Доња Панонија () је била провинција у Панонској низији унутар Римског царства. Формирана је вероватно 103. године, издвајањем из територије Паноније, у оквиру припрема цара Трајана за рат против Дачана. Убрзо након њеног оснивања пала је под власт Франачке, а након поделе франачког царства припала је Немачкој. У састав Доње Паноније су улазили делови територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске и Републике Српске.
Самосталност За време кнеза Коцеља који је владао од 861. до 874, Доња панонија је стекла самосталност и мисионарска делатност Константина и Методија проширила се из Моравске у Панонију. Коцељ је подстицао богослужење (црквену службу) на старословенском језику. Када је Методије заточен, Коцељ је збачен с престола, а Доња Панонија је изгубила самосталност.
Градови Важнији градови у Доњој Панонији су били: Сирмијум (лат. Sirmium) (данашња Сремска Митровица), Мурса (лат. Mursa) (данашњи Осијек), Цертиса (лат. Certissa) (данашње Ђаково), Марсонија (лат. Marsonia) (данашњи Славонски Брод), Цибале (лат. Cibalae) (данашњи Винковци), Сопине (лат. Sopianae) (данашњи Печуј), Цучиум (лат. Cuccium) (данашњи Илок), Аквинкум (лат. Aquincum) нешто северније од данашње Будимпеште)...
Литература
Категорија:Римске провинције Категорија:Србија за време Римљана Категорија:Историја Војводине у старом веку Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Мађарске у старом веку Категорија:Историја Хрватске у старом вијеку Категорија:Панонска низија Категорија:Историја Босне и Херцеговине у старом вијеку Категорија:Србија у 2. веку