Жагањ (, , , ) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.
Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.
По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.
Жагањ је и седиште истоимене општине. мини|Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa). Структура површине По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 -{km}-², од чега је: пољопривредна површина: 14% шуме: 48%
Град чини 3,53% површине повјата.
Демографија Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.
Историја По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини -{XII}- века од стране кнеза Болеслава -{IV}- Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 -{km}- северно од садашњег града.
У близини утврђења је већ половином -{XIII}- века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.
Жагањ је статус града добио 1285. године.
Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.
Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.
Привреда У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.
Спорт Спортски клубови у граду су: ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (-{Czarni Żagań}-) WKS Собјески Жагањ WKS (-{Sobieski Żagań}-) Формоза Жагањ (-{Formoza Żagań}-) Бубр Жагањ (-{KS Bóbr Żagań}-)
Туристичке атракције мини|250п|Споменик поред замка манастирски комплекс Августоваца црква Пресвете Богородице (-{XIV}- век, проширена у другој половини -{XV}- века) манастир (настао средином -{XIV}- века) манастирски амбар (настао крајем -{XV}- века) манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (-{XIV-XVI}- век) барокни компллекс замка (1670—1686) мостови (1803—1804) црква светог Петра и Павла (-{XIV-XVI}- век) црква светог Духа (1701—1702) остаци градских бедема (-{XIV-XVI}- век)
мини|десно|-{Makieta Stalagu Luft III}-
Култура Биоскоп -{Pałac}- (Замак) Замак Културе
Образовање Основне школе: Основна школа бр. 1 Основна школа бр. 2 Основна школа бр. 3 Основна школа бр. 4 Основна школа бр. 5 Основна школа бр. 7 Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи: Државна гимназија бр. 1 Државна гимназија бр. 2 200п|десно|мини|Државна гимназија бр. 2 Средње школе: Општа Гимназија Удружење Механичких школа Удружење Текстилно-трговачких школа
Познате особе из Жагња Франц Лист - мађарски композитор, два пута је боравио у граду, Алберхт фон Валенштејн - чешки племић, Вацлав Лобковиц - жагањски кнез, Пјотр Битрон - жагањски кнез, Свети Јан Капистран Јан Кеплер - немачки астроном Луј XVIII, Оноре де Балзак,
Име
До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20. века.
Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.
Међународна сарадња Нетфен Данс
Види још Списак градова у Пољској
Референце
Спољашње везе
Интернет презентација града DEKORGRAF-Слике града
Категорија:Градови у Војводству Лубушком Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској