мини|Народна ношња Мађара у Западној Бачкој (околина Сомбора) Мађари су трећа по величини етничка група у Србији, после Срба и Албанаца. Према попису из 2022. године, 184.442 Мађара живи у Србији, што је 2,77% популације Србије, од чега 182.321 живи у Војводини, што је 10,48% од укупног становништва ове покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.
Пописи Србије Мађари према националној припадности, по пописима 1948—2022. 1948: 433.701 1953: 441.907 1961: 449.587 1971: 430.314 1981: 390.468 1991: 343.800 2002: 293.299 2011: 253.899 2022: 184.442
Историја Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред Турцима, највећи део мађарског становништвa је напустило област.Géza Pálffy: The Kingdom of hungary and the habsburg Monarchy in the Sixteenth century. Center for Hungarian Studies and Publications, Boulder, distributed by Columbia University Press, New York, 2009. (East European Monographs No. DCCXXXV; CHSP Hungarian Studies Series No. 18) Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом.
Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.
Након стварања Југославије (1918), Мађари су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, мађарски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, мађарски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969) а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
У Новом Саду је јуна 2023. године отворен реконструисан Мађарски културни центар „Петефи Шандор”.
Распрострањеност мини|Проценат Мађара у градовима и општинама у Војводини 2011. Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.
Општина са значајним уделом Мађара мини|Етнички састав АП Војводине према попису из 2002. (по општинама) мини|Етнички састав АП Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима) мини|Народна ношња Мађара из Скореновца
НасељеМађарски називУкупно становништвоБрој мађарског становништва% мађарског становништваКањижаMagyarkanizsa85.14СентаZenta79.09АдаAda75.04Бачка ТополаTopolya57.94Мали ИђошKishegyes53.91ЧокаCsóka49.67БечејÓbecse46.34СуботицаSzabadka35.65Нови КнежевацTörökkanizsa28.55ТемеринTemerin26.37СрбобранSzenttamás20.76ЖитиштеBegaszentgyörgy20.02Нови БечејTörökbecse18.05Нова ЦрњаMagyarcsernye17.71СечањTorontálszécsány12.75КикиндаNagykikinda12.23СомборZombor11.49ПландиштеZichyfalva11.29АпатинApatin10.72ЗрењанинNagybecskerek10.01КовачицаAntalfalva9.98КовинKevevára8.90КулаKúla7.92ИригÜrög7627.01БачBács9586.65ВрбасVerbász5.85ТителTitel8225.22Нови СадÚjvidék4.11
Насеља са мађарском већином Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).
Град Суботица (): Бачки Виногради () Бачко Душаново () Келебија () Палић () Хајдуково () Чантавир ()
Општина Бачка Топола (): Багремово () Бајша () Бачка Топола () Богараш () Гунарош () Зобнатица () Кавило () Ново Орахово () Оборњача () Пачир () Победа () Стара Моравица ()
Општина Мали Иђош (): Мали Иђош () Фекетић ()
Општина Кањижа (): Адорјан () Долине () Зимонић () Кањижа () Мале Пијаце () Мали Песак () Мартонош () Ново Село () Ором () Тотово Село () Трешњевац () Хоргош ()
Општина Сента (): Богараш () Горњи Брег () Кеви () Сента () Торњош ()
Општина Ада (): Ада () Мол () Оборњача () Стеријино () Утрине ()
Општина Бечеј (): Бачко Градиште () Бачко Петрово Село () Бечеј () Дрљан () Милешево ()
Општина Чока (): Банатски Моноштор () Врбица () Јазово () Падеј () Црна Бара () Чока ()
Општина Нови Кнежевац (): Мајдан () Рабе ()
Општина Кикинда (): Сајан ()
Општина Нова Црња (): Нова Црња () Тоба ()
Општина Житиште (): Нови Итебеј () Торда () Хетин ()
Град Зрењанин (): Лукино Село () Михајлово () Мужља ()
Општина Сечањ (): Бусење ()
Општина Ковачица (): Дебељача ()
Општина Пландиште (): Јерменовци ()
Општина Вршац (): Шушара ()
Општина Бела Црква (): Добричево ()
Општина Ковин (): Скореновац () Шумарак ()
Општина Панчево (): Војловица () Иваново ()
Општина Ириг (): Добродол () Шатринци ()
Општина Оџаци (): Богојево ()
Град Сомбор (): Бездан () Дорослово () Светозар Милетић () Телечка ()
Општина Апатин (): Купусина () Свилојево ()
Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (), Србобран (), Нови Бечеј (), Нови Сад () и Кула ().
Политичке организације Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом: Национални савет мађарске националне мањине (); према закону о Националним саветима мањина донетим 2009. године.Закон о националним саветима националних мањина – текст закона
Највеће мађарске политичке партије у Србији су: Савез војвођанских Мађара (председник је Балинт Пастор), Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Арон Чонка) и Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон). Грађански савез Мађара, (председник је Ласло Рац Сабо) мини|Мађарска регионална самоуправа коју је предложио Савез војвођанских Мађара Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.
Култура и информисање Новине, часописи и интернет портали Мађар Со (-{Magyar Szó}-), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду. „Хет Нап” (-{Hét nap}-), недељник из Суботице „Чалади кер” (-{Családi kör}-), недељник из Новог Сада „Хид” (-{Híd}-), књижевни часопис из Новог Сада „Изенет” (-{Üzenet}-), књижевни часопис из Суботице -{Symposion}-, књижевни часопис из Новог Сада -{EX-Symposion}-, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине „Орбис” (-{Orbis}-), двојезични књижевни часопис из Кањиже „Шикољ” (-{Sikoly}-), књижевни часопис из Мужље „Вајдашаг Ма” (-{Vajdaság Ma}-), информативни интернет портал „Вајдашаг Портал” (-{Vajdaság Portál}-), информативни интернет портал зЕтна (-{zEtna}-), књижевни интернет портал „Арача” (-{Aracs}-), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици
Културни центри Мађарски културни центар "Непкер" у Суботициhttp://www.mnt.org.rs/sr-latn/nepkor-magyar-muveledosi-kozpont-0 Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у БеоградуИзненађена сам лепотама Србије („Политика”, 9. јануар 2019)
Познате личности мађарског порекла мини|Моника Селеш (1995) Пал Абрахам (-{Ábrahám Pál}-), композитор Тибор Варади (Várady Tibor),правник и бивши министар правде СР Југославије Звонко Варга (-{Varga Zoltán}-), бивши играч ФК Партизан, репрезентативац СФР Југославије, фудбалски тренер Ласло Вегел (-{Végel László}-), књижевник Золтан Дани (-{Dani Zoltán}-), пуковник ПВО ВЈ Деже Костолањи (-{Kosztolányi Dezső}-) (1885—1936), један од најпознатијих мађарских писаца. Карољ Лајко (-{Lajkó Károly}-), боксер, шампион и државни репрезентативац (рођен у Бечеју 1943) Феликс Лајко (-{Lajkó Félix}-) (рођ. 1974. у Суботици), познати виолиниста и композитор. Силвестер Левај (-{Lévay Szilveszter}-), композитор, рођен 1945. у Суботици. Петер Леко (-{Lékó Péter}-) (рођ. 1979. у Суботици), најбољи мађарски шахиста. Ђула Мештер (-{Mester Gyula}-), познати одбојкаш, вишеструки репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе. Коста Нађ (-{Nagy Kosta}-) (1911—1986), учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Магдолна Ружа (-{Rúzsa Magdolna}-), популарна мађарска поп певачица млађе генерације Моника Селеш (-{Szeles Mónika}-), бивша најбоља тенисерка света. Рођена је у Новом Саду 1973. Михаљ Серво (-{Szervó Mihály}-) (1900—1941), политички секретар ОК КПЈ за северни Банат, један од организатора Народноослободилачке борбе у Војводини и народни херој Југославије. Карољ Тан (-{Than Károly}-) рођен 1802 у Бечеју, хемичар, оснивач Мађарке краљевске академије наука. Мор Тан (-{Than Mór}-), сликар. Вилим Харангозо (-{Harangozo Vilmos}-), стонотенисер, југословенски репрезентативац. Геза Чат (-{Csáth Géza}-) (1887—1919), писац. Золтан Шебешћен (-{Sebestyén Zoltán}-), рођен 1. октобра 1975. године је немачки фудбалер и тренер, пореклом из Скореновца. Арпад Штербик (-{Sterbik Árpád}-), рукометни голман, репрезентативац. Габор Сагмајстер (-{Sagmajster Gábor}-), мотоциклиста, мотокрос такмичар. Ласло Ђере (-{Györe László}-), тенисер, репрезентативац. Теша Тешановић (-{Tesa Tesanovic}-), новинар канала Балкан инфо, (мајка мађарица)
Види још Односи Србије и Мађарске Мађари Мађари у Народноослободилачкој борби Мађари у Републици Српској
Референце
Литература
Спољашње везе
Војводина данас, (Vajdaság Ma) Интернет новине на мађарском језику
Србија