Национална безбедносна агенција (), позната по свом акрониму НСА (од ), сматра се највећом америчком савезном обавештајном агенцијом. Одговорна је за сакупљање и анализу страних комуникација и за безбедност америчких владиних комуникација од напада сличних агенција из остатка света. Званично је успостављена 4. новембра 1952, као део министарства одбране. Њен директор је увек био високи морнарички официр, или генерал са три звездице. НСА је члан и кључна компонента Обавештајне заједнице САД којом управља Директор националног обавештавања.
Прислушкивачке мисије НСА укључују радио трансмисију разних појединаца и организација, интернет, телефонски саобраћај и друге пресретнуте видове комуникација. Њене мисије обезбеђивања комуникација укључују војне, дипломатске, и све остале осетљиве, поверљиве или тајне владине комуникације. Упркос чињеници да је описују као највећег појединачног послодавца математичараIntroduction to NSA/CSS, NSA., Приступљено 15. 5. 2006., власника највеће појединачне групе суперраучнара, НСА је била у изненађујућој анонимности све до почетка 21. века. Дуго времена влада САД чак није ни признавала њено постојање. Често се, напола у шали, говорило да НСА акроним представља речи "-{No Such Agency}-" (Не постоји таква агенција), и такође "-{Never Say Anything}-" (Никад ништа не говори), првенствено за своје запослене.
Због својих прислушкивачких задатака, НСА/ЦСС је дубоко умешана у развој криптоанализе, настављајући рад својих агенција-претходника, одговорних за разбијање многих шифара током Другог светског рата (на пример, видети Љубичасти код, Венона и ЈН-25).
Седиште НСА је у Форт Џорџ Џ. Миду, Мериленд, приближно 16 -{km}- североистчно од града Вашингтона. НСА има сопствени излаз са пута Балтимор-Вашингтон, на коме пише „Само за запослене у НСА“, који обично чувају два возила државне полиције Мериленда. Размере операција НСА је тешко утврдити из некласификованих података, али одређена представа се може стећи из података о потрошњи струје у седишту НСА. Буџет НСА за електричну енергију прелази 21 милион долара годишње, што НСА чини другим највећим потрошачем струје у држави Мериленд. На фотографијама се може видети 18.000 паркинг места испред зграде НСА, мада неке процене истичу да укупан број запослених у НСА износи двоструко толико широм света.
Рад НСА са тајним безбедним владиним комуникацијама је учинио да НСА буде умешана у разне технолошке области, укључујући развој специјализованог комуникационог хардвера и софтвера, производњу полупроводника (постоји фабрика за производњу чипова у Форт Миду), и истраживање напредне криптографије. Агенција уговара послове са приватним сектором у пољима истраживања и опреме.
Историја агенције Почеци НСА датирају од организације првобитно успостављене унутар министарства одбране, Безбедносне агенције оружаних снага (АФСА), 20. маја, 1949. АФСА је требало да буде одговорна за управљање електронским обавештајним активностима, и активностима везаним за комуникације, војнообавештајних јединица - Војна сигурносна агенција, Морнаричка сигурносна група и Ваздухопловна сигурносна служба. Међутим, агенција је имала мало моћи и недостајао јој је централизовани координациони механизам. Стварање НСА је било резултат једног меморандума који је 10. децембра, 1951, послао директор ЦИА, Волтер Бедел Смит Џејмсу Б. Лају, извршном секретару Националног безбедносног савета. У овом меморандуму је изнето запажање да се „контрола над, координација, сакупљање и обрада комуникационих обавештајних података оказала неефикасном“, и препоручено је испитивање комуникационих обавештајних активности. Овај предлог је прихваћен 13. децембра, 1951, а студија је одобрена 28. децембра, 1951. Извештај је завршен до 13. јуна, 1952. Општепознат као „Извештај Браунвеловог комитета“, по председнику комитета, Херберту Браунвелу, овај извештај је испитивао историју америчких комуникационих обавештајних активности, и налазио је потребу за много већим степеном координације и управљања на националном нивоу. Како је и промена имена безбедносне агенције говорила, улога НСА је била проширена изван војних послова.
Стварање НСА је одобрено у писму које је написао амерички председник Хари С. Труман у јуну 1952. Агенција је формално успостављена кроз ревизију Обавештајне директиве Националног безбедносног савета (НСЦИД) 9, 24. октобра 1952, и званично је почела да постоји 4. новембра 1952. Труманово писмо је било класификовано као поверљиво, и остало је непознато јавности током више од једне генерације.
Учешће у не-владиним криптографским активностима НСА је била умешана у дебате о јавним политикама, и иза завеса као саветодавац другим телима, и директно током и након директоровања вицеадмирала Бобија Реја Инмана.
НСА се запетљала у контроверзу која се тицала њене умешаности у стварање Стандарда за енкрипцију података (ДЕС), стандарада и јавне блок шифре коју је користила америчка влада. Током 1970-их, док је IBM развијао овај стандард, НСА је предложила измене у алгоритму. Постојала је сумња да је агенција намерно ослабила алгоритам довољно да омогући прислушкивање у случају потребе. Сумњало се да је кључна компонента – такозване S-кутије – била измењена како би се уметнуо „тајни пролаз“; и да је дужина кључа смањена, што би за НСА олакшало проналажење кључа употребом масивне рачунарске снаге.
Међутим, када је више деценија касније изнова (овај пут јавно) изумљена техника позната као диференцијална криптоанализа, испоставило се да је једна од измена (у S-кутијама) у ствари била начињена како би се алгоритам ојачао против овог—тада јавности непознатог—метода напада. Са друге стране, скраћивање криптографског кључа са 128 битова, како је предложио IBM, на ефективну дужину кључа од само 56 битова, може се разумети само као намерно слабљење алгоритма, што је омогућило напад методом грубе силе онима са довољно рачунарске снаге и финансија.
Могуће због претходне контроверте, умешаност НСА у избору алгоритма-наследника ДЕС-а, Напредног стандарда за енкрипцију (АЕС), је било ограничено на хардверско тестирање перформанси.
НСА је била један од главних учесника у дебатама које су трајале од средине до касних деведесетих, а тицале су се извоза криптографије. Криптографски софтвер и хардвер је дуго био класификован заједно са борбеним авионима, тенковима, топовима, и атомским бомбама.
НСА/ЦСС је раније покушавала да забрани објављивање академских криптографских истраживања; пример су Куфу и Кафр блок шифре.
Патенти НСА има могућност да патентира открића у патентном заводу у Америци под тајним патентима. За разлику од нормалних патената, патенти НСА се никад не објављују, и не истичу. Међутим, ако патентни завод прими идентичну пријаву од треће стране, тада он открива патент НСА, и званично га предаје НСА као патент пуног рока употребе од тог датума.
Домаћа активност Повеља НСА, извршно наређење , овлашћује НСА да сакупља информације које чине „стране обавештајне или противобавештајне активности“, док се забрањује „прикупљање информација које се тичу домаће активности особа и Сједињених Држава“. Традиционално, НСА је тврдила да се ослања на ФБИ (који је одговоран за домаће обавештајне активности), у сакупљању информација о страним обавештајним активностима које се одвијају унутар граница САД, ограничавајући своје деловање унутар САД на амбасаде и мисије страних држава.
Активности описане даље у чланку, посебно јавно признато прислушкивање телефона у Америци и програми домаће базе података позива, су узроковали општу забринутост за приватност, и питања која се тичу домета и моћи НСА.
-{ECHELON}-
Верује се да је НСА/ЦСС, у сарадњи са сличним агенцијама у Уједињеном Краљевству (Владин главни штаб за комуникације), Канади (Установа за безбедност комуникација), Аустралији (Одбрамбени директорат за сигнале), и Новом Зеланду (Владин биро за безбедност комуникација), у групи познатој под именом UKUSA, одговорна, између осталог, за функционисање система ECHELON. Сумња се да је овај систем у стању да надзире велики проценат светског цивилног телефонског, факс и саобраћаја података. Једна од најважнијих база овог система је у номинално РАФ-овој станици на Менвит Хилу близу Харогејта, Јоркшир. Друга постаја, у Шугар Гроуву, Западна Вирџинија , пресреће све међународне комуникације које улазе у источне САД, док постаја близу Јакима, Вашингтон пресреће саобраћај у западним САД, по подацима из чланка који је објавио Њујорк тајмс 25. децембра 2005.
Технички, скоро све модерне телефонске, интернет, факс и сателитске комуникације се могу пресретати услед скорашњих напредака у технологији и дифузне природе већине радио-комуникација широм света. Операције сакупљања информација, за које се сумња да их НСА спроводи, су подигле буру критика у САД, услед страховања да НСА крши права на приватност америчких држављана. Међутим, Сигнална обавештајна директива 18 Сједињених Држава (УССИД 18) строго забрањује НСА пресретање или сакупљање информација о "... америчким особама, ентитетима, корпорацијама или организацијама..." без експлицитне писмене правне дозволе од Врховног тужиоца Сједињених Држава. Врховни суд САД је пресудио да обавештајне агенције не смеју да спроводе надзор над америчким држављанима. Постоји неколико екстремних околности код којих је сакупљање података о америчким ентитетима дозвољено упркос УССИД 18, као што су цивилни позиви у помоћ, или изненадне хитне ситуације (као што су били терористички напади 11. септембра; међутим, Патриотски закон је значајно променио законске одредбе у вези приватности).
Сматрало се да је у протеклом времену било наводниих кршења УССИД 18. Осим тога, грађани држава изван савеза UKUSA, гаје општу индигнацију према овом систему, и сумњу да га влада Сједињених Држава користи за мотиве који немају везе са државном безбедности, укључујући политичку и индустријску шпијунажу. Намене НСА/ЦСС, декларисане у њеној повељи, су искључиво сакупљање значајних страних обавештајних података, који имају везе са државном безбедности, или војнообавештајним операцијама.
Програм Танка нит (-{Thin Tread}-) Према информацијама листа Балтимор Сана (Baltimore Sun) из 2006. године, програм прислушкивања под називом Тин Тред (en:Thin Tread на српском Танка нит) тестиран је крајем деведесетих година 20. века. Овај програм је можда представљао основу за технологију примењену у каснијим системима, али су његова ограничења условљена поштовањем приватности грађана САД у потпуности одбачена након терористичког напада на Светски трговински центар, 11/9.
Прислушкивање телефона Дана 16. децембра 2005. год. Њујорк тајмс је објавио причу у којој се тврди да је под притиском Беле куће и по изричитом наређењу америчког председника Џорџа В. Буша, НСА започела прислушкивање телефонских разговора без судског налога. У склопу борбе против тероризма, НСА прислушкује међународне разговоре појединаца у САД.James Risen & Eric Lichtblau (December 16, 2005), Bush Lets U.S. Spy on Callers Without Courts, New York Times
Према Њујорк тајмсу: Бела кућа затражила је од Њујорк тајмса да не објавио овај чланак, тврдећи да би његово објављивање могло да угрози истраге које су у току и да упозори потенцијалне терористе на чињеницу да су под присмотром. Након састанка за високим представницима државне администрације, лист је одлучио да на годину дана одложи објављивање чланка и да у том периоду обави додатна истраживања. Неке информације које би по мишљењу представника државне администрације могле да буду корисне терористима, изостављене су из текста.