__БЕЗКН__
BMW AG (IPA:; изворно иницијализам за ) немачка је мултинационална компанија која тренутно производи луксузне и спортске аутомобиле и мотоцикле, а такође је производила и авионске моторе до 1945. године.
Компанија је основана 1916. године и седиште јој је у Минхену (Баварска). BMW производи моторна возила у Немачкој, Бразилу, Кини, Индији, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама. Године 2017, BMW је био четрнаести највећи произвођач моторних возила на свету — са 2.505.741 произведеним аутомобилом. је дугогодишњи власник деоница компаније (при чему је остатак, половина, ), након инвестиција браће Херберта Кванта и Харалда Кванта 1959. године којима је компанија спасена од банкрота.
Аутомобили се продају под брендовима BMW (уз подбрендове BMW M за перформанс моделе и BMW i за плагин електрична аута, те подружнице Мини и Ролс-Ројс). Мотоцикли су на тржишту под брендом BMW Motorrad. Компанија има значајног удела у историји мотоспортова, поготово , Формуле 1, и трке Isle of Man TT.
Историја
1916—1923: Произодња авионских мотора мини|десно|Авионски мотор BMW IIIa је компанија коју је 1910. године основао Густав Ото у Баварској. Почеци BMW-а могу да се прате уназад до три засебне немачке компаније: , (7. март 1916) и . Историја самог имена почела је 1913. с фирмом (Карл Фридрих Рап), произвођачем авионских мотора. У априлу 1917, након одласка оснивача Карла Рапа, компанија је променила име у (BMW). BMW-ов први производ био је авионски мотор BMW IIIa, који је у пролеће 1917. дизајнирао инжењер Макс Фриц. Мотор IIIa био је познат по доброј економији потрошње горива и перформансу на великим висинама. Уследеле наруџбе мотора IIIa од немачке војске изазвале су рапидно ширење .. Robinson.. "There can be no doubt that the BMW engine was the absolute highlight in power unit development towards the end of the war. The only bad thing was that it came too late."
После краја Првог светског рата 1918, BMW је приморан да смањи производњу авионских мотора — према одредницама Версајског мировног споразума. Да би наставио с пословањем, BMW је производио опрему за фарме, покућство и железничке кочнице. Године 1922, бивши велики акционар Камило Кастиљони купио је права за име BMW, чиме је компанија престала да послује као и почела да ради као (данас позната као ). Кастиљони је такође био инвеститор у другој авионској компанији, по имену — коју је преименовао у BMW.Пропала фабрика поново је отворена и почела је да производи моторе за аутобусе, камионе, пољопривредну опрему и пумпе, под именом бренда BMW. Корпоративна историја BMW-а узима датум оснивања фирме (7. март 1916) за датум рођења компаније.
1923—1939: Производња мотоцикала и аутомобила мини|BMW модел 3/15PS (BMW Dixi) из 1930 Када су рестрикције Версајског споразума почеле да се укидају, BMW је почео с производњом мотоцикала (1923) — и то моделом R32.
BMW је почео да производи аутомобиле 1928, када је компанија купила аутомобилску компанију . Тадашњи модел компаније био је Dixi 3/15, лиценцирана копија аута Austin 7 који је почео да се производи 1927. године. По преузимању, Dixi 3/15 је постао BMW 3/15 — први производни аутомобил .
Године 1932, BMW 3/20 је постао први BMW аутомобил који је у целости дизајнирао BMW. Покретао га је четвороцилиндрични мотор, који је BMW дизајнирао на основу мотора модела Austin 7.
BMW-ов први аутомобилски шестоцилиндрични инлајн мотор изашао је 1933. године, за BMW 303. Током 1930-их, BMW је проширио распон модела; почели су да се производе седани, купеи, кабриолети и спортски аутомобили.
1939—1945: Други светски рат мини|Мотор за BMW 801 Поновним наоружавањем Немачке 1930-их, компанија је опет почела да производи авионске моторе за Луфтвафе. Фабрика у Минхену је увелико почела да користи принудни рад: стране цивиле, ратне заробљенике и затворенике Концентрационог логора „Дахау”. Међу успешним дизајнима мотора из Другог светског рата били су BMW 132 и BMW 801 — ваздухом хлађени радијални мотори, те пионирски BMW 003 аксијални турбомлазњак — који је покретао мали млазни „принудни ловац” из 1944/45. . BMW 003 млазни мотор је прво тестиран као примарни покретач у првом прототипу авиона (Me 262 V1), с тим да на тестовима 1942. BMW-ови прототипи мотора нису успели да полете а резервни клипни мотор монтиран на носу обавио је потребно заустављање/слетање.
Неколико тестних примерака Me 262 A-1b користило је напреднију верзију млазњака 003, постижући званичну највећу брзину . Први икад млазњак с четири мотора који је полетео били су шести и осми прототипи млазног извиђача-бомбардера , који су за покретање користили млазњаке BMW 003. Током 1944. године, поузданост модела 003 је повећана, чиме је постао погодан као погонско средство за ваздушне оквирне дизајне који су се такмичили у програму — где су могли да аплицирају лаки борбени авиони преко уговора. Победио је дизајн . Авијациони турбомлазњак BMW 003 исто тако је био разматран као основна полазна тачка за пионирски ’турбошафт’ погон немачких оклопних борбених возила 1944/45. године, као GT 101. Како се ближио крај Трећег рајха, BMW је развијао неке војне авионске пројекте за Луфтвафе: , и ; међутим, ниједан од поменутих модела није направљен.
1945—1959: Послератна обнова мини|BMW с вратима која се отварају сприједа Током Другог светског рата, многа производна постројења BMW-а тешко су бомбардована. Постројења у Источној Немачкој одузео је Совјетски Савез, а у преосталим Савезници су забранили производњу мотоцикала и аутомобила. Током овог периода забрана, BMW је користио основну половну и спасену опрему да прави лонце и таве — касније проширујући асортиман и на други кухињски прибор те бицикле.
Године 1947, BMW је добио дозволу да настави с производњом мотоцикала; први послератни мотоцикл — R24 — изашао је 1948. године. BMW-у је и даље остало забрањено да производи аутомобиле; међутим, (BAC) производила је аутомобиле у Енглеској на основу BMW-ових предратних аутомобила, користећи планове које су узели из немачких уреда .
Производња аутомобила је настављена 1952. године, великим седаном BMW 501. Током 1950-их, BMW је проширио опсег модела уводећи седане, купее, кабриолете и спортске аутомобиле. Године 1954, BMW 502 је постао први BMW с V8 мотором. Да би омогућили приступачан модел, BMW је 1955. године почео да производи микроауто (под лиценцом Изоа). Две године касније, четворосед BMW 600 био је заснован на продуженој верзији дизајна . Године 1959, BMW 600 је заменио већи купе/седан BMW 700.
1959—1968: Скори банкрот и мини|Седан До 1959, BMW је био у дуговима и губио је новац. се продавала добро, али с малим маргинама профита. Њихови луксузни седани засновани на моделу 501 нису се продавали довољно добро да би били профитабилни и постајали су све више застарели. Купе 503 и роудстер 507 били су прескупи да би били профитабилни. Верзија 600, четворосед заснован на -и, слабо се продавао. Тржиште мотоцикала је имплодирало средином 1950-их, уз све већи утицај који је Немце окретао од производње мотоцикала према аутомобилима. BMW је продао дизајн Allach компанији MAN године 1954. и су покушали да купе BMW.
На годишњем генералном састанку у BMW-у, одржаном 9. децембра 1959. године, др Ханс Фајт — председавајући надзорног одбора BMW-а — предложио је спајање с фирмом . Акционари и мали деоничари супротставили су се овој сугестији и окупили се око противпредлога др Фридриха Матерна — који је добио довољно подршке да заустави спајање. У то време, коју су предводила полубраћа Херберт и Харалд Квант, недавно је повећала количину деоница у BMW-у и постала власник с највише удела. Године 1960, почео је развојни програм за нови низ модела, под именом (Нова класа). Резултујући седани с четвора врата уведени су 1962. године; сматра се да су спасли компанију у финансијском смислу и успоставили идентитет BMW-а као произвођача водећих спортских седана.
Године 1965, опсег је проширен луксузним купеима and 2000 CS. Серија је касније додатно проширена, 1966. године, иконским компактним купеима BMW 02 серије.
BMW је 1966. године купио компанију са седиштем у Динголфингу (Немачка). возила су кратко била означена именом BMW док компанија није потпуно преузета. Претпоставља се да је аквизиција била углавном да би се добио приступ развоју -ових зупчастих каиша за аутомобилску примену,Toronto Star. 3. 7. 2004. с тим да су неки видели динголфиншки пројекат као другу иницијативу. Како год, ова фабрика је престала да постоји и BMW-ов највећи тренутни добитак била је — према њима самима — акција висококвалификованих инжењера и другог особља. фабрике наставиле су да праве ограничен број својих постојећих модела, уз додатак производње предњих и задњих осовина за BMW-ове све док нису ближе инкорпорисани у компанију BMW.
1968—1978: E3; серија 3, серија 5, серија 7 мини|E9 3.0 CSL Године 1968, BMW је почео с производњом свог првог шестоцилиндричног инлајн мотора после Другог светског рата. Овај мотор се поклопио са изласком великих седана E3 (претеча серије 7) и великих купеа E9 (претеча серије 6).
Опсег седана средње величине серије 5 био је уведен 1972. године, да би заменио седане E3. Платформа серије 5 такође је коришћена за купее серије 6, који су уведени године 1976. Године 1975, уведен је први модел серије 3 — опсег компактних седана/купеа. Велики седани серије 7 уведени су 1978. године.
1978—1989: M дивизија мини|E30 M3 BMW M1 из 1978. био је први BMW-ов спортски аутомобил са средњим мотором и био је развијен у конјукцији с Ламборгинијем. Исто тако, био је први путни аутомобил који је произвела BMW-ова мотоспортска дивизија — BMW M. Године 1980, дивизија M је произвела први модел заснован на регуларном производном возилу, E12 M535i. M535i је претходник за BMW M5, који је уведен 1985. године на основу платформе E28.
Године 1983, BMW је увео свој први дизел мотор; — настао је M21. Први BMW с погоном на све точкове — E30 325iX — почео је да се производи 1985, а 1987. године E30 је постао први BMW-ов модел који се производи с каросеријом у стилу каравана.
E32 750i из 1986. године био је први BMW-ов V12 модел. E32 је такође био први седан доступан са шасијом дугог међуосовинског размака (са ознаком „iL” или „Li”).
BMW M3 је уведен 1985. године, заснован на платформи E30.
1989—1994: Серија 8, хечбекови мини|E31 серије 8 Низ великих купеа серије 8 уведен је 1989. године, а 1992. била је прва примена BMW-овог првог V8 мотора у 25 година: — M60. Ово је такође био први BMW који користи задње вешање с више спојница, што је дизајн имплементиран за масовну производњу код модела E36 серије 3 из године 1990.
E34 5 серија, уведена 1988, била је прва серија 5 произведена с погоном на све точкове или караванским стилом каросерије.
Године 1989, Z1 ограничене производње започео је BMW-ову линију кабриолета-двоседа — модели серије Z.
Године 1993, BMW серије 3 био је први BMW-ов хечбек модел (осим за моделе ограничене производње — серије 02 ). Ови хечбек модели формирали су нови низ полазних модела испод других модела серије 3.
Године 1992, BMW је купио велику акцију у студију за индустријски дизајн са седиштем у Калифорнији — DesignworksUSA; у потпуности су их купили 1995. године.
Макларен F1 из 1993. покреће BMW-ов V12 мотор.
1994—1999: Власништво Ровера, Z3 мини|Z3 роудстер Године 1994, BMW је купио британску компанију (коју су тада чинили брендови Ровер, Ланд Ровер, Мини и MG, као и права на нефункционалне брендове укључујући Остин и Морис), која је остала у његовом власништву шест година. До 2000, Ровер је направио велике губитке у пословању, па је BMW одлучио да прода неколико брендова. Брендови MG и Ровер су продати Конзорцијуму Финикс () и настао је MG Ровер, а Ланд Ровер је преузео Форд. BMW, у међувремену, задржао је права да прави нови Мини, — с чим су почели 2001. године.