2010. је била проста година.
Догађаји
Јануар 4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995. 10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске. 12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010.. 17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји. 19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији. 22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве. 23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.
Фебруар 1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије. 5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима. 8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000. 8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ. 15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије. 18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске. 27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.
Март 3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта. 10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине. 16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу. 23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије. 27. март — Власник бивше пирамидалне "Југоскандик банке" Јездимир Васиљевић изручен је из Холандије органима Републике Србије. 29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви. 30. март — Кинески произвођач возила "Џили" купио је шведску фабрику аутомобила "Волво", која је била власништво америчког "Форда" за око две милијарде евра. 31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.
Април 7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева. 10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска. 12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС. 13. април — Председник Србије Борис Тадић у посети Требињу и Мостару. 14. април — Земљотрес у кинеској провинцији Кингхаи (шири Тибет), преко 2000 мртвих. 15 — 21. април — Пепео од вулканске ерупције на Исланду знатно пореметио авио-саобраћај изнад Европе; отказано 95.000 летова. Процена штете за авио-индустрију је 1,7 млрд. долара, многи су имали губитке због немогућности превоза робе. 16. април — Састанак председника Шољома (Мађарска), Бориса Тадића и Иве Јосиповића у Печују. 20. април — Експлозија на нафтној платформи Дипвотер Хоризон у Мексичком заливу, гине 11 људи. Конструкција тоне 22. 4., примећено истицање нафте, једно од највећих икад. 20. април — У Београду почиње суђење Сретену Јоцићу ("Јоца Амстердам"), оптуженом за убиство Иве Пуканића. 21. април — Сукоб полиције и борачких удружења на протестима у Сарајеву, оштећена зграда федералне владе. 21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ. 21. април — Споразумом украјинског предсједника Виктора Јануковича и руског предсједника Дмитрија Медвједева на 25 година продужен боравак руске Црноморске флоте у бази Севастопољ. 22. април — БиХ примљена у Акциони план за чланство у НАТО (МАП). 23 — 24. април — Насилно уклањање базних станица српских провајдера мобилне телефоније са јужног Косова, албанци уништили и опрему српских радио станица. 24. април — Састанак Гул - Тадић - Силајджић у Истанбулу (Истанбулска декларација). 25. април — Трицом у последњих 0,6 секунди утакмице са Цибоном, КК Партизан осваја НЛБ (Јадранску) лигу. 25. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: опозициони Фидесз, који је већ освојио апсолутну већину, сада има и двотрећинску са крајње десном КДНП. Почиње 16 година доминације Виктора Орбана. 27. април — Европска дужничка криза: дебитни рејтинг Грчке, која је 23. 4. затражила новац из пакета помоћи, деградиран на "смеће" статус - губици на берзама. 30. април — Свечано отварање Експо 2010 у Шангају. Приредба ће трајати до 31.10.
Мај 2. мај — Земље Еурозоне и ММФ договорили подршку Грчкој од 110 млрд. еура током три године, у замену за оштре мере штедње (потврђено 7. 5.).
2. мај — СПЦ канонизовала Јустина Поповића. 5. мај — Протести у Грчкој (2010-2012): у Атини приликом демонстрација против владиних мера штедње избили нереди у којима је страдало троје људи у запаљеној банци. 5. мај — Гудлак Џонатан и формално постаје председник Нигерије након смрти Умаруа Yар'Адуе (до 2015). 6. мај — Општи избори у Великој Британији: Конзервативци 305 мјеста (+95), Лабуристи 258 (-91), Либерал демократи 57 (-5), остали 29 - без већине за самостално састављање владе (326 места), први пут од 1974. 9. мај — ЦДУ и ФДП губе изборе на покрајинским изборима у Северној Рајнској и Вестфалији чиме је њемачка канцеларка Ангела Меркел остала без већине у горњем дому немачкпг парламента. 10. мај — Европски савет министара договорио "Европски стабилизациони механизам" - подршку еуру од €750 млрд. (поред €250 млрд. од ММФ). 11. мај — Дејвид Камерон, вођа Конзервативне партије, постаје премијер Уједињеног Краљевства. 11. мај — Вођа конзервативаца Давид Камерон након склапања коалицијског споразума с либералним демократима постаје нови премијер Уједињеног Краљевства (до 2016). Ник Клег је заменик премијера. Прва коалициона влада у УК од Другог светског рата, Камерон је најмлађи премијер од 1812. Крај лабуристичке владавине започете 1997. 11. мај — Бенигно Акино III, син бивше предсједнице Коразон Акино, победио на председничким изборима на Филипинима (ступа на положај 30. 6., остаје до 2016). 12. мај — У Аустралији ухапшен Драган Васиљковић (Капетан Драган), који је нестао 30. 3., након одлуке аустралијског Врховног суда о његовом изручењу Хрватској. 14. мај — Душевно поремећена особа убила ножем троје и ранила осам особа, од чега петоро деце у Високом. 14. мај — У обрачуну нарко картела у Боливији убијена тројица Срба телохранитеља. 16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем. 19. мај — Тајландска војска после 6 недеља растерала Црвенокошуљаше из центра Бангкока, убијена 91 особа, рањено 2.100. 19. мај — Словенски студенти у Љубљани, приликом демонстрација против предложених мера штедње владе Борута Пахора, разбили прозоре на згради парламента. 20. мај — Међународни тим истраживача установио да је јужнокорејска корвета Кеонан потопљена севернокорејским торпедом (у марту) - скок тензија, прекид трговачких веза 24. 5. 20. мај — Објављено да су научници створили вештачки геном бактерије Мицопласма цаприцолум. 21. мај — Увече украдена статуа дечака са Чукур-чесме, два дана касније пронађена изломљена. 22. мај — Аир Индиа Еxпресс лет 812: авионска несрећа у граду Мангалор, Индија - од 166 путника и чланова посаде преживело 8 (управљао бивши пилот ЈАТ-а Златко Глушица). 22. мај — Интер је првак Европе (играо и Дејан Станковић). 23. мај — Локални избори у Црној Гори (Подгорица и још 13 општина) - најуспешнија ДПС. 25. мај — У Словенији ухапшено 15 осумњичених да су сарадници Дарка Шарића (наставак операције "Балкански ратник"). 26. мај — Четвородневни окршаји у Кингстону, Јамајка, однели преко 70 жртава у покушају хапшења Кристофер "Дудус" Цоке-а, осумњиченог за трговину дрогом (ухапшен 22. 6. у близини града). 26. мај — Покушај спречавања избијања нафте у Мексичком заливу методом топ килл (неуспешно). Нафта куља са дна мора од априла. 29 — 30. мај — Састанак Игманске иницијативе у Сарајеву, учествују лидери БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе. Иво Јосиповић посетио Републику Српску. 29. мај — Виктор Орбан по други пут постаје премијер Мађарске. 30. мај — У српским општинама на Косову локални избори у организацији Републике Србије, Срби и Албанци се гађали камењем на мосту у Косовској Митровици. 31. мај — Напад на флотилу за Газу: израелски командоси зауставили хуманитарни поморски конвој за Газу (флотила од шест бродова са преко 600 активиста и теретом од 10.000 тона, углавном грађевинског материјала) - на главном броду дошло до сукоба, погинуло девет турских активиста. 31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.
Јун 3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен. 10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића. 11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци. 14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом. 23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1. 23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил. 24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.
Јул 1. јул — Војска Србија је започела процес професионализације. Конкурс за професионалне војнике отворен је, како би се попунио законски број до 11 хиљада професионалних војника. 2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице. 22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом и са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. 23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након саветодавне одлуке Међународног суда правде у Хагу. 24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад. 26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље. 28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.
Август
10. август — Одлуком Уставног суда Србије укинут "косовски додатак" запосленима на Косову. 12. август — Руски председник Дмитриј Медведев укинуо је ванредно стање због пожара у три од седам руских покрајина које су захваћене шумским пожарима. 13. август — Нове обилне кише сручиле су се на западу Кине гдје је 19 особа изгубило живот у покрајинама Гансу и Сечуан, недалеко од зоне погођене клизиштима у којима је готово 1.750 људи изгубило живот или нестало. 14. август — Ухапшен је Волфганг Култерер, бивши директор Хипо Гроуп Алпе Адриа која се нашла уплетена у бројне афере на подручју бивше Југославије