Појана Маре () је насеље и седиште истоимене општине Појана Маре у жупанији Долж у Румунији. Према попису из 2021. у насељу је било 7.470 становника.
Историја Први помен места јавља се 1525. године, и везује се за Радуа из Афумата. Данашње име добија тек 1902. године, када је у њему живело око 9.000 становника.
Ту се средином 19. века (1833) налазила мошеја (спахилук) српског кнеза Милоша Обреновића. Стеван Пазарац "надворни саветник" био је 1837-1838. године надзиратељ (надзорник) тог имања.Сима Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године Дворац у средишту села у парку градио је господар спахилука кнез Милош. Испред дворца је изграђена православна црква посвећена Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, 1849. године од стране ктитора Милоша Обреновића. У црквеној ризници се чува сребрни путир, који је поклонио 1838. године Милош у име своје породице.
мини|лево|Кућа кнеза Милоша Обреновића 1877.
У дворцу-конаку је често боравио Милошев син, кнез Михајло Обреновић, близак пријатељ румунског краља Кароља и кнеза Кузе. Након погибије кнеза Михајла Обреновића 1868. године, спахилук је наследио рођак барон Атанасије Бајић. Барон Бајић је 1877. године био домаћин Главном штабу румунске војске и политичкој елити Румуније на челу са премијером и министрима.
Ту су 1835. године закључили познату "Конвенцију о солима Појана Маре", Милош Обреновић и Александар Ђика, у име својих држава.
Маринко Ценовићwww.poianamare.ro/date-istorice-11 (наводно Влах?) из Новог Села, из области Тимока у Србији, се доселио у Појану почетком 19. века. Сматра се да је био незаконити син кнеза Милоша Обреновића. Мада је хтео кнез да му помогне и да га врати у Србију, овај је остао у родном месту своје мајке Марије. Ту се успешно бавио трговином и веома обогатио. Маринкова кћерка Јоница (1825-1921) је наставила очевим путем и још више стекла богатство. Она је стеченим капиталом откупила спахилук "Појана Маре" са дворцем од кнезова Обреновића, као и друге некретнине у Калафату. Обновила је и више православних цркви попут оних у Појани Маре и Деси.
Становништво
Према попису из 2021. у насељу Појана Маре је живело 7.470 становника што је за 1.521 мање (-16,92%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 8.991 становника.
На попису из 2011. већину становништва су чинили Румуни (94,12%), а од мањина је највише било Рома (3,54%).
Историјски споменици У Појани Маре су заштићена два историјска споменика, кућа Милоша Обреновића и црква Светих арганђела, који датирају из прве половине 19. века. Оба су од локалног значаја.
15п Историјски споменик Датирање Конак кнеза Милоша 1830—1835 Црква Светих арханђела 1849.
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Долж Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији