1989. је била проста година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Оформљена је навијачка група клуба ФК Црвена звезда Делије север уједињењем навијачких фракција. 15. јануар — Тридесет пет европских земаља, на састанку у Бечу, слаже се да ојача људска права и побољша трговину између Истока и Запада. 18. јануар — Анте Марковић je наследиo Бранка Микулића на месту премијера Југославије. 20. јануар — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД 23.–24. јануар — Наоружани цивилни левичари накратко нападају и окупирају аргентинску војну базу у близини Буенос Ајреса. 24. јануар — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена. 29. јануар — Два немачка ратна злочинца из Другог светског рата, која су најдуже била у затвору у западној Европи, Фердинанд аус дер Финтен и Франц Фишер, пуштени су из холандског затвора.
30. јануар Премијер Канаде Брајан Малруни мења свој кабинет, именујући шест нових министара и прерасподељујући одговорности деветнаест других. Амбасада Сједињених Држава у Кабулу, Авганистан, је затворена; поново се отвара тек крајем 2001. године.
Фебруар 3. фебруар — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез. 10. фебруар — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета Демократске странке поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке странке. 12. фебруар — Совјетски ратни бродови су изгурали америчке ратне бродове из совјетских територијалних вода у Црном мору. 14. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. 20. фебруар — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена. 27. фебруар — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 27. фебруар — Словеначки лидер, Милан Кучан, на митингу у Љубљани подржао захтеве албанских рудара. 28. фебруар — Милион људи на митингу у Београду захтевало хапшење највиших, тадашњих, косовских функционера и исказало подршку Слободану Милошевићу.
Март
3. март — Мађарски премијер Миклош Немет у посети Москви: обавештава Горбачова да неће обнављати инсталације на граници са Аустријом и да ће у Мађарској бити организовани вишестраначки избори. Горбачов обећава да неће бити интервенције. 5. март — Авганистски грађански рат: муџахедини почињу двомесечни напад на Џалалабад, постижу почетне успехе али владине снаге су се одржале и повратиле позиције. 5. март — Велике демонстрације у Ласи у кинеском Тибету, на 30. годишњицу устанка - након три дана насиља проглашено ратно стање. 9. март — У Бечу почели преговори о ограничењу конвенционалног наоружања у Европи. 11. март — ББЦ и Слободна Европа објављују Писмо шесторице, обраћање румунских комунистичких функционера Чаушескуу. 13. март — Јака геомагнетска олуја изазива често помињани пад електро-система у Квебеку. 14. март — Либански грађански рат: генерал Михел Аоун објављује "ослободилачки рат" против сиријске окупације - примирје у септембру. 15. март — Израел вратио Табу Египту, седам година након остатка Синаја. 15. март — После концерта у Дервенти, распала се група "Бијело дугме".
16. март — Анте Марковић изабран за председника Савезног извршног већа Југославије. 16. март — ЦК КПСС дозволио сељацима да унајмљују државне фарме. 17. март — Ново Савезно извршно веће, на челу са Антом Марковићем - за "радикалну, тржишну реформу". 18. март — Декларација из Лихнија: Абхаска АССР тражи од совјетске владе отцепљење од Грузијске ССР - долази до напетости са Грузинима. 23. март — Скупштина Косова усвајаја амандмане на Устав СР Србије, којим се сужава аутономија покрајине - избијају нереди, до 28-ог, сукоб са милицијом у Урошевцу. 24. март — Скупштина Војводине усвајаја амандмане на Устав СР Србије. 24. март — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте. 26. март — Први делимично слободни избори за совјетски парламент, Конгрес народних депутата, 13% изабраних је независно, међу њима су и заговорници самосталности република. 27. март — Уведен полицијски час на Косову услед великих албанских демонстрација и пуцњаве (Приштина, Подујево, Урошевац, Гњилане, Сува Река, Косовска Митровица...); такође забрањена окупљања, затворене школе и универзитет; у Приштини пуцано у масу, погинула и двојица милицајаца. Званично 24 мртвих у шест дана нереда. 28. март — Заједничка седница сва три већа Скупштине СР Србије доноси амандмане 9 до 49 на републички устав, којима је након 15 година смањена аутономија САП Косово и САП Војводина. Успостављена је јединствена СР Србија са две покрајине и државном надлежношћу на целој територији. 28. март — Хусеин-Али Монтазери губи положај Хомеинијевог наследника због либералних ставова. 29. март — Потпредседник СИВ-а Александар Митровић тврди да су Албанци пуцали из снајпера на своје сународнике и оптужио Албанију за помоћ албанским сепаратистима. 29. март — 61. додела Оскара: најбољи филм је Раин Ман, укупно четири награде од осам номинација.
Април 7. април — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 9. април — Деветоаприлска трагедија 15. април — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача. 17. април — Циклон Орсон
21. април — Студенти из Пекинга, Шангаја, Сиjана и Нанђинга почели су протесте на тргу Тјенанмен у Пекингу.
23. април — Заид ал-Рифаи подноси оставку на место премијера Јордана након нереда због повећања цена које је наметнула влада која је почела 18. априла. 25. априла — Нобору Такешита поднео је оставку на место премијера Јапана после скандала о трговању акцијама. 26. априла — Заид ибн Схакер је наследио Заида ал-Рифаија на месту премијера Јордана. Торнадо Даулатпур-Сатурија, најсмртоноснији торнадо икада забележен, усмртио је око 1.300 људи у округу Дака у Бангладешу. 27. април — Велике демонстрације одржане су у Пекингу као део протеста на Тргу Тјенанмен 1989. године.
Мај 2. мај — Мађарска отворила границу према Аустрији. Прве најаве пада Гвоздене завесе. 6. мај — На Песма Евровизије 1989. победу је однела песма Rock Me коју је изводила група Рива. 8. мај — Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије 10. мај — ФК Партизан је освојио Куп Југославије, после 32 године, победом над Вележом из Мостара резултатом 6:1 на Стадиону ЈНА.
14. мај — Михаил Горбачов посећује Кину, први совјетски лидер који је то учинио од Никите Хрушчова 1960-их, окончавајући кинеско-совјетски раскол. Карлос Менем побеђује на председничким изборима у Аргентини.
15. мај — Основан Радио Б92 Јанез Дрновшек изабран за председника Председништва СФРЈ. 17. мај — Протести на Тргу Тјенанмен: Више од 1.000.000 кинеских демонстраната маршира кроз Пекинг захтевајући већу демократију, што доводи до репресије. 19. мај — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 20. мај — Скупштина републике Србије је донела одлуку о расписивању Зајма за привредни препород Србије. Протести на Тргу Тјенанмен: Кинеска влада проглашава ванредно стање у Пекингу.
21. мај — Бомбардовање у близини Кесервана од стране Катаеб регулаторних снага, 9 сиријских војника погинуло. 24. мај: ФК Милан из Италије осваја Куп шампиона победивши Стеауу из Букурешта резултатом 4:0 у Барселони. Атентати на Џефрија Брента Бола и Тода Реја Вилсона: Терористичка организација, Оружане снаге ослобођења Сарате Вилка, убија два америчка мисионара Цркве Исуса Христа светаца последњих дана док се враћају у свој стан у Ла Пазу, Боливија.
26. мај — Арсенал побеђује Ливерпул. са 2:0 на Енфилду, у последњој утакмици сезоне, и освојили Прву дивизију Фудбалске лиге. 29. мај Усред нереда због хране и пљачке изазваних инфлацијом, Влада Аргентине проглашава опсадно стање широм земље. НАТО пристаје на разговоре са Совјетским Савезом о смањењу броја нуклеарног оружја кратког домета у Европи. Покушај атентата на Мигела Масу Маркеса, директора Одељења за административну безбедност (DAS) у Боготи, Колумбија, починили су чланови Медељинског картела, који су убили четири и ранили 37 људи. 31. мај — Масакр у Тарапоту: Шест чланова герилске групе Револуционарни покрет Тупак Амару (MRTA) из Перуа, убило је осам хомосексуалних и трансродних особа у граду Тарапото.
Јун 3. јун — У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено. 4. јун — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Гасовод поред Трансибирске пруге је експлодирао и запалио два путничка воза, у којима је погинуло 575 људи. Црвена звезда је постала првак Европе у атлетици 5. јун — Непознати демонстрант је сам зауставио колону кинеских тенкова током протеста на Тјенамену, пре него што је одвучен. 8. јун — Поморски археолог Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 13. јун — Војска Источне Немачке у Бернауерштрасе започела је демонтажу Берлинског зида. 28. јун — На Косову Пољу више од милион људи присуствовало централној прослави 600 година Косовске битке. Централни говор одржао Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Србије. Прослави присуствовали највиши југословенски државни и партијски функционери. Видети Прослава 600 година Косовске битке
Јул 1. јул — Источна Немачка усвојила западнонемачку валуту, све пограничне контроле између две Немаћке су престале да постоје. 6. јул — Палестинац из Исламског џихада извршио први самоубилачки напад у Израелу - скренуо је путнички аутобус у провалију, 16 погинулих. 6. јул — Горбачов говори пред Саветом Европе у Стразбуру, залаже се за "Заједнички европски дом". 7. јул — Самит Варшавског пакта у Букурешту: Чеаушеску, Јакеш, Хонекер и Живков се противе променама у Мађарској и Пољској. 8. јул — Карлос Менем нови председник Аргентине (до 1999), инаугурација пет месеци раније због кризе у земљи. 8. јул — У Кистањама је основано Српско културно друштво "Зора", на челу са Јовом Опачићем. Изнети захтеви у погледу равноправности Срба у Хрватској - право на сопствену културу, језик и писмо (Опачић види решење у Југославији као савезу држава са културним аутономијама за Србе). 9 — 12. јул — Амерички председник Буш у посети Пољској и Мађарској. 10. јул — Штрајк 300.000 рудара у Сибиру - највећи у СССР од '20-тих. 14. јул — Расписан је Зајам за препород Србије. 15. Јул — У Венецији је одржан концерт рок групе Пинк Флојд. По проценама, концерту је присуствовало око 200.000 људи уз још 100 милиона гледалаца у свету који су пратили концерт преко сателитског преноса. Због лоше организације догађаја од стране градске управе, становници су затражили оставку тадашњег градоначелника Антонија Касалатија и целокупног градског већа. 16. јул — Грузијско-абхаски сукоб: крвави нереди у Сухумију. 17. јул — Аустрија аплицирала за чланство у Европској заједници (остварено 1995). 19. јул — Војћех Јарузелски, до сада председник Државног савета, изабран у скупштини за председника НР Пољске (до 1990). 19. јул — Унитед Аирлинес лет 232: принудно слетање авиона у Су Сити, Ајова, 111 погинулих и 185 преживелих (тема ТВ филма "Хиљаду хероја"). 22. јул — Ђулио Андреоти трећи и последњи пут премијер Италије (до 1992). 23. јул — Јапанска Либерална демократска партија изгубила апсолутну већину на изборима.