Богољуб Јовановић (Бохданеч, 2. јун 1839 — Београд, 13. април 1924) био је српски статистичар, аутор и академик. Јовановић је био управник Државне статистике, редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Биографија

Рођен је 2. јуна 1839. године као Бохумил Сњећиви () у месту Бохданеч (данашње Лазње Бохданеч, , у Чешкој Републици), од оца Јана (, 1811—1892) и мајке Катарине рођ. Нахлик (, 1814—1892). Похађао је средњу школу () у Прагу. Године 1852, Богољуб је са родитељима и четири сестре напустио Бохданеч, и после краћих боравака у Буковици крај Слатине и Сентомашу (данашњи Србобран) 1857. године дошао у Кнежевину Србију, у Београд. Ту се отац бавио столарским занатом, у чему му је син помагао. 1870. године је примљен у српско „сажитељство” (држављанство), а кратко затим је примио име Богољуб и презиме Јовановић, по очевом имену Јан – Јован.

Крајем 1866. ступио је у службу београдске царинарнице, одакле је ускоро премештен у министарство финансија, а крајем 1868. у њено статистичко одељење. Отада па до пензионисања 1907. године, без прекида је остао у служби државне статистике, мењајући положаје како је надлежност за статистику прелазила из једног министарства у друго. 1888. долази на чело статистичког одељења у министарству народне привреде, односно 1901. на чело новоосноване Управе државне статистике.Народна енциклопедија.

Као управник државне статистике наставио је рад свога претходника Владимира Јакшића, оснивача и првог начелника одељења за статистику у Србији, афирмишући и усавршавајући службену статистику у Краљевини Србији. Проучавао је и преводио дела европских економа и статистичара (фон Шел (), фон Шмолер (), Блок ()) и примењивао њихове модерне мисли и методе. Као начелник државне статистике био је одговоран за уређивање и издавање Државописа Србије, Статистике Краљевине Србије, Статистичког годишњака, као и осталих званичних издања државне статистике, која су, поред статистичких података и графика, садржавала и Јовановићеве ауторске уводе, објашњења и стручне доприносе. Многобројни посебни радови објављени су у стручним часописима или као самостална издања. Учествовао је у формулисању низа закона којима су крајем 19. и почетком 20. века установљени систем и методе званичне статистике у Србији.Народна енциклопедија. Године Јовановићевог руковођења државном статистиком окарактерисане су као време њеног процвата.Обрадовић, Сава; Шентић, Милица (1964), стр. 105, према: Sundhaussen, Holm. Међутим, сам Јовановић је временом све више критички оцењивао утицај емпиријских сазнања на тадашње политичко одлучивање у смислу друштвеног бољитка. Са историјског гледишта, Јакшићево и Јовановићево статистичко дело пружа детаљну слику друштва и прилика у Кнежевини и Краљевини Србији, и до данашњег дана служи историчарима као поуздан извор.Vuletić, Aleksandra : .Sundhaussen, Holm : .

мини|лево||Прва страна другог тома књиге -{Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart}- који је, као и трећи том после Каницове смрти уредио и издао Јовановић

Јовановићев интелектуални интерес и допринос прелазили су оквире његове уже струке. Објављивао је научне радове из разних области културе и науке. Био је дописник чешких и немачких листова, и сарадник великих немачких енциклопедија. Његово главно и најпознатије дело ван области статистике је Краљевина Србија и српски народ од римског доба до садашњости (). Први том је написао аустријски балканолог Феликс Каниц () уз Јовановићеву сарадњу, други том је приредио и издао Јовановић после Каницове смрти на основу његових белешки, а трећи том је написао сам Јовановић.

Дана 24. јуна 1879. примљен је у Српско учено друштво као редовни члан Одбора за науке државне и историјске, а након гашења те установе 1892. године преведен је у редове његове наследнице, Српске краљевске академије, као почасни члан.Никић, Љубомир; Жујовић, Гордана; Радојчић-Костић, Гордана (2007) Био је редовни члан Међународног статистичког инстутута и почасни члан Париског статистичког друштва и Српског пољопривредног друштва.

Оженио се 1883. Емилијом Димић (1860—1939) из Новог Сада, кћерком Персиде и Тодора Димића, учитеља Алмашке школе. Емилија је завршила Препарандију у Сомбору и до пред удају била наставница на Крагујевачкој гимназији. Богољуб и Емилија су имали синове Бранка (1885—1967) и Драгослава (1886—1939) и кћерку Милицу (1892—1918). Син Драгослава Јовановића, сликар Богољуб Јовановић (1924—2021) је добио име по свом деди.

Богољуб је умро 13. априла 1924. године у Београду и сахрањен је на Топчидерском гробљу, поред својих родитеља и кћерке. Породична гробница је касније премештена на Ново гробље.

Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде, Краљевски орден Белог орла, Краљевски орден Светог Саве, Орден Таковског крста и Орден Милоша Великог.

Дела Јовановић, Богољуб Београд. Јовановић, Богољуб (1878—1888). Статистичке белешке. Том 1-5. Београд. Државопис Србије (1889—1894). Том 14-20. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде. Статистика Краљевине Србије (1893—1907). Том 1-30. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике. Статистички годишњак (1895—1907). Св. 1-10. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике. Прилози за статистику Краљевине Србије (1895—1907). Св. 1-7. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике. Kanitz, Felix; Jovanović, Bogoljub (1904, 1909, 1919). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band I, II, III. Leipzig: Meyer. Српски превод: Каниц, Феликс (1987). Србија: земља и становништво од римског доба до краја XIX века. Превео Глигорије Ерњаковић. Београд: Српска Књижевна Задруга.

За библиографију види још: Народна Енциклопедија (1927), стр. 172. Sundhaussen, Holm (1989), стр. 613-643.

Референце

Литература

Вулетић, Александра У: Петар В. Крестић (ур.). Зборник радова Историјског института, књига 33. . Београд: Историјски инстиутут.

Обрадовић, Сава; Шентић, Милица (1964). Стогодишњица српске статистике. Статистичка ревија XIV. . Београд: Савезни завод за статистику; Југословенско статистичко друштво.

; српски превод:

За литературу види још:

Sundhaussen, Holm (1989), стр. 613-643.

Види још Списак чланова Српског ученог друштва Списак почасних чланова СКА Попис становништва

Спољашње везе

Кратка биографија на сајту САНУ Службена страница Републичког завода за статистику Републике Србије

Категорија:Рођени 1839. Категорија:Умрли 1924. Категорија:Чеси у Србији Категорија:Српски статистичари Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Почасни чланови САНУ Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Сахрањени на Топчидерском гробљу Категорија:Функционери и државни службеници из Београда‎