Драшко Ређеп (Осијек, 3. децембар 1935 — Нови Сад, 29. јануар 2019) био је српски књижевник.
Живот и рад 150px|мини|Јелка и Драшко Ређеп у младости Као есејист, књижевни и ликовни критичар и интелектуалац, живео је и стварао у Новом Саду.
Дугогодишњим присуством и радом, на српској и југословенској литерарној сцени оставио је значајан траг и смернице за нова тумачења наше и регионалне књижевности и њене историје. Две године је био у жирију НИН-ове награде током које су лауреати били Милош Црњански и Данило Киш, 1971. и 1972. године.Добитници Нинове награде
Изабран је за директора Неопланта филма 1972. Када му је 1976. истекао мандат, Извршно веће САПВ га је именовало за вршиоца дужности директора,„Привремене мере у 'Неопланти'”, Борба 1985-03-22, стр. 7 што је остао све до марта 1985, када је поднео оставку услед афере са филмом „Велики транспорт”.„Очекивани расплет”, Борба 1985-03-21, стр. 7 Тада је и покренута иницијатива да се искључи из Друштва књижевника Војводине.„Директор Ређеп крив за све?”, Борба 1985-03-18, стр. 3
У септембру 1989. је ослобођен кривице (у посебном поступку је вођен претрес против још тројице).„Вест по вест - Прескочени прави кривци”, Борба 1989-09-23, стр. 11 Пре изрицања пресуде је рекао да је „од стране бивше покрајинске врхушке био предодређен да сноси одговорност за дебакл овог политичког филма”.„Пресуда данас у подне”, Борба 1989-09-22, стр. 14
Радио је као професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Добитник је многих друштвених признања, дајући допринос афирмацији и заједништву русинске, мађарске и словачке културе на нашим просторима. Од 2011. био је главни уредник Књижевне општине Вршац, и вишегодишњи је председник за доделу награде Вукове задужбине за уметност, активан у књижевно-издавачкој делатности.
Преминуо је 29. јануара 2019. године у Новом Саду.Preminuo Draško Ređep blic.rs 29. 01. 2019Преминуо Драшко Ређеп Радио телевизија Србије 29. 1. 2019
Издавачка и културна делатност У оквиру Књижевне општине Вршац и издавачке куће Прометеј из Новог Сада, Драшко се бавио истраживањем домаће књижевности и многих писаца који је омеђују, често изван фокуса савременог читалишта.
Године 2017. о њему је снимљен документарни филм „Светионик кроз маглу равнице”, у продукцији Културног центра Новог Сада, редитеља Душана Стојановића.Документарни филм о Драшку Ређепу – Радио телевизија војводине Својим есејистичким књигама, попут на пример „Последње вечере”, даје допринос импресионистичкој критици и сагледавању личног живота и дела српских писаца.
Његова супруга била је Јелка Ређеп.
Књижевна општина Вршац Књижевну општину Вршац (КОВ), чији је главни уредник од 2011. године Драшко Ређеп, чине едиције „Несаница”, „Атлас ветрова”, „Катедра Васко Попа”, „Стеријана”.
КОВ дуги низ година додељује Европску награду за поезију, објављује часопис за поезију, прозу и есејистику, „Ковине”, који излази двапут годишње; организује трибине „Средом код Стерије”, дане Петруа Крдуа, перформансе и хепенинге.
Дела Антологија Црњански, I издање 1993, II издање 2007. Последња вечера, Књижевна општина Вршац, 2004. Минули мрак (огледи), Светови, 2004. Антологија Тишма, Прометеј — Нови Сад, 2006. Којих нема, (КОВ), 2008. Српски север, Пешић и синови, 2009. Скела мирује, Азија путује, (КОВ), 2011. Антологија Капор II издање, Прометеј — Нови Сад, 2012. Антологија Антић, Прометеј — Нови Сад, 2013. С обе стране реке, Прометеј — Нови Сад, 2013. Девет боја Баната, Агора, 2014.Народна библиотека Србије
Референце
Спољашње везе Ризница српска Друштво књижевника Војводине Сурови елитиста („Политика”, 6. фебруар 2019) Објављена књига - Споменица Драшку Ређепу, ненадмашном есејисти, критичару, ерудити („Вечерње новости”, 31. мај 2021)
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Књижевници из Новог Сада Категорија:Осјечани Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници Повеље Удружења књижевника Србије Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Новом Саду Категорија:Добитници Награде Милан Богдановић