Аврам (хебрејски: -{אַבְרָם}-, модерни: -{ʾAvram}- – Аврам, тиберијски: -{ʾAḇrām}- – Абрам), или Аврахам (хебрејски: -{אַבְרָהָם}-, модерни: -{ʾAvraham}- – Аврахам, тиберијски: -{ʾAḇrāhām}- – Абрахам; арапски: -{إبراهيم, Ibrahim}- – Ибрахим), библијска је личност Старог завета. Према Библији, он је праотац семитских народа, што његово име на хебрејском језику и значи (приликом покушаја жртвовања сина Исака, Аврам је преименован у Аврахам). Претпоставља се да је живео између 2000. и 1500. п. н. е. У Месопотамији у граду Уру. Данас кад неко каже аврамске вере или Абрахамови синови мисли се на хришћане, јевреје и муслимане, као потомке Аврама.ZnaciChabad У исламу он се сматра кариком у ланцу пророка који почиње са Адамом и завршава Мухамедом.
Наратив у Постању се бави темама потомстава и земље. Аврама позива Бог да напусти дом свог оца Tаре и да се насели на земљу која је првобитно дата Ханану, али коју Бог сад обећава Авраму и његовом потомству. Предочени су различити кандидати који би наследили земљу након Аврама, и иако су обећања дата Измаелу због оснивања велике нације, Исак, његов син са полусестром Саром, наслеђује оно што је обећано Авраму. Аврам купује гробницу (пећину патријараха) код Хеброна за Сарин гроб и тиме успоставља своје право на земљу. У другој генерацији његов наследник Исак је ожењен женом која му је рођака, чиме искључује Хананите из било каквог наслеђа. Аврам се касније жени Кетуру и има још шест синова, али након његове смрти, кад је сахрањен поред Саре, Исак наслеђује „сву Аврамову имовину”, док остали синови добијају само „поклоне” (Постање 25:5–8).
Прича о Авраму се не може дефинитивно повезати са било којим специфичним временом, мада постоји широко заступљена сагласност да је доба патријарха, заједно са егзодусом и периодом судија, касна књижевна конструкција која није везана за било који период стварне историје. Уобичајена хипотеза међу научницима је да је то састављено у раном персијском периоду (касни 6. век п. н. е.) као резултат напетости између јеврејских земљопоседника који су остали у Јудеји током Вавилонског ропства и заснивали своје право на земљу путем свог „оца Аврама”, и повратника из изгнанства који су заснивали своје против-тврдње на Мојсију и традицији егзодуса.
Историја
Порекло и позив мини|Аврамово путовање у Ханан према Књизи Постања. Терах, девети по пореклу од Ноја, био је отац Аврама, Нахора, Харана и Саре. and Харан је био отац Лотов, који је био Аврамов нећак; породица је живела у Уру Халдејском. Харан је тамо умро. Аврам се оженио Саром. Терах, Аврам, Сара и Лот су отишли у Ханан, али су се настанили на месту званом Харан), где је Терах умро у 205. години. Према неким егзегетама (као што је Нахманид), Аврам је заправо рођен у Харану и касније се преселио у Ур, док је део његове породице остао у Харану.
Бог је рекао Авраму да напусти своју земљу и родбину и оде у земљу коју ће му показати, и обећао је да ће од њега учинити велики народ, благословити га, учинити његово име великим, благословити оне који га благосиљају и проклети оне који га проклињу. Аврам је имао 75 година када је напустио Харан са својом женом Саром, нећаком Лотом, и њиховом имовином и људима које су стекли, и отпутовао у Сихем у Ханаану.
Сара мини|десно|Аврамов савет Сари, акварел Џејмса Тисоа, око 1900. (Јеврејски музеј, Њујорк)У земљи Хананској је завладала велика глад, тако да су Аврам, Лот и њихова домаћинства отпутовали у Египат. На путу је Аврам рекао Сари да каже да му је она сестра, како га Египћани не би убили. Када су ушли у Египат, фараонови службеници су похвалили Сарину лепоту фараону, одвели су је у палату и дали Авраму робу у замену. Бог је погодио фараона и његово домаћинство пошастима, што је навело фараона да покуша да сазна шта није у реду. Када је открио да је Сараја удата жена, фараон је захтевао да Аврам и Сара оду.
Разилазак Аврама и Лота Када су неко време живели у Негеву након што су протерани из Египта и вратили се у област Бетела и Аја, Аврамова и Лотова знатна стада заузимала су исте пашњаке. То је постао проблем за пастире, који су били додељени стоци сваке породице. Сукоби између пастира постали су толико проблематични да је Аврам предложио Лоту да изабере посебно подручје, било са леве или са десне стране, како не би било сукоба међу њима. Лот је одлучио да иде на исток до равнице Јордана, где је земља била добро наводњена свуда све до Соаре, и настанио се у градовима равнице према Содоми. Аврам је отишао на југ до Хеврона и настанио се у равници Мамре, где је саградио још један олтар да би обожавао Бога.
Ходологомор мини|Аврам и Мелхиседек, Хуан Антонио де Фриас и Ескаланте, 1668. Током побуне градова на реци Јордан, Содоме и Гоморе, против Елама, Аврамов нећак, Лот, је заробљен заједно са целим својим домаћинством од стране инвазивних еламитских снага. Еламска војска је дошла да покупи ратни плен, након што је управо победила војску краља Содоме. Лот и његова породица су се у то време населили на периферији Содомског краљевства, што их је учинило видљивом метом.
Једна особа која је избегла заробљавање дошла је и рекла Авраму шта се догодило. Када је Аврам примио ову вест, одмах је окупио 318 обучених слугу. Аврамове снаге су кренуле на север у потеру за еламском војском, која је већ била исцрпљена од битке код Сидима. Када су их стигли код Дана, Аврам је смислио план борбе тако што је своју групу поделио на више јединица и покренуо ноћни препад. Не само да су успели да ослободе заробљенике, већ је Аврамова јединица прогонила и поклала еламског краља Ходоломора у Хови, северно од Дамаска. Ослободили су Лота, као и његово домаћинство и имовину, и повратили сву робу из Содоме која је била однета.
По Аврамовом повратку, содомски краљ је изашао да га састане у долини Шаве, „краљевској долини“. Такође, Мелхиседек, краљ Салима (Јерусалима), свештеник Ел Елион, изнео је хлеб и вино и благословио Авраму и Богу. Аврам је тада дао Мелхиседеку десетину од свега. Краљ Содоме је тада понудио да Аврам задржи сву имовину ако само врати свој народ. Аврам је одбио да прихвати било шта осим дела на који су његови савезници имали право.
Агара мини|Аврам, Сара и Агара, илустрација Библије из 1897. Аврам и Сара су покушали да схвате како ће он постати родоначелник народа, јер након 10 година живота у Ханаану, ниједно дете се није родило. Сара је тада понудила Авраму своју египатску робињу, Агару, са намером да му роди сина.
Након што је Агара открила да је трудна, почела је да презире своју господарицу, Сару. Сара је одговорила на то тако што је злостављала Агару, и Агара је побегла у пустињу. Анђео је разговарао са Агаром код извора на путу за Шур. Наложио јој је да се врати у Аврамов логор и да ће њен син бити „дивљи; његова рука биће против сваког човека, и свака рука биће против њега; и он ће живети пред својом браћом својом“. Речено јој је да свог сина назове Исмаил. Агара је тада позвала Бога који јој је говорио „Ел-рои“ („Ти, Боже, ме видиш“ KJV). Од тог дана па надаље, бунар се звао Бер-лахај-рои („Бунар онога који је жив и види ме.“ KJV маргина), који се налазио између Кадеша и Береда. Затим је учинила како јој је речено, вративши се својој господарици како би имала дете. Аврам је имао 86 година када се Исмаил родио.
Сара Тринаест година касније, када је Аврам имао 99 година, Бог је прогласио Аврамово ново име: „Аврам“ – „отац многих народа“. Аврам је тада примио упутства за завет делова, чији је знак требало да буде обрезивање.
Бог је прогласио Сарино ново име: „Сара“, благословио је и рекао Авраму: „Даћу ти и сина од ње“. Аврам се насмејао и „рекао у срцу своме: 'Хоће ли се стогодишњаку родити дете? И хоће ли Сара деведесетогодишњакиња родити?'“ Одмах након Аврамовог сусрета са Богом, обрезао је цело своје мушко домаћинство, укључујући себе (99 година) и Исмаила (13 година).
Три посетиоца мини|Аврам и три анђела, акварел Џејмса Тисоа, око 1896–1902 Недуго затим, током дневне врућине, Аврам је седео на улазу у свој шатор код Мамрејевих дубова. Погледао је горе и видео тројицу људи у присуству Бога. Затим је потрчао и поклонио се до земље да их поздрави. Аврам је тада понудио да им опере ноге и донесе им залогај хлеба, на шта су они пристали. Аврам је пожурио до Сариног шатора да наручи погаче од најбољег брашна, а затим је наредио слузи да припреми најбоље теле. Када је све било спремљено, ставио је кисело млеко и теле пред њих, служећи им, под дрветом, док су јели.
Један од посетилаца је рекао Авраму да ће Сара, по његовом повратку следеће године, имати сина. Док је била на улазу у шатор, Сара је чула шта се говори и насмејала се у себи због могућности да има дете у њиховим годинама. Посетилац је питао Аврама зашто се Сара смеје рађању детета у њеним годинама, јер ништа није претешко за Бога. Уплашена, Сара је порекла да се смеје.
Аврамова молба мини|Аврам гледа Содому у пламену, акварел Џејмса Тисоа, око 1896–1902. Након што су јели, Аврам и тројица посетилаца су устали. Отишли су до врха који је гледао на „градове равнице“ да разговарају о судбини Содоме и Гоморе због њихових гнусних грехова који су били толико велики да су покренули Бога на акцију. Пошто је Аврамов нећак живео у Содоми, Бог је открио своје планове да потврди грехе ових градова и да их осуди. У том тренутку, друга двојица посетилаца су отишла за Содому. Затим се Аврам обратио Богу и постепено га молио (са педесет особа на мање) да „ако се у граду нађе барем десет праведника, зар Бог неће поштедети град?“ За десет праведника, Бог је изјавио да неће уништити град.
Када су двојица посетилаца стигла у Содом да поднесу свој извештај, планирали су да остану на градском тргу. Међутим, Аврамов нећак, Лот, састао се са њима и снажно инсистирао да ова двојица „људи“ преноће у његовој кући. Одједном, група људи стајала је испред Лотове куће и захтевала да Лот изведе своје госте како би их „упознали“. Међутим, Лот се успротивио и понудио је своје кћери које нису „упознале човека" групи људи, алудирајући да су девице. Они су одбацили ту идеју и покушали су да разбију Лотова врата како би дошли до његових гостију, чиме су потврдили злобу града и најавили њихову пропаст.
Рано следећег јутра, Аврам је отишао на место где је стајао пред Богом. „Погледао је према Содоми и Гомори“ и видео шта се десило са градовима у равници, где се није нашло ни „десет праведника“, јер се „дим из земље дизао као дим из пећи“.
Авимелех мини|Аврамов караван, акварел Џејмса Тисоа, пре 1903. (Јеврејски музеј, Њујорк) Аврам се населио између Кадеша и Шура у ономе што Библија анахронистички назива „земљом Филистејаца“. Док је живео у Герару, Аврам је отворено тврдио да му је Сара сестра. Када је сазнао ову вест, краљ Авимелех је наредио да је доведу к њему. Бог је тада дошао Авимелеху у сну и рекао му да ће је, ако је узме, убити јер је жена другог човека. Авимелех није дигао руке на њу, па је питао да ли би и он побио праведни народ, посебно зато што је Аврам тврдио да су он и Сара браћа и сестре. Као одговор, Бог је рекао Авимелеху да он заиста има беспрекорно срце и да је зато наставио да постоји. Међутим, ако му не врати Аврамову жену, Бог ће сигурно уништити Авимелеха и цело његово домаћинство. Авимелеху је речено да је Аврам пророк који ће се молити за њега.
Рано следећег јутра, Авимелех је обавестио своје слуге о свом сну и пришао Авраму питајући га зашто је навукао тако велику кривицу на своје краљевство. Аврам је рекао да мисли да на том месту нема страха од Бога и да би га могли убити због његове жене. Тада је Аврам бранио оно што је рекао као да уопште није лаж: „А ипак, она је заиста моја сестра; она је ћерка мог оца, али није ћерка моје мајке; и постала је моја жена.“ Авимелех је вратио Сару Авраму и дао му поклоне оваца, волова и слугу; и позвао га је да се насели где год жели у Авимелеховој земљи. Даље, Авимелех је дао Авраму хиљаду сребрњака да послуже као Сарино оправдање пред свима. Аврам се затим помолио за Авимелеха и његово домаћинство, пошто је Бог погодио жене неплодношћу због узимања Саре.