Карашево ( — Карашова, — Крашовар) је насеље и седиште општине Карашево у жупанији Караш-Северин у Румунији. Према попису из 2021. године у насељу је био 1.891 становник. Налази се на надморској висини од 281 м.
У Карашеву се налази месна организација Савеза Срба у Румунији.
Историја Карашево спада у ред најстаријих забележених банатских насеља. Први пут је споменуто у документима 1333. године под називом Karasow, а након тога се стално појављује у разним документима под сличним називом, 1358. године као Nog Carassou и Kyskarassou, 1535. године као Krassowicz. 1550. године као Crassowicz, 1597. године као Crasso, 1690—1700. године као Karasevo, 1717. године као Karasova, 1828. и 1851. године као Karassova, 1913. године као Krassovar, а од Првог светског рата званични румунски назив му је Carașova. При првом спомену у срредњовековним документима 1333. године, наводи се да је у Карашеву било седиште католичког протопрезвитеријата. Карашево се 1500. године спомиње као oppidum, и крајем 17. и почетком 18. века је имало 400 кућа и било једно од највећих насеља и најпознатијих административних и верских центара тог времена на простору данашњег румунског Баната, већа насеља су била само Темишвар и Карансебеш. У појединим радовима се тврди, али без навођења извора, да је Карашево као насеље постојало још од почетка 11. века (Krassovar).
По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године "Карашова" је место у Карашовском округу, Новопаланачког дистрикта. Има подуправну канцеларију, римокатолички манастир и цркву а становништво је претежно српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Становништво
Према попису из 2021. у Карашеву је живео 1.891 становник што је за 450 мање (-19,22%) у односу на попис из 2011. када је било 2.341 становника.
Према попису из 2002. године у Карашеву је живело 2.437 становника, а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.
Према попису из 2011. већину станоништва чинили су Хрвати, а од мањина највише је било Румуна и Рома.
Познате личности Михај Радан, румунски политичар и професор Михај Радан, румунски лингвиста Слободан Гера, румунски политичар Миљана Радмила Ускату, румунски филолог и етнолог
Види још Општина Карашево Карашевци Срби у Румунији Хрвати у Румунији
Референце
Литература
Спољашње везе Primaria Carasova Carasova
Категорија:Општина Карашево Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин Категорија:Карашевци Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији