Стамора Романа () насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Сакошу Турческ. Oпштина се налази на надморској висини од 99 -{m}-.
Историја По "Румунској енциклопедији" место се први пут у документима помиње 1407. године као "Стамур". Пописано је 1717. године село "Стамор" у којем тада има 60 кућа. Помиње се 1821. године као "Влашка Стамора". Православна црква је подигнута 1861. године.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Стамора" припада Брзавском округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су два свештеника. Пароси, поп Михаил Петковић (рукоп. 1763) и поп Симеон Поповић (1797) говорили су само румунским језиком."Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
У Стамори су господариле спахије Ђуричко и Маленица.
Племићи Маленице "от Стаморе" Јована Текелије зет Јосиф Маленица купио је село (Велики) Гај и населио пустару Стамору "отуд предикат от Стаморе"."Летопис Матице српске", Нови Сад 1873. године Племић Петар Маленица рођак од стрица Јосифов био је власник места Стаморе Румунске током 19. века.Атанас Стојковић: "Физика", Будим 1801-1803. године Ту се јавља и Николај "от Стаморе", који ће касније добити други предикат тј. "от Великог Гаја".Василиј Чокрљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године Никола Маленица "от Стаморе" а из Темишвара је постао члан Матице српске 1838. године, уплативши основни члански улог од 40 ф. Матичин члан је 1840. године постао Јован Маленица од Стаморе, са прилогом од 50 ф. Фебруара 1842. године племић Никола Маленица је држао бал у Темишвару."Сербске народне новине", Будим 1842. године Маја 1843. године одсутан је посланик Српског црквено народног сабора у Карловцима, Георгије Маленица од Стаморе. Августа 1856. године умро је напрасно "од капље" у Земуну, враћајући се из Беча, племић Петар Маленица од Стаморе. Након импозантне сахране сахрањен је привремено на земунском градском гробљу. Његово тело ће бити касније "кад зазими" пренето у породичну гробницу, у родном месту Велики Гај."Србски дневник", Нови Сад 1856. године Никола Маленица се потписује 1846. године са "от Великог Гаја".
Ту 1860. године није пописан ни један Србин."Српски летопис", Будим 1864. године
Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 330 становника, од којих су сви румунске националности.
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији