мини|230п|Стара Лотарингија (наранџасто) у првобитном опсегу из 855. године мини|230п|Подела старијег Војводства Лотарингије на два посебна војводства, северно и јужно (959)
Стара Лотарингија () је била средњовековна област која је обухватала подручје око речних токова Мозела, Мезе и доње Рајне, од граница Бургундије на југу, до Фризије на северу. Настала је у оквиру Каролиншког царства, када је 855. године након смрти цара Лотара I дошло до поделе његових територија (Средња Франачка) на три дела, од којих је северни припао царевом средњем сину, краљу Лотару II (855-869), по коме је и читава област добила назив Лотарингија.
Након Лотареве смрти, област су 870. године међу собом поделили (Споразум из Мерсена) његови стричеви, западнофраначки краљ Карло и источнофраначки краљ Лудвиг, али читава територија је касније поново обједињена под влашћу источнофраначког краља и последњег каролиншког цара Арнулфа (887-899), који је 895. године поставио свог сина Звентиболда за краља у областима које су раније припадале Лотару II. Након погибије краља Звентиболда (900), Лотарингија је постала војводство (старије Војводство Лотарингија), које је затим прикључено Источној Франачкој.
Потом је 959. године дошло до поделе Лотариншког војводства на два дела, северни и јужни. Северни део је добио назив Војводство Доња Лотарингија, док је јужни део назван: Војводство Горња Лотарингија. Северно војводство је било зхваћено процесом постепене феудалне фрагментације, тако да је до краја 12. века престало да постоји, док је јужно војводство опстало, у нешто суженом облику, тако да је на њега сведен и појам Лотарингија (млађе Војводство Лотарингија). Каснијом француском анексијом Лотариншког војводства средином 18. века, настала је француска Лорена.
Види још Лорена
Референце
Литература
Категорија:Франачка Категорија:Историја Француске Категорија:Историја Белгије Категорија:Историја Холандије Категорија:Историја Немачке