Крајпуташ Милораду Лазићу у Сврачковцима (Oпштина Горњи Милановац) налази се са десне стране Ибарске магистрале, у правцу Београда. Крајпуташ је подигнут војнику X пука Милораду Лазићу из села Сврачковци, који је погинуо борећи се против Бугара у Другом балканском рату 1913. године.

Историјат Насипањем деонице пута је остао знатно ниже у односу на стару позицију. Добро је очуван, за разлику од крајпуташа који се налазио у његовој непосредној близини. Од другог који је евидентно био рад истог каменоресца остао само мали део, висине 38 -{cm}-, са седам читљивих редова:

ОДЕ МЛАД ... НА СИТНИЦИ 13 НОВЕНБРА 1914Г. СПОМЕН МУ ПОДИГОШЕ ОТАЦ ЛАЗАР БРАТ СА ТВОЈИМА

Опис споменика Крајпуташ Милораду Лазићу припада типу „капаша”. Исклесан је од црвенкастог грабовичког камена са оближњег брда Парац у атару села Грабовица. Стуб је висине 165 -{cm}-, са страницама ширине 45 и 23 -{cm}-. Покривен је каменом капом димензија 16х43х62 -{cm}-.

Ликовне представе На источној страни споменика приказан је војник у ставу мирно, руку положених уз тело, без оружја. Детаљи униформе приказани су шематизовано, осим лепо профилисане шајкаче и војничког опасача на коме су још увек видљиви трагови боје. Наличје споменика окренуто ка магистрали, пажљиво је обрађено. У горњем делу исклесан је елегантан звездасти крст у кругу, окружен цветним венцем. Изнад, у угловима стуба, приказане су лепезасте форме које симболизују крила анђела. Целом дужином споменика, са обе стране, уклесан је фриз састављен од наизменичних лиски и цветова. Општем, декоративном утиску, доприноси и занимљива форма поља у коме је уклесан натпис.

Натписи Око главе војника, у форми ореола, уклесан је натпис: „Милорад Лазић војник X пука”. Уз леву ивицу, вертикално надоле пише: „Гојковић троп ми”, а уз десну ивицу: „мајст Живој”

На полеђини споменика, у удубљеном пољу димензија 105х32 -{cm}- уклесан је епитаф:

ОВАЈ СПО МЕН ПОКАЗУЈЕ МИЛОРАДА Л. ЛАЗИЋА ИЗ СВРАЧКОВА ЦА ХРАБРОГ ВОЈНИКА I ЧЕ ТЕ III ВАТАЉОНА I ПОЗ. ПОЖИ ВИ 23 Г. ЈУНА ЧКИ ОСВЕТИ КОСОВО МАЋ ЕДОНИЈУ АЛБ АНИЈУ И ЈАДРА НСКО МОРЕ ПОГИБЕ БОРЕ ЋИ СЕ СА БУГА РИМА 14. ЈУЛА 1913 Г. БОГ ДА МУ ДУШУ ПР ОСТИ И ПОМИ ЛУЈЕ АМИН

На јужној, бочној страни, изнад пушке са ремеником, уклесан је наставак текста:

ПОГИБЕ НА ВЛАСИНИ ГРАМАДА БЕЛИ КАМ ЕН ВЕЧНИ СПОМЕН МУ ПОДИ ГОШЕ ОЖ АЛОШЋЕ НИ ОТАЦ ЛАЗАР И БРАЋА ВО ИН И РАДО МИР 1914 Г.

Галерија

Референце

Литература

Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961. Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998. Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, Службени гласник Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. .

Категорија:Споменици општине Горњи Милановац Категорија:Крајпуташи у Србији