Фудбалска репрезентација Јапана је национални фудбалски тим који представља Јапан на међународним такмичењима. Налази се под окриљем Фудбалски савез Јапана (JFA), управног тела задуженог за фудбал у земљи.
Пре краја 1980-их, јапанска фудбалска репрезентација била је углавном аматерска, а овај спорт је на домаћем плану био далеко мање популаран од бејзбола или сумо рвања. Од почетка 1990-их, након потпуне професионализације спорта, Јапан је израстао у једну од водећих азијских селекција. Национални тим се квалификовао за свако Светско првенство почев од 1998. године (укључујући и аутоматско место као суорганизатор турнира 2002. заједно са Јужном Корејом), при чему је успевао да се пласира у нокаут фазу 2002, 2010, 2018 и 2022. године. Јапан је такође рекордер са четири освојене титуле на Азијском купу, и то 1992, 2000, 2004 и 2011. године. Поред тога, тим је завршио као вицешампион на Купу конфедерација 2001. и на Азијском купу 2019. године. Јапан је једна од само три репрезентације из Азијске фудбалске конфедерације (АФЦ) које су успеле да стигну до финала неког сениорског мушког такмичења под окриљем ФИФА, уз Аустралију и Саудијску Арабију.
Брз напредак Јапана у тако кратком временском периоду послужио је као инспирација и модел-пример за развој фудбала у другим земљама. Њихови највећи ривали су Јужна Кореја и Аустралија, а током година развило се и снажно спортско ривалство са селекцијама Ирана и Саудијске Арабије. Јапан је био прва репрезентација изван Америке која је учествовала на Копа Америка, пошто су добили званичне позивнице за завршне турнире 1999, 2011, 2015 и 2019. године, мада су на крају заправо наступали само на издањима 1999. и 2019. године.Japan Invited To Copa America 2011 Along With Mexico Goal.com 2 June 2009 Закључно са јануаром 2026. године, Јапан заузима 18. место на званичној ФИФА ранг-листи, што га чини најбоље рангираном азијском селекцијом још од децембра 2022. године.
Историја 1910—1930: Предратна ера усправно|мини|десно|Лого Игара далекоисточног првенства 1917. године. Најраније међународне утакмице Јапан је одиграо на Играма далекоисточног првенства 1917. године у Токио у, где га је представљао тим Више нормалне школе у Токију (данашњи Универзитет Цукуба). Иако је Јапан забележио одличне резултате у пливању, бејзболу и атлетици, његов фудбалски тим је претрпео убедљиве поразе од Републике Кине и Филипина. Без обзира на то, овај спорт је током 1920-их година почео масовно да се промовише у јапанским школама. Фудбалски савез Јапана основан је 1921. године, а Јапан се званично придружио Фифи у мају 1929. године. Ипак, Јапан је одбио да учествува на првом Светском првенству 1930. године.
Први „прави” национални тим Јапана (за разлику од дотадашњих универзитетских екипа које су биране да представљају земљу) формиран је за Игре далекоисточног првенства 1930. године, где је поделио шампионску титулу са Кином након нерешеног исхода. Селектор Шигејоши Сузуки предводио је репрезентацију до њеног првог наступа на Олимпијским играма, на Летњим олимпијским играма 1936. у Берлину. Јапан је био пријављен и за квалификације за Светско првенство 1938. године, али се повукао пре заказане квалификационе утакмице против Холандске Источне Индије.
Након избијања Другог светског рата, Јапан није наступао на међународним такмичењима, изузев неколико одиграних утакмица против Манџурије и других окупираних колонија. Његов последњи предратни меч био је пријатељски сусрет против Филипина у јуну 1940. године. Током периода у којем се Кореја налазила под јапанском влашћу, неколико корејских фудбалера је наступало за репрезентацију Јапана на међународној сцени, укључујући играче као што су Ким Тонг Сик (1936—1940), Ким Сунг Ган (1940) и Ли Ју Хјунг (1940).
1950—1980: Послератна ера мини|десно|Јапан игра против аргентинског клуба Расинг де Кордоба на Председничком трофеју 1981. године. Послератни деби Јапан је забележио на Азијским играма 1951. године у Индији. Јапан се поново придружио Фифи 1950. године и учествовао је у квалификацијама за Светско првенство 1954., али је након два меча изгубио место које је водило на Мундијал од Јужне Кореје. Јапан је такође постао члан Азијске фудбалске конфедерације (АФК) 1954. године.
Детмар Крамер се прикључио репрезентацији Јапана као тренер 1960. године и помогао је тиму да се пласира у четвртфинале на Летњим олимпијским играма 1964. у Токију. Први велики успех Јапана у међународном фудбалу уследио је на Летњим олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију, где је тим освојио бронзану медаљу. Иако је овај резултат донео већу популарност и признање фудбалу у Јапану, одсуство професионалне домаће лиге кочило је његов даљи развој, па се Јапан неће квалификовао за Светско првенство још наредних 30 година. Упркос томе, Јапан је био веома близу пласмана на Светско првенство 1986. године, али је у одлучујућим двомечу поражен од Јужне Кореје.
Јапан је забележио свој први наступ на континенталном шампионату на АФК азијском купу 1988. године, где је елиминисан већ у групној фази након ремија са Ираном и пораза од Јужне Кореје, Уједињених Арапских Емирата и Катара.
Крајем 1980-их покренути су конкретни кораци ка професионализацији фудбала у Јапану. Фудбалски савез Јапана је 1986. године увео систем специјално лиценцираних играча, што је омогућило ограниченом броју професионалних фудбалера да наступају у домаћој полупрофесионалној лиги. Потом су 1988. и 1989. године формирани акциони комитети са циљем да се размотри и покрене потпуно професионална фудбалска лига у Јапану.
1990-е: Успон мини|десно|Утакмица на Светском првенству 1998. године против Аргентине у Тулузу, Француска. Током 1990-их година, Фудбалски савез Јапана започео је процес професионализације свог националног тима. Власници клубова у тадашњој полупрофесионалној Фудбалској лиги Јапана донели су 1991. године одлуку о расформирању такмичења и оснивању потпуно професионалне Џеј лиге, делимично са циљем да се подигне популарност овог спорта и ојача сам култ репрезентације. Већ наредне године, Јапан је био домаћин АФК азијског купа 1992. и освојио своју прву шампионску титулу, након што је у великом финалу савладао Саудијску Арабију резултатом 1:0. Прва званична сезона у Џеј лиги стартовала је 1993. године.
Међутим, у свом првом покушају да избори пласман са професионалним играчима, Јапан је за длаку остао без визе за Светско првенство 1994. након ремија са Ираком у последњем колу квалификационог турнира, што је међу навијачима остало упамћено као „Агонија у Дохи”. Наредни изазов за Јапан била је одбрана континенталне титуле на АФК азијском купу 1996. године. Тим је остварио све три победе у групној фази, али је елиминисан већ у четвртфиналу након пораза од Кувајта резултатом 2:0.
Први историјски наступ на планетарном шампионату нација је забележила 1998. године, где је Јапан претрпео сва три пораза у групи. У прва два кола минималним резултатом 1:0 славиле су селекције Аргентине и Хрватске, док је учешће на Мундијалу завршено поразом од Јамајке са 2:1. Упркос неуспеху, Јапан је оставио добар утисак на дебију, будући да су сва три пораза претрпљена са само једним голом разлике.
2000-е: Две титуле Азијског купа и домаћинство Мундијала На АФК азијском купу 2000. године, Јапан је успео да поврати своју титулу након што је у великом финалу савладао Саудијску Арабију, поставши тако по други пут шампион Азије.
мини|усправно=1.35|Утакмица на Светском првенству 2002. године против Белгије на стадиону Сајтама 2002, одиграна 4. јуна. Две године касније, Јапан је био суорганизатор Светског првенства 2002. заједно са Јужном Корејом. Након ремија 2:2 са Белгијом у првом колу, јапански тим је обезбедио пласман у другу рунду такмичења минималним тријумфом над Русијом од 1:0 и победом против Туниса резултатом 2:0. Ипак, учешће на турниру су завршили у осмини финала, пошто су након продужетака поражени са 1:0 од Турске, која је касније освојила треће место на овом шампионату.
На АФК азијском купу 2004. године чији је домаћин била Кина, Јапанци су успели да одбране шампионски трон. Прво су заузели прво место у својој групи победама над Тајландом и Оманом, да би у нокаут фази елиминисали Јордан и Бахреин. У великом финалу су савладали домаћина Кину резултатом 3:1.
мини|десно|Јапан одмерава снаге са Бразилом на стадиону Сигнал Идуна Парк у Дортмунду, током завршнице Светског првенства 2006. године. Јапан је 8. јуна 2005. године изборио визу за Светско првенство 2006. у Немачкој, што им је био трећи узастопни наступ на Мундијалима, након што су на неутралном терену победили Северну Кореју са 2:0. Међутим, на завршном турниру Јапан није успео да се пласира у осмину финала, пошто је претрпео пораз од свог будућег великог ривала унутар АФК-а, селекције Аустралије резултатом 3:1, ремизирао са Хрватском 0:0 и на крају убедљиво изгубио од Бразила са 4:1.
На АФК азијском купу 2007. године, репрезентација Јапана није успела да одбрани континенталну титулу. Иако су лако заузели прво место у својој групи испред Вијетнама, Катара и Уједињених Арапских Емирата, јапански фудбалери су се потпуно исцрпили у четвртфиналном дуелу против Аустралије, где је Јапан славио тек након бољег извођења једанаестераца. Након тога су у полуфиналу претрпели пораз од Саудијске Арабије, да би потом изгубили и у утакмици за треће место од Јужне Кореје.
2010-е мини|десно|Кеисуке Хонда био је један од најуспешнијих јапанских репрезентативаца током 2010-их година; учествовао је на три Светска првенства и проглашен је за најкориснијег играча на АФК азијском купу 2011. Током квалификација за Светско првенство 2010., тачније у четвртом кругу азијске зоне, Јапан је постао прва репрезентација (не рачунајући домаћина Јужноафричку Републику) која је осигурала пласман на Мундијал, након победе над Узбекистаном резултатом 1:0 у гостима. Јапан је вољом жреба смештен у групу Е заједно са Холандијом, Данском и Камеруном. Шампионат су започели минималном победом над Камеруном од 1:0, да би у наредном колу претрпели пораз од Холандије истим резултатом. У одлучујућем сусрету Јапан је убедљиво савладао Данску резултатом 3:1 и тако изборио пласман у наредну рунду такмичења где га је чекао дуел са Парагвајем. У осмини финала, након што је регуларни део и продужеци завршен без голова (0:0), Јапан је елиминисан после слабијег извођења једанаестератака.
По завршетку Светског првенства 2010. године, селектор Такеши Окада поднео је оставку на ту функцију. На његово место дошао је италијански стручњак и бивши тренер Јувентуса и Милана, Алберто Закерони. У првих неколико мечева под његовим вођством, Јапан је забележио победе над Гватемалом (2:1), Парагвајем (1:0), као и велики тријумф над Аргентином резултатом 1:0.
Јапан је потом учествовао на АФК азијски куп 2011. године одржаном у Катару. Они су 29. јануара у великом финалу савладали Аустралију резултатом 1:0 након продужетака, чиме су освојили своју четврту титулу првака Азије и уједно изборили пласман на Куп конфедерација 2013. године. Репрезентација је након тога започела свој пут ка Светском првенству 2014. у Бразилу. Током читавог квалификационог циклуса претрпели су само два пораза, од Узбекистана и Јордана, уз реми са Аустралијом. Управо су након ремија 1:1 са Аустралијанцима и математички обезбедили визу за Мундијал 2014, поставши тако прва земља на свету која се кроз квалификације пласирала на овај шампионат.
2010-е Јапан је своје учешће на Купу конфедерација 2013. године започео поразом од Бразила резултатом 3:0. Након тога су елиминисани из даљег такмичења пошто су у узбудљивом мечу изгубили од Италије са 4:3. У последњем колу групне фазе претрпели су пораз и од Мексика резултатом 2:1, па су такмичење завршили на четвртом месту у групи А. Само месец дана касније, на Источноазијском купу, Јапан је на старту ремизирао са Кином 3:3. У наставку турнира уследиле су победе над Аустралијом (3:2) и Јужном Корејом (2:1) у трећем, одлучујућем колу, чиме је Јапан освојио титулу шампиона Источноазијског купа.