десно|мини|Леонардо да Винчи Витрувијански човек мини|Предмет (основна) практична физиологија - укључује хистологију, хемијску и експерименталну физиологију.
Физиологија је природна наука која се бави проучавањем и тумачењем физичких и хемијских фактора одговорних за настанак, развој и ток живота, са посебним акцентом на механизме који надзиру и регулишу животне процесе, тј. одржавају хомеостазу. Она се бави начином функционисања свих живих бића, од најједноставнијих вируса до сложених вишећелијских организама какав је човек. Име физиологија потиче од грчких речи -{physis}- (φυσις - природа) и -{logos}- (λόγος - наука).
Некада се сматрало да је она једна од дисциплина анатомије. Међутим примена савремених научних достигнућа у изучавању природе и живих бића, показала је да су структура и функција међусобно повезане и зависне. Ипак, физиологија је повезана, како са анатомијом, тако и са биологијом, биохемијом, медицином и другим сродним наукама и научним дисциплинама.
Хумана физиологија настоји да разјасни начин функционисања људског организма, попут хемијских реакција које се догађају у ћелијама, преноса нервних импулса, контракције мишића, размножавања, па све до најситнијих појединости претварања светлосне у хемијску енергију унутар ока итд.
Сваки облик живота има специфичне функционалне особине. Због тога се велико подручје физиологије може поделити на одређене области: физиологију вируса, физиологију бактерија, физиологију биљака, физиологију животиња, хуману физиологију итд.
Физиологија човека се дели на:
физиологију ћелије, физиологију крвних ћелија, имунитета и згрушавања крви, физиологију срца, физиологију циркулације, физиологију телесних течности и бубрега, физиологију дисања, физиологију летења и боравка у свемиру, физиологија роњења , физиологију нервног система и чула, физиологију дигестивног тракта, физиологију метаболизма и регулације температуре, физиологију ендокринологије и репродукције.
Спољашње везе Bionet škola
*