Лапароскопска нефректомија је минимално инвазивна хируршка метода за делеимчно или радикално уклањање оболелог бубрега. Може се комбиновати и са трансплантацијом бубрега или методом избора за надокнаду нарушене бубрежне функције. Осим што значајно побољшава квалитет живота болесника с хроничном бубрежном болести, лапароскопска неафрекатомија омогућава мањун трауму болесника бржи опоравак и значајне финансијске уштеде за друштво у целини.
Изводи се употребом лапароскопа (танких флексибилних цеви са хладним светлом, камером са пратећом видео опремом), и друге високософистициране опреме. У трбух, преткодно анестезираног пацијента, уводи се неколико хируршких инструмената, уз помоћ којих се на минимално инвазиван (безболан и недеструктиван) начин уклања оболео бубрег, или њеагов оболели део. а према потреби имплантира бубрег донора. Зато лапароскопска трансплантација бубрега све више добија на популарности. Лапароскопска нефректомија (вађење бубрега) може да се обавља само на живим, не и кадаверичним донорима, ако је намењен трансплантацији.. Историја 150px|мини|лево|Густав Симон, извео је прву нефректомију 1869. 2. августа 1869. — Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart. Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника. 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији. 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију. 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију. 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом. 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа. 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.. 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.
После ових открића требало је да прође још једна деценија, која је била неопходна за развоја лапароскопске оперативне технике у неким институцијама са одговарајућим искуства у области лапароскопске хирургије пре него што је ова метода широм света постала стандарда метода која је требало да замени радикалну нефректомију..Ljungberg B, Hanbury DC, Kuczyk MA, Merseburger AS, MuldersPFA, Patard JJ, et al. EAU Guidelines on renal cell carcinoma,2006.
Индикације Ова операција је у савременој урологији једна од метода избора за уклањање оболелеог бубрега и спречавање ризика од настанка додатних компликација. Постоје три главна разлога за ово: Нестабилни или делимично функционални бубрег (бубрега не ради правилно) Инфекција која проузрокује оштећење бубрега Рак бубрега Предности мини|250px|Лапароскоп последње генерације Предности лапороскопске нефректомије чине следеће групе чинилаца: Конфор болесника Смањење постоперативног боле (интензитета и дужине трајања) Смањење или потно одсуство постоперативне парезе цреваа што омогућава перорални унос већ након првих 24 часа после операција. Устајање из постеље истог дана након операције. Краћи боравак у болници. Брже враћање болесника свакодневним животним активностим. Смањење морбидитета и морталитета Избегавање јатрогене трауме (као што су оштећења јетре, слезине и других паренхимних органа) Скраћено трајање операције, на рачун отварања и затварања трбуха. Смањен проценат постоперативног илеуса Избегавање јатрогене инфекције постоперативне ране. Смањен проценат тромо-емболијских догађаја. Смањен проценат плућних компликација. Мањи трошкови лечења Краћи боравак у болници Мањи трошкови медицинског материјала и лекова. Мањи проценат постоперативних компликација. Краће одсуствовање од свакодневних активности Мање умањење зараде због боловања и лечења Бржи опорак и брже враћање породићном животу и редовним радним активностима. Начин извођења Захват се изводи у општој анестезији, и траје око три сата. На трбуху пацијента кроз 3 до 4 отвора приступа се унутрашњим органима. Кроз један од отвора уводи се лапаросцоп (танка цеви са хладним светлом и камером на врху) а кроз друге отворе уводе се хируршки инструменти и кроз највећи отвор (рез) на трбуху вади бубрег.
Референце
Спољашње везе
Радикална нефректомија
Категорија:Урологија Категорија:Инвазивне терапијске методе