Драгиша Станисављевић (Јабучје, 1921 – 21. август 2012) био је српски вајар. Станисављевић је класик наивне уметности Србије.
Биографија Рођен је 1921. године у Јабучју код Ваљева, Србија. Скулптуром се бавио од 1958. Живот на селу и васпитање у духу патријархалних начела, завичајно окружење столетним шумама подстакли су свакако његов нагон за слободом и обликовањем. Апсолутни је самоук, снажног осећаја за стилизацију форме. Умро је 2012. године у Јабучју.М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
Стил Фронталност и једноставност у изразу, архаично схватање форме, несвесно су постигнути. Из црних, столетних дебала уметник ослобађа чисту форму, гладећи је до сјаја. Заобљава је и истиче њену органску бит. Завршава оно што је природа давно започела. Све је стилизовано готово до огољене, основне праформе, редуковано с изразитим осећајем за меру, какав су поседовали само изворни уметници примитивних култура. Инстиктивно стваралаштво овог уметника које траје већ више од пет деценија, указује на снагу аутентичности његових оригиналних форми, на везу између праисконског и модерног сензибилитета ликовног изражавања. Столетна храстовина коју вади из корита оближње реке, носи сама по себи неки тајанствени траг на својој материји, врсту патине. Са изразитим осећајем за хармонију, без гестова, са интересовањем за духовну подлогу својих ликова. Драгиша несвесно схвата улогу форме у постизању универзалног. Рељефно схватање форме са израженим вертикалним компоновањем помоћи ће уметнику у његовој једноставности израза нарочито када за мотив бира филозофска размишљања о односима људи, њиховим судбинама, скривеним особинама, њиховом греху или молитви.Марица Врачевић, Драгиша Станисављевић, каталог МНМУ, Јагодина, 2002
Изложбе и награде Излагао је самостално и групно почев од 1964. године, у земљи и иностранству, као и на готово свим међународним изложбама наивне и маргиналне уметности (светским тријеналима у Братислави, почев од шездесетих година, тематским изложбама у Мартињију, Паризу, Прагу, Будимпешти итд.)Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984 За своје монументалне скулптуре, добијао је више награда и признања, од којих је најзначајнија Награда за укупан уметнички рад на 10. Бијеналу наивне и маргиналне уметности, 2001. године у МНМУ, Јагодина, Србија.
Галерија
Референце
Литература
М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино,1977 Ото-Бихаљи Мерин;Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984 Марица Врачевић, Драгиша Станисављевић, каталог, МНМУ, Јагодина, 2002 Н.Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, МНМУ, Јагодина, 2003 Н.Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007 Н.Крстић, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević, каталог, Paris, 2012 Н.Крстић, Outsiders, каталог, МНМУ, Јагодина, 2013 Н.Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014
Спољашње везе Драгиша Станисављевић - Музеј наивне и маргиналне уметности
Категорија:Рођени 1921. Категорија:Умрли 2012. Категорија:Лајковчани Категорија:Српски вајари Категорија:Српски вајари наивне и маргиналне уметности