Мојковац

Мојковац је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 2.471 становника. Налази се у долини ријеке Таре, у подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.

Од Мојковца до Подгорице има 90 -{km}-, а до Београда 380 -{km}-. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Овде се налази Железничка станица Мојковац. Надморска висина Мојковца је 820 m. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свету, а заштићен је код Унеска.

Демографија У насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Историја

Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.

Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровачке републике.

У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.

Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отоманског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупро се вишеструко надмоћнијој војсци Аустроугарске.

Мост на Тари, оцењен као "један од најбољих у држави", предат је саобраћају 21. септембра 1934."Политика", 22. септ. 1934 У то време је, након дуге градње, завршен и пут према Бијелом Пољу."Време", 7. дец. 1934

У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).

Привреда Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.

Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.

Привредни субјекти су дрвна индустрија(Вукман Крушчић, фабрика коју је затворила власт ДПС-а) у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.

Хотел „Палас“ има 80 лежаја(затворен за вријеме ДПС-а), мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.

Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.

Култура

Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 -{km}- од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости: Црква светог Архангела Михајла у Штитарици, Црква Благовијести у Пољима, Црква свете Петке – Ружица на Сињавини, Црква Тројана (посвећена Светој Тројици) у Прошћењу, мјесто Слатина, из 12. вијека, која је реконструисана и коју је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004. Изграђен је храм Христовог рождества у Мојковцу, за којег су темељи постављени 2000. г.

Партнерски градови Мојковац је побратимљен са сљедећим градовима: Суботица, Србија Вељки Медјер, Словачка Идрија, Словенија Белишће, Хрватска Велика Кладуша, Босна и Херцеговина

Познате личности Милован Ђилас, југословенски политичар, политички теоретичар и писац Миодраг Божовић, југословенски и црногорски фудбалер и тренер Драгиша Маџгаљ, српски пјесник Небојша Богавац, црногорски кошаркаш и тренер Дарко Станић, српски рукометни голман, најбољи голман Европе (2012) Стефан Савић, црногорски фудбалер Данијел Фуртула, црногорски атлетичар и државни рекордер у бацању диска Слободан Маруновић, црногорски позоришни и филмски глумац Душко Марковић, црногорски политичар, Предсједник Владе Црне Горе (2016-2020) Зоран Симовић, југословенски фудбалски голман, најбољи голман Југославије (1983) Жарко Пејовић, црногорски рукометаш Лука Богавац, црногорски кошаркаш Јанко Симовић, црногорски фудбалер Војвода Малесија, црногорски фудбалер и тренер

Галерија

Референце

Спољашње везе

Туристичка организација Мојковац

Категорија:Градови у Црној Гори Категорија:Википројект географија/Насеља у Црној Гори