Шајтин () насеље је и општина у Румунији у жупанији Арад. Oпштина се налази на надморској висини од 90 -{m}-.

Прошлост У месту је половином 18. века живело много Срба. Они су ту дошли 1802-1803. године из околине Будима и Острогона. Шајтин је постао граничарско место у којем су распоређена 33 милитарца. Пописано је 1720. године само девет српских породица.Био је 1735. године био командант места, капетан Павел Кнежевић, а уз њега су још хаднађ Станислав Кнежевић и барјактар Живан Томашев."Панчевачки рит", Београд 1953. Године 1736. имао је већ 49 српских домова, а свештеници су били поп Јован и поп Павле.

Када су половином тог века кренули да се масовно исељавају Срби из Поморишја тај процес није мимоишао ни Шајтин. Мада се новембра 1750. године на протесном збору у Надлаку (колективно), а и на организованом појединачном изјашњавању нико није изјаснио за провинцијал. За останак у војном статусу били су месни официри: капетан Павле Кнежевић, хаднађ Станиша Кнежевић и барјактар Живан Томашев.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923. До 27. јула 1751. године отишло је из места 42 Србина граничара."SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",

Српска школа је отворена у Шајтину 1770. године.Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000. За Шајтин се напомиње 1773. године да је са српско-румунским становништвом.

Шајтин је 1846. године велико насеље у околини Арада, у којем живи 3167 становника. Православни храм је посвећен Св. Григорију Богослову, а ту су три свештеника, поп Константин Труца, поп Павле Марковић и поп Димитрије Поповић, којима поже капелан поп Грегор Труца. У народну основну школу иде само 30 ђака, које учи Василије Микша учитељ.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.

По месту Шајтин, постала су српска војвођанска презимена Шајтинац (Радивој Шајтинац књижевник из Зрењанина), Шајтински...Године 2002. ту је живело три Србина.

Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2996 становника.

Попис 2002.

Референце

Категорија:Насељена места у жупанији Арад Категорија:Општине жупаније Арад Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији