Варадија () насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Варадија. Oпштина се налази на надморској висини од 96 -{m}-.
Прошлост По "Румунској енциклопедији" место је некад било град Арчидава - престоница краља Буребисте, оснивача Дакије.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Варадиа" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Тодор Бајић грађанин земунски, пивар и трговац постао је 1832. године власник поседа Варадије. Имање се налазило са источне стране места, а поред двора чинило га је 150 сесија земље.Александар Бачко: "Белешке о појединим породицама цинцарског порекла", Београд 2018. У месту је (1839) један мештанин био претплатник Павловићевог "Српског народног листа"."Србски народни лист", Будим 1839. године
Године 1840. Варадија је и даље посед српске племићке породице Бајић "от Варадије". Спахија Тоша Бајић је набавио две књиге за своје синове ученике, Лазу и Милоша."Воћњак или проста тајност природе", превод са италијанског, Београд 1840.. Године 1897. након смрти поседника барона Милоша Бајића, исти спахилук је по тестаменту наследио син синовца Милана - Петар Бајић."Браник", Нови Сад 1897.
У атару села, на брду званом Кирија, поред старе капеле реновиране крајем 18. века, начинили су барони Бајићи себи породичну костурницу "исечену у камену". Било је то трудом Петрије Бајић, кћерке српског кнеза Милоша Обреновића. У њој је 7. августа 1897. године сахрањен унук имењак Милоша Обреновића - Милош Бајић. Опело великом српском добротвору (новосадске гимназије, пре свега) обавио је вршачки владика Гаврило Змејановић, уз учешће црквених хорова из Темишвара и Вршца.
Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1534 становника.
Попис 2002.
Хронологија
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији