Др Драгиња Бабић (Ваљево, 3. октобар 1886 — Ваљево, 24. јануар/6. фебруар 1915) била је српски лекар.
Биографија Рођена је у Ваљеву 1886. године у породици трговца Јанка Бабића и Јелене - Јелке рођене МишковићМилорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 28. или Митровић. Њен отац је био 1892-1893 председник општине Ваљево,Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 26–27. као и њен брат Марко Бабић у периоду пре Другог светског рата.Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 32–40. Брат Јован Бабић је био професор српског језика и књижевник,Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 40–44. а сестра Марија удата Тадић била је фармацеут.Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 44–46.
У Ваљеву је завршила основну школу и ниже разреде гимназије. Више разреде гимназије је завршила у Београду у Трећој београдској гимназији 1905. године. Студије медицине је почела у Цириху 1905/06. годинеМилица Петровић: „Жена заборављена у прошлости - Драгиња Бабић“, Политикин забавник, број 2934, 2. мај 2008. године где је била стипендиста (питомац) ваљевске општине. Наставила је студије од 1908/09. у Берлину и завршила их 9/22. децембра 1911. године.Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 29. Била је прва Српкиња која је завршила студије медицине на Берлинском универзитету.Биографски лексикон ваљевског краја, књига 1, свеска 1. pp. 53–54, Ваљево 1996. Драгиња је постала лекар са само 25. година у време када су жене лекари у Србији биле веома ретке. Као одличног студента хтели су да је задрже на факултету у Берлину, али се она одлучила да се ипак врати у Србију.
Радну каријеру је почела у Ваљеву као помоћни лекар у Окружној болници, затим је положила државни испит и радила је као општински лекар. Током балканских и Првог светског рата радила је као лекар у Ваљеву. Тамо је за време балканских ратова била управник резервне болнице. За време Првог светског рата након продора аустроугарских трупа 1914. повлачила се са српском војском у Пирот где је била управник Окружне болнице.
После Колубарске битке вратила се у Ваљево. У то време је у Србији владала велика епидемија пегавог тифуса узрокована вашкама које су пренели аустроугарски војници.Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 30. У ваљевској болници је ситуација била посебно тешка и умирало је на стотине људи дневно. У време када су сви бежали из Ваљева Драгиња се вратила у родни град да помогне оболелима. Ту је, несебично се жртвујући за друге, и сама оболела од пегавог тифуса. Умрла је 24. јануара/6. фебруара 1915. са непуних 29 година. Три дана после ње од туге је умро и њен отац Јанко Бабић. Драгиња Бабић је умрла међу првим лекарским жртвама тада у Ваљеву,Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 31–32. убрзо су од пегавог тифуса умрли и лекари Павле Војтех и Селимир Ђорђевић, добровољна болничарка сликарка Надежда Петровић и други.
Одликована је Орденом Светог Саве 4. реда 1913. године.
Види још Драга Љочић Селимир Ђорђевић
Референце
Литература
Милорад Радојчић: Бабићи из Ваљева. pp. 20–49, у „Гласнику“, број 44, Историјски архив Ваљево, 2010. године .
Спољашње везе Ивана Лазовић, Радмила Сујић: Лекарке у српском санитету током Балканских ратова Здравко Ранковић: Медицинари умрли 1915. Милица Петровић: „Жена заборављена у прошлости - Драгиња Бабић“, Политикин забавник, број 2934, 2. мај 2008. године Драгиња Бабић - храбра лекарка Драгиња Бабић, једна од првих лекарки на Балкану („Вечерње новости“, 28. јануар 2015)
Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1915. Категорија:Лекари из Ваљева Категорија:Српски лекари Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве