О покојнику све најлепше је југословенска црна сатирична филмска комедија снимљена 1984. године у режији Предрага Антонијевића. Главне улоге тумаче Звонко Лепетић, Радмила Живковић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Петар Краљ, Павле Вуисић, Драгољуб Милосављевић, Сања Вејновић, Тихомир Арсић и Боро Стјепановић.
Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Центар филмом је дигитално обновила филм. Свечана премијера дигитализоване верзије jе одржана 3. јуна 2026 године. https://www.blic.rs/kultura/restauracija-klasika-o-pokojniku-sve-najlepse-ponovo-pred-publikom/1r4k9gw, https://www.kinoteka.org.rs/a1-kinoteka-premijera-restaurisanog-filma-o-pokojniku-sve-najlepse/
Радња Богосав (Предраг Милинковић), председник Месног народног одбора села Горњи Јауковац, бива дигнут у ваздух покушавајући да из закопане авионске бомбе, остале из рата, ишчачка барут. Партијска комисија, предвођена Средојем (Петар Краљ), долази у село да изврши увиђај.
Средоје, услед исквареног сведочења јединог сведока Богосављеве смрти, Цанета (Драгољуб Милисављевић), проглашава да је Богосав свесно и јуначки положио живот ради добробити села и да је „добро прошао”, јер би, да није преминуо, био смењен са позиције председника Месног одбора. На позицију председника уместо Богосава долази Радиша Брзак (Звонко Лепетић), шверцер посвећен Партији и наизглед опседнут прикључењем Горњег Јауковца у рапидну индустријализацију Југославије. Средоје и Радиша развијају план да заједно успоставе диктатуру пролетеријата.
Радиша и његов верни пратилац Буђони (Богдан Диклић), захтевају од сељана Горњег Јауковца обавезан откуп жита и друге државне дажбине, чиме се народ противи, предвођен свештеником Јорданом (Бора Тодоровић). Обилазећи куће сељака који нису дали довољну количину жита, Радиша, Буђони и Цане наилазе на тајни штек сланине једног од сељака скривен у напуштеном руднику, и оптужују сељака за заверу против партије. Убрзо након тога, оптужују и његовог комшију Илију (Боро Стјепановић) за исти злочин. У међувремену, Танкосава (Радмила Живковић), Богосављева удовица, започиње аферу са Радишом.
У част Богосављеве „херојске жртве”, основна школа у Горњем Јауковцу добија његово име. Сељаци, поново предвођени попом Јорданом покушавају да подигну устанак против Средоја и Радише, али не успевају. Средоје и Радиша одлучују да, у име Партије, поново отворе давно-напуштени и неплодоносни рудник угља, од којег је „Књаз Милош дигао руке”. Јордан се противи тој одлуци и удружује се са ратним ветераном Вуком Лукићем (Павле Вуисић) да гласају против рудника. На дан гласања за отварање рудника, Радиша, Буђони и Цане намештају гласове како би изгледало да је цело село једногласно гласало за отварање рудника.
Након тога, Партија шаље два батинаша да застраше попа Јордана, док Вук одлази у село и као таоца узима Југослава (Ерол Кадић), инжењерског техничара задуженог за пројектовање будућег рудника. Да би деескалирали ситуацију Средоје и Радиша шаљу Вуку печено прасе, на којем се током јела Вук загрцне и угуши. Током Вукове сахране, поп Јордан и Илија намештају да се планови за рудник покопају са Вуком, али се његов план убрзо открива и рад на руднику се наставља, а Илија бива ухапшен.
Пред отварање рудника, Радиша, доказујући Средоју своју верност партији грешком усмрћује себе својим пиштољем. Рудник се отвара пред партијским представницима из Београда, али се у њему налази минимална количина угља на велико разочарење Средоја и Буђонија. Ипак, Средоје наставља илузију успеха рудника и за њега бива награђен орденом. Танкосава званично отвара рудник који добија име „Радиша Брзак”. Док у позадини бруји јек тапшања, Илијин син пушта белу голубицу у небо.
Улоге
| Звонко Лепетић || Радиша Брзак |- | Радмила Живковић || Танкосава |- | Бора Тодоровић || Поп Јордан |- | Богдан Диклић || Буђони |- | Петар Краљ || Средоје |- | Павле Вуисић || Вук Лукић |- |Драгољуб Милосављевић || Цане |- | Сања Вејновић || Ружица |- | Тихомир Арсић || Тића |- | Боро Стјепановић || Илија |- | Владан Живковић || Јован |- | Драгомир Фелба || Ратимир Спасић |- | Ерол Кадић || Југослав |- | Предраг Милинковић || Богосав
Награде Пула: Златна арена за костимографију – Надежда Перовић Врњачка Бања: Прва награда за дијалог – Душан Перковић Венеција: Награда жирија УНЕСКО
Међународни фестивали: Венеција, Њу Делхи.
Спољашње везе
О покојнику све најлепше - филмска банка
Категорија:Филмови 1984. Категорија:Српски играни филмови Категорија:Југословенски играни филмови (Србија) Категорија:Југословенски играни филмови Категорија:Српски филмови Категорија:Југословенски филмови Категорија:Филмови студија Центар филм Категорија:Филмске комедије Категорија:Филмови Предрага Антонијевића