thumb|Насловна страна књиге „Источни Бисер“, друго издање, Сарајево 1920.

thumb|Насловна страна првог издања Змајеве збирке „Источни Бисер“ из 1861.

thumb|реиздање књиге „Источни бисер“Јована Јовановића Змаја поводом 150 година од првог издања

Источни бисер је збирка поезије чувеног српског песника Јована Јовановића Змаја, објављена у Новом Саду 1861. године. Овом књигом, Змај је дао значајан допринос препеву поезије источњачких песника на српски језик.

О књизи Занесен источњачком поезијом, Јован Јовановић Змај је у Новом Саду 1861. објавио збирку “Источни бисер” коју чине његови препеви разних источних песника, пре свега персијских, турских, татарских и арапских. Друго издање објављено је 1920. у Сарајеву. Змај је препевавао са немачког језика, служећи се највише преводима немачког песника Фридриха Мартина фон Боденштета (1819—1892) који је својевремено био један од најомиљенијих страних поета у нас. Са највише песама у овој књизи су заступљени Шемсудин Мухамед Ширази (1310—1337) и Мирза Шафи Вазех (1794—1852). Родом из Персије, данашњег Ирана, Хафиз је био на позицији дворског песника за кога су везане бројне легенде, а приписиване су му и чудотворне моћи. Био је изузетно цењен, а његов утицај проширио се и на западне песнике као што је Гете. Најчувеније му је дело „Диван”, збирка која садржи између 573 и 994 стиха. Његова поезија одражава мистична осећања и обилује симболима као што су ружа, вино, славуј и крчма. Нјегов гроб и маузолеј налазе се у Ширазу у Ирану. Осим Хафиза, у збирци је представљен и Мирза Шафи. Азербејџанац по рођењу, Вазех је наставио традицију класичне поезије која се неговала у његовој земљи од 14. века. Његове песме су у 19. веку преведене и објављене готово у свим деловима Европе, али су у Азербејџану велику пажњу привукле тек почетком прошлог века. Нјегова поезија велича радост живота, мудрост и људску доброту. Змај је препевао и Омара Хајама (1048—1122) једног од највећих персијских лиричара, који је стекао светску славу по лирским песмама рубаијима. Остало је забележено да је радио на реформи календара и да је много пре Коперника предложио теорију хелиоцентричности. Међу “источним бисерима” су и стихови Адни Махмуда паше Анђелковића (1420—1473?) песника и мецене родом из Цариграда, а пореклом из Србије. Он је био велики везир на двору султана Мехмеда II Освајача и сматра се првим песником српског народа који се јавља у источној литератури. Уживао је велики углед али је после Мехмедове смрти, захваљујући дворским сплеткама био заточен и погубљен. Многи песници писали су му касније хвалоспеве а и данас у Истанбулу постоје вакуфи или задужбине које је основао.

Збирка Источни бисер доживела је и треће издање 2011. године и то поводом 150 година од првог издања ове књиге. Циљ овог новог издања јесте, пре свега, да се књига отргне од заборава и да се презентира младим генерацијама које су расле уз Змајеву поезију, а које, вероватно, нису имале прилике да се упознају и са преведеном поезијом источњачких песника односно Змајевим, може се рећи, успешним препевима.

У кратком предговору књиге Змај је 15. фебруара 1860. записао:

Референце

Категорија:Српске збирке песама Категорија:Књиге 1861.