru“ i „Kristabel“. Ova pesma se smatra jednim od najvažnijih primera romantizma u engleskoj poeziji, i jedna je od najčešćih pesama u zbirkama na engleskom jeziku"Hit Singles by Joshua Weiner". Poetry Foundation. 13 September 2017. Приступљено 13 September 2017.. Kopija ovog rukopisa je deo stalne postavke u Biblioteci Britanije u Londonu"Manuscript of S T Coleridge's 'Kubla Khan'". The British Library. Приступљено 13 September 2017..
Pozadina
Pisanje U septembru 1797. Kolridž je živeo u Neder Stauiju na jugozapadu Engleske i provodio je mnogo vremena šetajući po obližnjim brdima Kvontok sa svojim kolegom pesnikom Vilijamom Vordsvortom i Vordsvortovom sestrom Doroti; (njegova maršruta je danas ovekovečena kao „Kolridžov put“ "The Coleridge Way". Somerset Rural Renaissance. 2007. Приступљено 2 July 2010..) Tokom cele jeseni je radio na mnogim pesmama, uključujući „Potok“ i tragediju „Osorio“. Nekad između 9. i 14. oktobra 1797. kada je Kolridž rekao da je završio tu tragediju, napustio je Staui i otišao u Linton. Pri povratku se razboleo i ostao da se oporavi na farmi Eš, koja se nalazi kod crkve u Kalbounu i jedno je od malobrojnih mesta na kojima je tražio utočište na svom putu.
Kolridž je opisao kako je napisao pesmu u predgovoru za zbirku pesama, „Kristabel“, „Kublaj Kan“ i „Tegobe sna“, koje su objavljene 1816. godine: U leto 1797. godine, Autor, tada slabog zdravlja, povukao se u usamljenu farmersku kuću između Porloka i Lintona, na granici između okruga Somerset i Devonšir u Eksmuru . Usled blage nelagodnosti, prepisan mu je lek za smirenje, od čijeg će dejstva zaspati u svojoj stolici kada bude čitao sledeću rečenicu, ili reči iste suštine, u delu „Purčasovi hodočasnici“ : „Ovde je Kublaj Kan naredio da se izgradi palata, i usto raskošni vrt: i tako je deset milja plodne zemlje oivičeno zidom.“ <blockquote>Autor je ostao još tri sata u dubokom snu, njegova spoljna čula, ako ništa drugo, tokom čega ima veoma jasnu smelost, da ne može da napiše manje od dve ili tri stotine stihova; ako to zaista može da se nazove pisanjem kad sve slike iskoče pred njim kao stvari, sa uporednim stvaranjem odgovarajućih izraza, bez ikakvog osećaja ili svesti o trudu. Pri buđenju mu je izgledalo da se jasno seća cele pesme, i uzimajući svoje pero, mastilo i papir, istog trena i nestrpljivo je zapisao stihove koji su ovde sačuvani. U tom trenutku ga je, nažalost, pozvala jedna osoba koja došla iz Porloka poslovno, i zadržala ga više od sata, i dok se vraćao u svoju sobu, shvatio je, na svoje ne tako malo iznenađenje i razočaranje, da iako mu je i dalje ostalo maglovito i prigušeno sećanje na opštu sadržinu snoviđenja, ipak, sa izuzetkom nekih osam do deset razbacanih stihova i slika, sve ostalo je nestalo kao slike na površini potoka u koji je bačen kamen, ali, avaj! bez kasnije obnove onog što sledi: Onda je sva draž Razbijena – sav taj opseni svet tako nežno Iščezava, a hiljadu kružića se širi, I svaki izobličuje ostale. Ostani začas, Jadna mladosti! koja se jedva usudi da podigne pogled- Potok će uskoro povratiti glatkoću, uskoro Snoviđenje će se vratiti! I gle! on ostade, I ubrzo mutni delići ljupkih oblika Se drhtavo vraćaju, sjedinjeni, i sada još jednom Bazen postaje ogledalo.
Ipak, iz preživelih sećanja u svojoj glavi, Autor je nedavno naumio da sam završi ono što mu je isprva, takoreći, bilo dato. Ali „sutra“ tek treba da dođe. Kao suprotnost ovom snoviđenju, dodao sam odlomak veoma drugačijih odlika, opisujući sa podjednakom odanoću san bola i boleština.Samuel Taylor Coleridge, Christabel, Kubla Khan, and the Pains of Sleep, 2nd edition, William Bulmer, London, 1816. Reproduced in The Complete Poems, ed. William Keach, Penguin Books, 2004.
Izvori – Purčas i Marko Polo
Knjiga koju je Kolridž čitao pre nego što je zaspao je bila „Purčas, njegovi hodočasnici, ili Odnosi u svetu i religije posmatrane u svim dobima i mestima otkrivenim, od stvaranja do danas“ od engleskog duhovnika i geografa Semjuela Purčasa, objavljena 1613. godine. Knjiga je sadržala kratak opis Zenadua, letnje prestonice mongolskog vladara Kublaj Kana. Tekst o Zenaduu u knjizi „Purčas, njegovi hodočasnici“, za koju je Kolridž priznao da je se seća u potpunosti, glasio je:U Zenduu je Kublaj Kan izgradio velelepnu palatu, koja ograđuje šesnaest milja ravnog tla zidom, u kojoj su plodne livade, prijatni izvori, zanosni potoci, i razne vrste divljači, a u sredini svega, raskošna kuća zadovoljstva, koja se može pomerati sa mesta na mesto. Samuel Purchas, Purchas his Pilgrimes, the Fourth Book, chapter 13, page 415. digital version from the copy owned by John Adams in the Boston Public Library.
Jump up^ Ovaj citat je zasnovan na pisanju Mletačkog istraživača Marka Pola, za koga se naširoko verovalo da je posetio Zenadu oko 1275. godine. Otprilike 1298-1299. godine, izdiktirao je opis Zenadua, između ostalog i ove redove:A na tri dana jahanja od poslednjeg grada koji sam pomenuo (Kambalu, ili današnji Peking), između severoistoka i severa, doći ćete do grada po imenu Čandu, koji je sagradio Kan koji trenutno vlada. Na tom mestu se nalazi veoma lepa mermerna palata, čije su sve sobe pozlaćene i oslikane figurama ljudi i zveri i ptica, i sa spektrom drveća i cveća, i sve je urađeno tako umetnički izvrsno da se prema njima odnosite sa ushićenjem i oduševljenjem.Oko ove palate je izgrađen zid, koji okružuje obim od , a unutar parka se nalaze vrêla i reke i potoci, i divne livade, sa raznim vrstama divljih životinja (isključujući one koje su po prirodi svirepe), koje je Car dobavio i smestio tu da pruže izvor hrane za njegove sokolove i jastrebove, koje čuva u kavezu.http://en.wikisource.org/wiki/The_Travels_of_Marco_Polo/Book_1/Chapter_61 The Travels of Marco Polo, Book 1/Chapter 61, Of the City of Chandu, and the Kaan's Palace There. from Wikisource, translated by Henry YuleMarko Polo je takođe pomenuo veliku prenosivu palatu napravljenu od pozlaćene i izlakirane trske ili bambusa koja je mogla brzo da se rastavi i pomera sa mesta na mesto. Opisao ju je ovako:Dalje na mestu u parku gde je krasna šuma, ima još jednu palatu od trske, koju moram da vam opišem. Cela je pozlaćena, i veoma detaljno urađena iznutra. Nju drže pozlaćeni i lakirani stubovi, od kojih svaki ima pozlaćenog zmaja na sebi, čiji su repovi prikačeni za stubove, dok glave pridržavaju noseću gredu, a i kandže su tako raspoređene levo i desno da podupiru gredu. Krov, kao i ostatak, je napravljen od trske, prekriven tako jakim lakom da ne može da propadne koliko god kiše da padne. Ove trske su dobrih 12 prstiju debljine i između 10 i 15 koraka dužine. Presečeno su preko svakog pregiba, i onda su delovi odvojeni tako da su od svake napravljene po dve šuplje letve, i one prekrivaju krov; samo svaka od ovih letvi mora biti prikucana da ih vetar ne bi odneo. Ukratko, cela palata je napravljena od ovih trski, koje (mogu da pomenem) takođe služe u razne druge korisne svrhe. Struktura palate je tako napravljena da se rasklopi i ponovo sklopi velikom brzinom; i ona se može rastaviti na deliće i preseliti gde god da Car naredi. Kada je podignuta, pričvršćena je sa više od 200 svilenih užadi da je vetar ne bi oštetio.Gospodar živi u ovom svom parku, obitavajući ponekad u mermernoj palati a nekad u trščanoj palati tri meseca godišnje, to jest, tokom juna, jula i avgusta; više voli ovo boravište, jer u njemu nije uopšte toplo; zapravo, to je veoma hladno mesto. Kada 28. dan meseca avgusta stigne, on odlazi, i trščana palata se rastavlja na delove.http://en.wikisource.org/wiki/The_Travels_of_Marco_Polo/Book_1/Chapter_61 The Travels of Marco Polo, Book 1/Chapter 61, Of the City of Chandu, and the Kaan's Palace There. from Wikisource, translated by Henry Yule.Ovo je bila „raskošna kuća zadovoljstva“ koju je pomenuo Purčas, a koju je Kolridž preimenovao u „velelepnu palatu zadovoljstva“.
Kru rukopis Godine 1934,, primerak pesme koji je napisao lično Kolridž nekad pre objavljivanja 1816. pronađen je u jednoj privatnoj biblioteci. Takozvani Kru rukopis je Kolridž poslao gospođi Sauti, koja ga je kasnije poklonila ili prodala nekom kolekcionaru autograma. Bio je izložen na aukciji 1859. godine i kupio ga je neki drugi kolekcionar autograma po ceni od jedne funte i 15 penija. Stigao je do Markiza od Krua, koji ga je donirao Muzeju Britanije, gde je sada izložen.John Spencer Hill (1983), A Coleridge Companion, London, Macmillan.
Poruka koju je Kolridž napisao na poleđini Kru rukopisa je davala kraći i malo drugačiji opis nastanka pesme nego što je to slučaj sa verzijom objavljenom 1816. Kolridž je nastanak pesme pripisao jednom od boravaka na farmi Eš, možda onom koji se zbio oktobra 1797. godine: „Ovaj odlomak sa još dosta toga, nenadoknadivog, napisan u nekoj vrsti sanjarije koju su izazvala dva zrna opijuma koji su uzeti da bi zaustavili dizenteriju, u farmerskoj kući između Porloka i Lintona, četvrt milje od crkve u Kalbounu, u jesen 1797. godine“. qtd. p. 162
Kru rukopis ima nekih malih izmena i tri značajne razlike u odnosu na konačnu verziju objavljenu 1816. Na primer, Kolridž je promenio veličinu i opis vrta (u prepevu Ranke Kuić se ovo ne uočava, jer je prepev slobodan):
So twice six miles of fertile ground (Dva puta po šest milja plodne zemlje) With Walls and Towers were compass'd round. (Okruženi zidovima i kulama)(Kru rukopis)
u poređenju sa: So twice five miles of fertile ground (Dva puta po pet milja plodne zemlje) With walls and towers were girdled round. (Opasani zidovima i kulama) (tekst iz 1816.godine)
Kolridž je takođe promenio opis ponora (chasm): <blockquote> Na dalje kroz taj ponor, ključajuć' sve više, (From forth this Chasm with hideous Turmoil seething) (Kru rukopis)
je promenjeno u:
A kroz taj ponor, ključajuć’ sve više, (And from this chasm, with ceaseless turmoil seething,) (objavljeno 1816. godine)
Najbitnija promena je nastala u stihovima: Uz cimbal jedna devojka dođe mi na san: u Abisiniji joj dom, na instrumentu svira tom, o Amar-gori peva. (It was an Abyssinian Maid, And on her Dulcimer she play'd Singing of Mount Amara.)(Kru rukopis)
Koji su u objavljenoj verziji postali: Uz cimbal jedna devojka dođe mi na san: u Abisiniji joj dom, na instrumentu svira tom, o Abor-gori peva. (It was an Abyssinian Maid, And on her Dulcimer she play'd Singing of Mount Abora.) (1816. objavljen tekst)
Ovo je značajno, jer u Kru rukopisu „devojka iz Abisinije“ peva o brdu Amara, koju pominje Džon Milton u „Izgubljenom Raju“: ...Ni mesto gde cari abisinski porod štite svoj, Brdo Amara, mada to mesto neki drže Rajem pravim, pod Linijom etiopskom, (Izgubljeni raj, četvrto pevanje, stihovi 280-282)
Dok je u konačnoj objavljenoj verziji, brdo Abora čista fikcija, očigledno izabrano zbog toga što lepo zvuči.
Objava