Драгана Мирковић (Касидол, код Пожаревца, 18. јануар 1968) српска је певачица и предузетница. Истакла се 1980-их као чланица популарног колектива Јужни ветар. Данас је препозната као један од најпродаванијих извођача са простора бивше Југославије. Заједно са својим бившим супругом, основала је и сателитску музичку станицу под називом -{DM SAT}-.
Биографија Рођена је у Пожаревцу и одрасла у шесточланој породици у Касидолу, месту близу Пожаревца. Са музиком се упознала захваљујући свом деди Драгутину, кога је слушала када је свирао хармонику. Са пет година научила је прву песму Девојка соколу зулум учинила. Њен музички таленат је брзо примећен, јер је учествујући на локалним такмичењима привукла пажњу важних људи из Дискоса који су јој понудили да сними плочу.
Дуго је била у вези са Зораном Башановићем који је био и њен менаџер, али се удала за Тонија Бјелића, бизнисмена који живи у Бечу, и родила двоје деце Марка (2001) и Мануелу (2002).Puls:Dragana Mirković - Luče iz Kasidola Приступљено 7. 5. 2013. Након удаје Драгана се повукла из јавности. Након четири године паузе снимила је повратнички албум Траг у времену 2004. Током каријере одржала је шест солистичких турнеја и продала 1,5 милиона улазница, мање једино од Лепе Брене.
Од 2010. године власница је у Аустрији. Дворац је у потпуности рестауриран и Драгана данас живи у њему са својом децом.
Каријера Музички почеци и прва плоча
Први албум издат је априла 1984. године у сарадњи са Новицом Урошевићем, то да је њен таленат код публике био примећен од самог старта говори чињеница да је албум продат у 160.000 примерака. Први телевизијски наступ догодио се крајем 1984. у емисији "Новогодишња фолк парада", наступила је заједно са 12 тада најпопуларнијих певача фолк музике. Наредне 1985. године издат је други студијски албум такође у сарадњи са Новицом Урошевићем, публика албум прихвата подједнако добро као што је и првенац.
Са Јужним ветром Као члан Јужног ветра певала је на турнејама широм СФРЈ, а на концерту на Ташмајдану је певала пред, тада рекордних, 11.000 људи.
Драгана прекида сарадњу са Новицом Урошевићем и наредне 1986. године прелази у "Јужни ветар" и издаје трећи студијски албум под називом "Спаси ме самоће", насловна песма постала је evergreen као и песма "Кад би знао како чезнем", са тим албумом одлази на велику југословенску турнеју Јужног ветра заједно за још четворо тада најпопуларнијих певача Јужног ветра; Шемсом, Синаном, Милетом и Кемалом. Наредне 1987. године објављује нови албум, модернији од претходних и могло се чути да је са само 19 година почела да пева озбиљне и зреле песме. Годину дана касније 1988. издаје албум са којим је надмашила претходне, у старту издвајају се песме "Коло среће", "Још љубави има" и балада "Мило моје, што те нема", исте године одржава први солистички концерт у Дому синдиката, штампани медији пренели су: "Три узастопне вечери за концерт Драгане Мирковић у Дому синдиката тражена је карта више". Такође започиње и сарадњу са менаџером Раком Ђокићем. Године 1989. издаје најтиражнији албум са Јужним ветром "Симпатија" који је продат у 500.000 примерака, на албуму се нашло пуно хитова а међу њима и evergreen "Сто ћу чуда учинити". Исте године издаје прву видео касету са спотовима и добија први Оскар популарности за Хит године за песму "Симпатија". Средином августа 1990. издаје последњи албум са Јужним ветром, тада је изјавила: "Без ТВ спота, без остале рекламе плоча је до сада продата у 300.000 примерака, реклама тек треба да крене, што значи да могу да продајем високе тираже и без рекламе" и поред тога сматрала је да албум није довољно добар за њену публику и са тим разлогом напушта Јужни ветар. Исте године снима свој први шоу програм под називом "Вече са Драганом Мирковић" и у њему угошћава велику југословенску звезду Лепу Брену. У свом шоу програму промовисала је нове песме али се по први пут опробала и у страној музици отпевавши хит Мартике "I feel the Earth move", снима такође и дует "Е, мој докторе" са групом Зана и добија други Оскар популарности за певачицу године.
Деведесете
Драгана је деведесетих година прешла, најпре у „ПГП-РТБ” (данас „ПГП-РТС”), а затим у „Зам” и снимила плочу "Долазе нам бољи дани". Сваке године имала је најпродаванији албум и нико није продао више плоча од ње у том периоду. Песме су биле у фолк-рок и фолк-поп стилу, док су се издвојиле Питају ме у мом крају, Умирем мајко, Баш тебе волим ја, Бићу његова, Црни лептир, Опојни су зумбули, Последње вече и многи други. Песма Плачи земљо са истоименог албума из 1995. године најпродаванија је српска песма на бугарском Ајтјунсу у историји и константно се налази међу 200 најпродаванијих.
Поред Драгане Јужни ветар напустили су и Перица Здравковић и Сава Бојић који формирају нови бенд под називом "Жар". Заједно са "Жар", "Фута" и "Злаја" бендом издаје нови албум. Издавач албума био је тадашњи "РТБ ПГП", Драганин нови албум представили су речима: "Продала је више од 2.000.000 плоча и касета. 1989. и 1990. године два пута узастопно побеђује на Поселу 202, најпопуларнијој фолк манифестацији и осваја два Оскара популарности РТВ Ревије. Сада вам је представљамо новим албумом са песмама за које мислимо да ће Вам се допасти".'''' Жар се потрудио да модернизује Драганин нови албум што им је и успело али се ипак осетио утицај Јужног ветра. Песму "Добра девојка" коју јој је понудила Марина Туцаковић није била сигурна да ли да сними, било јој је чудно да пева о самој себи како је добра девојка, док је песма "Поклањам ти своју љубав" добила ремикс верзију што је уједно био и први ремикс на овим просторима. Ангажује се доста и око сценског наступа и кореографије па тако започиње сарадњу са плесном групом Ђогани Фантастико, издаје и видео касету са спотовима и тако постаје најактивнија певачица по питању снимања видео спотова. 1992. године одржала је концерт у Софији на стадиону Левски пред 55.000 људи.
После распада "Жар" бенда, наредне године Драгана се враћа на сцену у револуционарном духу. Године 1992. снима девети студијски албум који је био прво издање нове издавачке куће "ЗАМ". На албуму се по први пут нашао већи број песама, чак 13 међу којима су се нашле и evergreen песме "Питају ме у мом крају", "Умирем мајко" и "Долазе нам бољи дани" у самом старту издвојиле су се и песме "Да, да, да и "Две судбине" а Драгана је тада изјавила да је у року од два месеца касета продата у више од 150.000 примерака и да на концертима пева чак 7 песама, што је иначе била реткост. Снимила је спотове за 12. песама издавши такође и видео касету. Тираж овог албума неколико пута је доштампаван, продавао се како у државама бивше Југославије и дијаспори тако и у Бугарској и Румунији па је тираж бројао преко милион продатих примерака. Овим албумом постала је дефинитивно највећа звезда у целој бившој Југославији и шире. Те године одржала је и турнеју, у штампаним медијима најављена је серија од десет концерата у главном граду: "Укупно десет вечери забављаће публику у дворани "Дома синдиката", овом дружењу са београдским љубитељима њене музике претходила је успешна турнеја по четрдесетак градова на овим просторима и пуних месец дана гостовања по дијаспори." Године 1993. издаје јубиларни десети албум и симболично га назива "No. 10", посвећује га свом менаџеру Раки Ђокићу који је крајем године преминуо. Одржала је изузетно успешну турнеју по целој бившој Југославији са десет узастопних концерата у Дому синдиката. Издвојиле су се песме "До последњег даха", "Питам своје срце" и "Много сам те пожелела" за које је спотове снимила на Кипру као и турска обрада "Баш тебе волим ја" и "Ветрови туге". На албуму се нашло 12 песама, издала је и ВХС касету са 11 спотова. Исте године добила је Оскар популарности за десетогодишњу популаризацију и модернизацију фолк музике.
Након Зама прелази у "РТС ПГП", у септембру 1994. појавио се нови албум. Започиње сарадњу са групом "Beat Street" са којом је сарађивала и наредних година. Овај албум Драганини обожаваоци сматрају њеним најбољим албумом у каријери, може се рећи да су све песме са албума хитови. Аутори су већином Марина и Фута, док се Александар Милић Мили опробао као композитор и компоновао музику за баладу "Нисам ни метар од тебе" која се слободно може назвати еvergreen песмом, док је денс песме "Само један сат" и "Кажи ми" радио Хуса из групе "Beat Street". Године 1995. поново креће на велику турнеју по бившој Југославији, дешавало се да пева у два града дневно. Након турнеје 22. и 23. јуна одржала је солистичке концерте у центру "Сава", после дужег времена отпевала је и неке песме из периода када је сарађивала са Јужним ветром. Тадашњи штампани медији пренели су: "Два дана 8.000 обожаваоца уживало је у Драганиним највећим хитовима, гламурозно, холивудски, са беспрекорним озвучењем. Њени гости: Жељко Шашић, Нино, Дивљи кестен и Beat Street такође су били на висини задатка, тако да је публика задовољно напуштала два дана препуни Центар "Сава".". Концерт је директно преносила телевизија "Пинк". Крајем 1995. године издаје 12. студијски албум, тада је изјавила да је за месец и по дана продато 60.000 касета. На албуму се издвојила еvergreen песма "Плачи земљо" која и отвара албум а поред ње и песме: "И у добру и у злу", "Волела бих да те видим", "Стани сузо, стани" и хит дует са Нином "Дивља девојка", на овом и на наредним албумима сарадња са Марином и Футом је изостала. Наредне године 1996. издаје нови албум, издвојиле су се песме : "Нема промене", "Душу си ми опио", "Теби љубави", "То није твоја ствар", "Брате мој", као и дует са Жељком Шашићем "Очи пуне туге", исте године добија Оскар популарности за певачицу деценије. Наредне 1997. године издаје нови албум и отпочиње сарадњу са Дејаном Милићевићем који је урадио врло ефектан спот за песму "Последње вече", која се сматра за еvergreen. У самом старту издвојиле су се још и песме: "Којом гором", "Биће ми како кад", "Ко је да је", "Нико никог не воли" као и песме "Долина кестенова" и "Нећу покајање" које је компоновао Мирољуб Брзаковић Брзи. 20. марта 1998. године одржала је солистички концерт у хали "Пионир" пред 8.000 обожаваоца и тако започела турнеју, концерт је преносио "РТС". Нешто после осам зачула се ерупција одушевљења када се на бини обавијеном димом појавила Драгана у аутомобилу "Ламборгини Диабло", концерт је испратило доста кореографије, ефеката, пиротехнике... Како је сазнала да Саша Поповић и Лепа Брена отварају нову издавачку кућу "Гранд" одлучила је да наредни албум изда за њих. Албум је издат у фебруару 1999. за ПГП РТС у копродукцији са Грандом јер је РТС желео да Драгана по сваку цену остане у њиховој издавачкој кући. Албум је издат у 130.000 примерака, снимила је спот једино за песму "Данима" док је остале песме промовисала у емисијама Гранда и РТС-а. Врло често се појављивала у Грандовим емисијама најчешће на крају певајући две песме. Промоција албума нагло се прекинула због НАТО агресије над Југославијом од марта до јуна 1999. године, и поред тога песме су се издвојиле али не онако како је то био случај ранијих година, песма "Још си мени драг" и дан данас је велики хит.
У мају 2000. године прелази у издавачку кућу "Комуна" и издаје нови 16. студијски албум. Избор је пао на Комуну јер је желела да нови албум прате квалитетни спотови па је тако спотове за песме "Сама" и "Ја успомену чувам" снимила у Сахари док је врло интересантан и јединствен спот за песму "Немам ја милион судбина" снимљен у Београду. Песме су пратиле оријенталне мелодије, што је тада било у тренду. Иновативност која је пратила овај албум био је и диск неуобичајеног облика који је штампан у Швајцарској.
Двехиљадите