Џони Ален Хендрикс (; Сијетл, 27. новембар 1942 — Кенсингтон, 18. септембар 1970), познат као Џејмс Маршал „Џими” Хендрикс (), био је амерички музичар, певач, текстописац, гитариста, иноватор и културна икона. Сматра се једним од најутицајнијих и најталентованијих гитариста у историји рок музике. Био је оснивач и фронтмен рок бенда Џими Хендрикс експиријенс, основаног 1966. Светску славу је стекао 1967. наступом на Монтерејском поп фестивалу (Наступ је забележен на документарном филму Д. А. Пенебејкера Jimi Plays Monterey). На Вудстоку 1969. Хендрикс је био главна атракција (наступ је забележен на документарном филму Мајкла Водлија Woodstock). Умро је изненада, 18. септембра 1970. у 27. години живота. Претпоставке о узроку Хендриксове смрти су попримиле митске димензије. Зна се да је ноћ провео са Моником Данеман, својом тадашњом девојком и да је пре спавања узео мешавину вина и таблета за спавање, што је узроковало повраћање у сну и гушење. Спекулише се и да је за Хендриксову смрт крив његов менаџер, који је на тај начин хтео да узме новац од његовог животног осигурања.
Џими Хендрикс је 2005. примљен у америчку Рокенрол кућу славних и британску Музичку кућу славних. На Холивудском пролазу славних постављена је 1994. његова звезда. На ранг листи часописа Ролинг стоун "100 највећих гитариста свих времена”, Хендрикс се нашао на првом месту. Гитаристичку каријеру је почео као петнаестогодишњак, купивши за пет долара прву гитару. Године 1959, отац му је купио електричну гитару марке -{Supro Ozark}-.
Порекло и детињство Џими Хендрикс имао је разноврсно наслеђе. Његова бака по оцу, Зенора "Нора" Роуз Мур, била је Афроамериканка и једна четвртина Чирокија. Хендриков деда, Бертран Филандер Рос Хендрикс (рођен 1866), рођен је из ванбрачне везе између жене Фани и трговаца житом из Урбане, Охаја или Илиноиса, једног од најбогатијих људи тог подручја у то време.
Након што су се Хендрикс и Мур преселили у Ванкувер, Британска Колумбија, Канада, имали су сина којег су именовали Џејмс Ален Хендрикс, рођеног 10. јуна 1919; породица га је звала "Ал". 1941. године, након пресељења у Сијетл, Ал је на плесу упознао Лусил Џетер (1925—1958); венчали су се 31. марта 1942. Лусилин отац (Џимијев мајчин деда) био је Престон Џетер (рођен 1875), чија се мајка родила у сличним околностима као Бертран Филандер Рос Хендрикс. Лусилина мајка, рођена Кларис Ловсон, имала је афроамеричке чирокијске претке.
Џони Ален Хендрикс рођен је 27. новембра 1942. године у Сијетлу; био је прво од Лусилиних петоро деце. 1946. године, Џонијеви родитељи су променили име у Џејмс Маршал Хендрикс, у част Ала и његовог покојног брата Леона Маршала.
Смештен у Алабами у време Хендриксвог рођења, Ал је био ускраћен за стандардно војно путовање које је пружано војницима за порођај; његов заповедник га је сместио у затвор да га спречи да оде да види свог новорођеног сина у Сијетлу. Два месеца је био затворен без суђења, а док је био у затвору примио је телеграм којим је сазнао за рођење свог сина. Током Аловог трогодишњег одсуства, Лусил се борила да одгаја њиховог сина. Кад је Ал био у одсуству, за Хендрикса су се највише бринули чланови породице и пријатељи, посебно Лусилина сестра Долорес Хал и њена пријатељица Дороти Хардинг.
Ал је добио почасни отпуст од америчке војске 1. септембра 1945. Два месеца касније, неуспевајући да нађе Лусил, Ал је отишао у Беркли, Калифорнију, дом породичне пријатељице по имену госпође Чамп, која се бринула и покушавала да усвоји Хендрикса; Овде је Ал први пут видео свог сина.
Након повратка из службе, Ал се поновно окупио са Лусил, али његова неспособност да пронађе стабилан посао оставила је породицу осиромашеном. Обоје су се борили с алкохолом и често се свађали у пијаном стању. Насиље је Хендрикса понекад натерало да се повуче и сакрије у ормару у њиховој кући. Његова веза са братом Леоном (рођен 1948) била је блиска, али несигурна; с Леоном је био у хранитељској породици и ван ње, живели су са готово сталном претњом братске одвојености. Поред Леона, Хендрикс је имао троје млађе браће и сестара: Јосефа, рођеног 1949, Кејти 1950, и Памелу, 1951, којих су се Ал и Лусил одрекли и ставили их на усвајање.
Породица се често селила, одседајући у јефтиним хотелима и апартманима широм Сијетла. Понекад би чланови породице одвели Хендрикса у Ванкувер да остане код баке. Пошто је био стидљив и осетљив дечак, дубоко су га погодила његова животна искуства. У каснијим годинама, девојци се поверио да је био жртва сексуалног злостављања од стране мушкарца у униформи. 17. децембра 1951. године, када је Хендриксу било девет година, родитељи су се развели; суд је Алу одобрио старатељство над њим и Леоном.
Први инструменти У основној школи Хорас Ман у Сијетлу током средине 1950-их, Хендриксова навика да носи метлу са собом како би опонашао гитару привукла је пажњу социјалног радника ове школе. Након више од годину дана свог приањања за метлу, социјална радница је написала писмо у којем је затражила финансирање школе намењену малолетној деци, инсистирајући да остављање њега без гитаре може резултирати психолошком штетом. Њени напори су пропали, а Ал је одбио да му купи гитару.
Године 1957. док је помагао оцу на споредним пословима, Хендрикс је пронашао укулеле међу смећем које су одвозили из куће старије жене. Рекла му је да може да задржи инструмент који је имао само једну жицу. Учећи на ухо, свирао је појединачне ноте, пратећи песме Елвиса Преслија, посебно "Hound Dog".
До 33. године Хендриксова мајка Лусил добила је цирозу јетре, а 2. фебруара 1958. умрла је када јој је пукла слезина. Ал је одбио повести Џејмса и Леона на сахрану њихове мајке; уместо тога им је давао шотове вискија и упућивао их како мушкарци треба да се носе са губитком. 1958. године, Хендрикс је завршио студије у Вашингтонској средњој школи и почео да похађа, али није дипломирао на Гарфилд Хају.
Средином 1958. године, у доби од 15 година, Хендрикс је набавио своју прву акустичну гитару за 5 долара (што је 44 долара у 2019. години). Свакодневно је свирао сатима, гледајући друге и учећи од искуснијих гитариста и слушајући блуз извођаче као што су Мади Вотерс, Б.Б. Кинг, Хаулин Вулф и Роберт Џонсон.
Прва мелодија коју је Хендрикс научио да свира била је телевизијска тема "Peter Gun". Отприлике у то време Хендрикс се дружио са пријатељем из детињства Самијем Драином и његовим братом који је свирао на клавијатури. 1959. године, похађајући концерт у Сијетлу, Хендрикс је упознао гитаристу Билија Дејвиса. Дејвис му је показао неколико гитарских трикова и заједно су свирали на концерту. Њих двоје су остали пријатељи све до Хендриксове смрти 1970.
Убрзо након што је набавио акустичну гитару, Хендрикс је основао свој први бенд, Velvetones. Без електричне гитаре, једва је могао да се чује преко звука групе. Након отприлике три месеца, схватио је да му треба електрична гитара. Средином 1959. године његов се отац попустио и купио му бели Supro Ozark. Хендриксова прва свирка била је с неименованим бендом у Jaffe Room у Сијетловом Temple De Hirsch, али отпустили су га пре него што је заиста засвирао.
Придружио се Rocking Kings-има који су професионално свирали на местима као што је Birdland club. Када му је украдена гитара, након што је преко ноћи оставио то у бекстејџу, Ал му је купио црвени Silvertone Danelectro.
Војна служба Пре него што је Хендрикс напунио 19 година, власти су га два пута ухватиле како се вози у украденим аутомобилима. С обзиром на избор између затвора или уласка у војску, изабрао је војску и уписао се 31. маја 1961. Након што је завршио осам недеља основне обуке у Форт Орду у Калифорнији, премештен је у 101. ваздухопловну дивизију и стациониран у Форт Кембелу у Кентакију.
Стигао је 8. новембра, а убрзо након тога написао је оцу:"Овде нема ништа сем физичког тренинга и узнемиравања две недеље, па кад крене скок вежбање ... дођеш до пакла. Они вас муче до смрти, муке и борбе."У свом следећем писму кући, Хендрикс, који је гитару оставио у Сијетлу код куће своје девојке Бети Џин Морган, замолио је оца да му је пошаље што је пре могуће, наводећи: "Стварно ми треба сада. " Његова очита опседнутост инструментом допринела је запостављању његових дужности, што је довело до подругљивог и физичког злостављања од стране вршњака, који су бар једном сакрили гитару од њега док није молио за повратак.
У новембру 1961. године, војник Били Кок прошао је поред војног клуба и чуо Хендрика како свира. Импресиониран Хендриксовом техником, коју је Кок описао као комбинацију "Џон Ли Хукера и Бетовена", Кок је позајмио бас гитару и њих двојица су кренула да свирају заједно. После неколико недеља су почели да наступају у малим клубовима с осталим музичарима у слабо организованом саставу, The Casuals.
Хендрикс је завршио обуку падобранаца за само нешто више од осам месеци, а генерал мајор Ц. В. Г. Рич доделио му је 11. јануара 1962. престижну медаљу Screaming Eagles. До фебруара је његово понашање је постало горе примао је само критике од стране надређених. Етикетирали су га неквалификованим борцем и често су га хватали како спава док је био на дужности.
Дана 24. маја, Хендриков наредник, Џејмс. К. Спирс, поднео је извештај у којем је изјавио:"Нема никаквог интереса за војску ... Мислим да војник Хендрикс никада неће достићи стандарде који се захтева војска. Осећам да ће војна служба имати користи ако га буде отпустила што пре могуће. "29. јуна 1962. Хендриксу је додељено генерално отпуштање под часним условима. Касније је Хендрикс говорио о својој небризи за војску и лагао да је примио лекарско боловање након што је сломио глежањ током свог 26. скока падобраном.
Каријера
Ране године У септембру 1963. године, након што је Кок отпуштен из војске, он и Хендрикс преселили су се двадесетак миља преко државне линије од Форт Кембел до Кларксвила, Тенеси, и формирали бенд, the King Kasuals. У Сијетлу, Хендрикс је видео како Буч Снајпс свира зубима, а сада је и други гитариста Кежуала, Алфонсо "Баби Бу" Јанг, извео овај гитарски трик. мини|Jimi Hendrix Experience, 1968.
Хендрикс је такође научио да свира на овај начин. Касније је објаснио:"Идеја да то учиним дошла ми је у Тенесију. Тамо доле мораш да свираш зубима или ћеш бити упуцан. По читавој бини разбацани су поломљени зуби."Иако су почели да свирају слабо плаћене свирке на нејасним просторима, бенд се на крају преселио у Џеферсон Стрит у Нешвилу, који је био традиционално срце градске црне заједнице и дом успешног ритма и блуз музичке сцене. Поред свирања у сопственом бенду, Хендрикс је наступао као пратећи музичар за разне соул, Р&Б и блуз музичаре, међу којима су Вилсон Пикет, Слим Харпо, Сем Кук, Ике и Тина Тарнер и Џеки Вилсон.
У јануару 1964. године, осетивши да је уметнички ограничен и фрустриран поштовањем правила бенда, Хендрикс је одлучио да се сам одважи. Уселио се у хотел Тереса у Харлему, где се спријатељио са Литофејн Приџон, познатом као "Феј", која му је постала девојка. Родом из Харлема, спровела је Хендрикса кроз музичку сцену тог подручја, Приџон му је пружила уточиште, подршку и охрабрење.
Хендрикс је такође упознао Ален близанце, Артура и Алберта. Хендрикс је у фебруару 1964. освојио прву награду на такмичењу аматера Театра Аполо. У нади да ће обезбедити прилику за каријеру, свирао је у Харлем клупском кругу и седео са разним бендовима. На препоруку бившег сарадника Џоа Тека, Рони Ајзли одобрио је Хендриксу аудицију која је довела до понуде да постане гитариста са бек-ап бендом the I.B. Specials, коју је он прихватио.
Прва снимања У марту 1964. године, Хендрикс је снимио дводелни сингл "Testify" са браћом Ајзли. Објављен у јуну, али није успео да се пласира. У мају је обезбедио гитарске инструменте за песму "Mercy Mercy". Трака коју је у августу издао Rosemart Records и дистрибуирао Атлантик, нумера је достигла број 35 на Билбордовој листи.