Друга нормална форма јесте нормална форма која се користи у поступку нормализацији базе података. Друга нормална форма је изведена из прве нормалне форме. Дефинисао ју је Едгар Франк Код.Codd, E.F. "Further Normalization of the Data Base Relational Model." (Presented at Courant Computer Science Symposia Series 6, "Data Base Systems," New York City, May 24th-25th, 1971.) IBM Research Report RJ909 (August 31st, 1971). Republished in Randall J. Rustin (ed.), Data Base Systems: Courant Computer Science Symposia Series 6. Prentice-Hall, 1972.
Парцијална функцијска зависност Нека су X, Y и Z подскупови релације R. Ако за функцијску зависност X → Y постоји неки прави подскуп Z од X, за који важи Z → Y, тада се каже да је зависност X → Y парцијална.
Дефиниција За шему релације R се каже да је у другој нормалној форми, ако над њоме не постоји ниједна функцијска зависност по којој неки некључни атрибут парцијално зависи од било ког кандидат кључа.
Објашњење и примери Нека нам је уз шему релације дат и скуп њених функцијских зависности. Када се врши провера да ли је дата релација у другој нормалној форми, тада се посматрају све њене функцијске зависности и тражи се услов из дефиниције. Када наиђемо на такву функцијску зависност, тада се на основу правила нормализације врши декомпозиција дате табеле на мање. Ово значи да се тежи ка потпуној функцијској зависности, елиминишући било које парцијалне зависности у табели.
Посматрајмо сада следећу табелу (релацију) и њен скуп функционалних зависности испод: AUTOR = (SifA, SifN, Ime, Koji) F = {SifA,SifN → Ime,Koji; SifA → Ime} Подразумева се да са десне стране знака за зависност, →, стоје и они атрибути са леве, јер зависе од сами себе. Због тога се они не пишу са десне стране, него подразумевају. Нека нам је познат и кандидат-кључ ове релације, SifA,SifN. Њега смо директно могли да уочимо из скупа функцијских зависности, јер од њега зависе сви атрибути у табели, па он једнозначно одређује сваки ред табеле. У скупу F, прва зависност очито није проблематична, јер се ради о зависности атрибута од кандидата-кључа. Зато, посматрајмо зависност SifA → Ime. Како је кандидат-кључ SifA,SifN, лако се уочава да је SifA његов подскуп, те се закључује да се ради о парцијалној зависности. На основу овога, врши се декомпозиција на две табеле - прву са атрибутима из ове зависности и другу која садржи све атрибуте сем онога са десне стране споменуте парцијалне зависности. Провером се закључује да смо добили табеле у другој нормалној форми: AUTOR1 = (SifA, Ime), F1 = {SifA → Ime} AUTOR2 = (SifA, SifN, Koji), F2 = {SifA,SifN → Koji} Дакле, уклоњена је нежељена парцијална функцијска зависност.
Види још Нормализација базе података Прва нормална форма Бојс-Кодова нормална форма
Референце
Литература
Спољашње везе -{Database Normalization Basics by Mike Chapple (About.com)}- -{An Introduction to Database Normalization by Mike Hillyer.}- -{A tutorial on the first 3 normal forms by Fred Coulson}- -{Description of the database normalization basics by Microsoft}-
Категорија:Нормализација база података Категорија:Релационе базе података