Друштво народа () или Лига народа (), је била међународна организација основана за време Париске мировне конференције 1919, односно 10. јануара 1920. године. Циљеви Друштва народа су били разоружање; спречавање рата преко колективне безбедности; решавањем размирица између земаља путем преговарачке дипломатије; и побољшање глобалног благостања. Дипломатска филозофија иза Друштва представља фундаменталну промену мишљења за претходних сто година. Стара филозофија, настала на Бечком конгресу (1815), је посматрала Европу као променљиву мапу савеза између нација, стварајући равнотежу снага одржавањем јаких армија и тајних споразума. Према новој филозофији, Друштво народа је представљало владу над владама, чија је улога била решавање размирица између појединачних нација на отвореним законитим расправама. Подстицај за оснивање Друштва је потекао од председника САД Вудроу Вилсона, мада Сједињене Државе никада нису приступиле Друштву народа због забране америчког конгреса да постане члан Друштва: сматрали су да се Америка већ и превише уплиће у европска питања, и нису желели више да учествују у европским међународним размирицама. Овакво мишљење је било широко раширено међу становништвом Сједињених Држава, упркос оштроумне жеље Вудроу Вилсона да Америка постане члан Друштва народа. 15. септембра 1934. године на француску иницијативу 30 земаља-чланица је предложило да се Лиги прикључи и СССР. Совјетски Савез је 18. септембра 1934. године прихватио понуду и постао члан Савета организације.
14. децембра 1939. године СССР је искључен из Лиге народа због „изазивања рата против Финске”.
Друштву народа су недостајале сопствене оружане снаге и стога су зависиле од Великих сила да примењују његове резолуције, економске санкције које је Друштво одредило, или да опскрбљују армију, када је то потребно, за потребе Друштва народа. Међутим, често су били невољни да се повинују вољи Друштва.
После једног броја успеха и неких раних неуспеха током 1920-их, постало је јасно да је Друштво неспособно да заштити од агресије сила Осовине током 1930-их. Почетком Другог светског рата је постало јасно да је Друштво омануло у својој основној сврси—спречавање будућих светских ратова. Уједињене нације је замењују по завршетку Другог светског рата и наслеђују неколико агенција и организација које је основало Друштво народа.
Шведски комунистички вођа Фредрик Штум је спомињао Лигу народа као Империјалистичка интернационала.
Порекло мини|десно|300п|Палата народа у Женеви, Швајцарска, саграђена између 1929. и 1938, представљала је седиште Друштва народа. Данас, служи као европско седиште Уједињених нација. thumb|right|300п|Анимирана мапа света показује Друштво народа између 1920. и 1945. Концепт мирне заједнице нација претходно је описао Имануел Кант у свом делу Вечити мир: Филозофска скица (1795). Идеја правог Друштва народа изгледа да потиче од британског секретара за спољња питања Едварда Греја, и са ентузијазмом је прихваћена од стране Председника САД Вудроу Вилсона и његовог саветника пуковника Едвард М. Хауса као начин за избегавања крвопролића као што је Први светски рат.
На париској мировној конференцији је прихваћен предлог за стварање Друштва народа (француски: Société des Nations, немачки: Völkerbund), 25. јануара, 1919. Повеља лиге народа је усаглашена од стране специјалне комисије, и Друштво је установљено према Делу I Версајског споразума, који је потписан 28. јуна 1919. С почетка, повељу је потписало 44 државе, укључујући и 31 државу које су узеле учешће у рату на страни Тројне антанте или јој се придружиле током конфликта. Упркос Вилсоновим напорима за успостављање и промовисање Друштва, због чега је награђен и Нобеловом наградом за мир у 1919. години, Сједињене Државе нити су ратификовале Повељу, нити су приступиле Друштву због противљења изолациониста у сенату САД, нарочито утицајног републиканаца Хенри Кабот Лоџа из Масачусетса и Вилијам Едгар Бора из Ајдахоа, заједно са Вилсоновим противљењем на компромис.
Друштво је одржало свој први састанак у Лондону, 10. јануара 1920. Први задатак је био да се ратификује Версајски споразум, чиме је званично окончан Први светски рат. Седиште Лиге је премештено у Женеву, 1. новембра 1920, где је одржано и прво заседање Генералне скупштине Друштва народа, 15. новембра, 1920. чему су присуствовали представници 41 нације.
Симболи thumb|right|255п|Застава Друштва народа 1939-1941 Друштво народа није имало ниједну званичну заставу или лого. Предлози за усвајање званичних симбола су покренути на почетку, током 1920, али земље чланице никада нису постигле договор. Међутим, организације Друштва народа су користиле различите логое и заставе (или нису уопште) за своје сопствене потребе. Међународни конкурс је одржан 1929. године како би се изабрао дизајн, али ни то није успело. Један од разлога за овакав неуспех је можда и страх земаља чланица да ће моћ наднационалне организације потиснути њихову.
Коначно, током 1939, појавио се полузванични амблем: две петокраке звезде са плавим пентагоном. Пентагон и две петокраке звезде су требало да симболизују пет континената и пет људских раса. На горњем и доњем крају, на застави је исписано име Друштва народа на енглеском (League of Nations) и француском (Société des Nations). Ова застава се вијорила на згради Светског сајма у Њујорку током 1939. и 1940. године.
Језици Званични језици Друштва народа су били француски, енглески и шпански (од 1920). Почетком 1920-их, јавили су се предлози да Друштво прихвати есперанто као службени језик. Десет делегата је прихватило предлог са само једним гласом против, француског делегата, Габријел Ханукса. Хануксу се није свиђало како француски језик губи своју позицију међународног језика и есперанто је посматрао као претњу. Две године касније Друштво народа је дало препоруку земљама чланицама да укључе есперанто у своје образовно-наставне програме.
Структура Друштво је имало три главна органа: секретаријат (коју је предводио Генерални секретар са седиштем у Женеви), Савет и Скупштину, и већи број комисија и агенција. Овлашћење за било какву акцију је захтевало анонимно гласање од стране Савета и већину гласова у Скупштини.
Секретаријат Друштва народа Особље Секретаријата је било надлежно за припремање дневног реда Савета и Скупштине и за објављивање извештаја са састанака и осталих рутинских питања, радећи ефикасно као цивилна служба за потребе Друштва народа. Никол Титулеску је био председник Друштва два мандата.
Током постојања Друштва од 1920. па све до 1946, била су три Генерална секретара: Сер Џејмс Ерик Друмонд (Уједињено Краљевство) (1920—1933) Жозеф Авењол (Француска) (1933—1940) Шон Лестер (Ирска) (1940—1946)
Први председник је био Паул Химанс, добро познати белгијски политичар.
Генерални секретар је писао годишњи извештај о раду Друштва народа.
Савет Савет Друштва народа је имао надлежност за бављење свим проблемима који утичу на светски мир. Савет је почео са радом уз четири сталне чланице (Уједињено Краљевство, Француска, Италија, Јапан) и четири изабране чланице на сваке три године од стране Скупштине. Прве четири изабране чланице су биле Белгија, Бразил, Грчка и Шпанија. Сједињене Државе је требало да буду пета стална чланица, али пошто је САД сенат гласао 19. марта, 1920. против ратификације Версајског споразума, пети стални члан савета постала је Република Кина. Састав и број чланова Савета је временом растао, тако што се број изабраних чланица прво повећао на шест 22. септембра 1922. године, а касније на девет 8. септембра 1926. Вајмарска република је приступила Лиги и постала шести стални члан Савета 8. септембра 1926, чиме је Савет бројао укупно петнаест чланова. Са одласком Немачке и Јапана из Лиге, њихова места су заузеле нове несталне чланице.
Савет се састајао просечно пет пута годишње, и на ванредним заседањима када је то било потребно. Све у свему, 107 јавних заседања је одржано између 1920. и 1939. године.
Скупштина
Свака чланица је имала представнике и један глас у Скупштини Лиге народа. Појединачне земље чланице нису увек имале представнике у Женеви. Скупштина је одржавала заседања једном годишње у септембру.
Имон де Валера је био председник Савета Лиге народа на 68. и специјалном заседању у септембру и октобру 1932, и председник Скупштине Лиге народа током 1938. године. Карл Јоаким Хамбро је био председник 1939. и 1946. године.
Остала тела Лига је надгледала рад Сталног суда за међународно право и неколико других агенција и комисија створених за решавање горућих међународних проблема. То су били Комисија за разоружање, Здравствена организација, Међународна радничка организација, мандатна комисија, Стални централни одбор за опијум, Комисија за избеглице, и Комисија за робове. Иако је сама Лига уопште представљала неуспех, неколико њених агенција и комисија су забележиле значајне успехе у оквиру својих мандата.
Комисија за разоружање Комисија се спочетка изборила за уговор који су потписале Француска, Италија, Јапан, и Британија да ограниче величину својих морнарица. Међутим, Уједињено Краљевство је одбило да потпише споразум о разоружању из 1923. године, и Келог-Брајандоб пакт, створен од стране комисије током 1928, није успео у свом циљу стављања ратова ван закона. Коначно, Комисија није успела да спречи војно јачање Италије, Немачке и Јапана током 1930-их. Здравствена организација Ово тело је било фокусирано на искорењивање лепре и маларије, касније започињући међународну кампању за истребљење комараца. Здравствена организација је такође успела у спречавању епидемије тифуса да се прошири даље по Европи сходно њеној раној интервенцији у Совјетском Савезу. Мандатна комисија Комисија је надгледала мандате Лиге народа, и организовала плебисците у спорним територијама како би становништво могло да одлучи којој ће се земљи прикључити. Најзначајнији је плебисцит у Сару током 1935. године. Међународна радничка организација Ово тело је предводио Албер Тома. Са успехом је изделао забрану додавања олова фарбама, и убедило неколико земаља да усвоје осмочасовни радни дан и четрдесетосмочасовну радну недељу. Такође је радила на искорењавању коришћења деце за рад, промовисању права жена на радном месту, у учинила бродовласнике одговорним за несреће које погађају морнаре. Стални централни одбор за опијум Овај одбор је успостављен како би се надгледао стстистички контролни систем који је уведен после друге међународне конвенције о опијуму посвећена питањима гајења, производње, трговине и малопродаје опијума и његових прерађевина. Одбор је такође установио систем увозних сертификата и извозних овлашћења за легалну међународну трговину наркотика. Комисија за избеглице Предвођена од стране Фритјоф Нансена, Комисија је надгледала повратак, и када је то потребно пресељење, 400.000 избеглица и бивших ратних заробљеника, већина ј пребачена у Русију крајем Првог светског рата. Успоставила је кампове у Турској током 1922. како би се изборила са избегличком кризом у тој земљи и како би спречила глад и заразе. Такође је успоставила Нансенски пасош као начин идентификације људи без државе. Комисија за робове Комисија је тежила истребљењу ропства у свету, и борила се против присилне проституције и трговине наркотицима, нарочито опијума. Изборила се за ослобађање 200.000 робова у Сијера Леонеу и организовала рације против трговаца робљем у циљу напора за спречавање праксе присилног рада у Африци. Такође је успела у смањењу стопе смртности радника у Тангањики са 55% на свега 4%. У другим деловима света, Комисија је држала записнике о ропству, проституцији и трговини наркотицима у покушају праћења ових проблема.
Неколико ових институција су пребачене у надлежност Уједињених нација после Другог светског рата. Поред Међународне радничке организације, Стални суд за међународно право је постао УН институција под називом Међународни суд правде, а Здравствена организација је реструктурирана као Светска здравствена организација.
Мандати Лиге народа