Рухолах Мусави Хомеини (‎, ‎; (Хомеин, 24. септембар 1902 — Техеран, 3. јун 1989), познат и као Ајатолах Хомеини и Имам Хомеини, је био ирански политичар и ајатолах. Био је ирански политички и духовни вођа од исламске револуције 1979. до своје смрти. Наследио га је Али Хамнеј

Године 1950, је проглашен ајатолахом, што је највећи чин верског вође код исламских шиита. Током антивладиних демонстрација 1963. изјаснио се против аграрних реформи и западњачког владања Мухамеда Резе Пахлавија, због чега је одмах био послат у затвор. Пошто је насилно протеран из Ирана 1964. отишао је да живи у Ирак, но протерао га је и Садам Хусеин, па се 1978. сместио покрај Париза, одакле је агитирао за рушење шаха. Дана 1. фебруара 1979, две седмице након што је шах напустио Иран, Хомеини се вратио попраћен овацијама. Проглашен је верским вођом Иранске револуције и четири дана касније постављен је за члана владе. У новембру 1979. Хомеини је одобрио иранским милитантима напад на америчку амбасаду у Техерану. Референдумом из децембра 1979. проглашен је нови устав који је именовао Хомеинија доживотним политичким и верским вођом. Поново је постављен строги исламски закон. Одуговлачио је Ирачко-ирански рат и уз горчину прихватио УН-ово примирје 1988.

Хомеини је био марја („извор опонашања“) у дванаестничком шиитском исламу, иџтихад или факих (стручњак за шеријат) и аутор више од 40 књига, али пре свега је познат по својим политичким активностима. Он је провео више од 15 година у егзилу због свог противљења последњем шаху. У својим списима и проповедима проширио је теорију велајат-ел факих, „старатељство исламских правника (клерикална власт)”, како би укључио теократску политичку владавину исламских правника. Овај принцип (иако широј јавности није био познат пре револуције),Hamid Algar, 'Development of the Concept of velayat-i faqih since the Islamic Revolution in Iran,' paper presented at London Conference on vilayat al-faqih, in June 1988, quoted in by Abdulaziz Sachedina, in Iran at the Crossroads, edited by John Esposito and R. K. Ramazani додат је новом иранском уставу након што је стављен на референдум. Према Њујорк Тајмсу, Хомеини је демократију назвао еквивалентном проституцији. Да ли су Хомеинијеве идеје компатибилне са демократијом и да ли је он намеравао да Исламска Република буде демократска остаје спорно. Он је био Особа године часописа Тајм за 1979. годину због свог међународног утицаја, и Хомеини је описан као „виртуално лице шиитског ислама у западној популарној култури”. Norton, , Године 1982, он је преживео један покушај војног пуча. Хомеини је био познат по својој подршци узимању талаца током Иранске талачке кризе, његова фатва је позивала на убиство британско индијског романописца Салмана Руждија,. Named Man of the Year in 1979 by American newsmagazine TIME и по томе што је Сједињене Државе називао „великом сотоном” и Совјетски Савез „мањом сотоном”. Хомеини је био критикован због ових дела и због кршења људских права Иранаца (укључујући његово наређивање погубљења хиљада политичких затвореника, ратних злочинаца и заробљеника Иранско-ирачког рата).

Писана заоставштина имама Хомеинија

Имам Хомеини је написао на десетине књига из области етике, гнозе, јуриспруденције, филозофије, политике и друштвених питања. Током свог богатог и плодног стваралаштва имам Хомеини се бавио широким спектром тема из разних области верског, политичког и друштвеног живота. Давао је коментаре и тумачења бројних филозофских, гностичких и верозаконских дела других аутора, покретао питања и у виду расправа излагао своја становишта о општим и практичним аспектима верозакона. Такође, држао је предавања од којих су многа забележена и касније објављена. Бележио је своје најважније ставове, мишљења и упозорења о политичким и друштвеним проблемима са којима се суочавају исламска друштва, и људска заједнице уопште, у форми чињеница поткрепљених документарним анализама и добронамерним саветима.. превод: Милена Радуловић, Културни центар Амбасаде ИР Иран у Београду,

Стил

Имам Хомеини писао је префињеним стилом. У својим делима придржавао се традиционалних правила писања, водећи рачуна о редоследу у излагању и сажетости. Течна проза, коришћење књижевних умећа, свежа иновативност композиције у његовим политичким и верским порукама створили су основе за преображај у иранској верској и политичкој књижевности. Утицај специфичне терминологије и композиције које је имам користио већ је прихваћен у делима савремене персијске књижевности, па чак и у свакодневном говорном језику људи. Поједина дела имама Хомеинија, као што су она из области јуриспруденције и њене методологије и гнозе написана су на арапском језику, док су остала написана на персијском. Поједина имамова дела написана су специфичним стилом, тако да је разумевање истих немогуће без тумачења меродавних ауторитета из тих области, док су остала његова дела написана нешто једноставнијим стилом. Дела чију је ревизију и репринт у скорије време извршио Институт за прикупљање и објављивање дела имама ХомеинијаИнститут за прикупљање и објављивање дела имама Хомеинија предњаче у односу на остала издања, и то у погледу уводних напомена, фуснота са објашњењима, прегледа индекса појмова, као и по бризи за тачност текста и приказу илустрација са репродукцијама оригиналних страница рукописа. У последњих неколико година известан број имамових дела по први пут је публикован у издању поменутог Института.

Истакнута и позната дела

Између више од педесет дела која по свом стилу, композицији и садржају илуструју свеобухватност интересовања имама Хомеинија, следећа се могу издвојити као најрепрезентативнија:

„Коментар на јутарњу молитву” (‎) је дело које садржи тумачење дубоких гностичких аспеката филозофије и калама (исламске теологије), засновано на куранским поглављима и предању Посланикових потомака, као коментар на молитву познату као мубахала, односно јутарњу молитву. Ово је прво гностичко–филозофско дело Хомеинија објављено 1929. године.„Имам Хомеини, Коментар на јутарнју молитву” „Tebyan” чланак на персијском језику

„Светиљка упуте у халифат и велајат” (‎) представља једно од најдубокоумнијих и најблиставијих дела на тему исламске гнозе у савременој ери. Занимљиво је напоменути да је рад на овој књизи имам Хомеини завршио када му је било свега 28 година.Imam Khomeini, „THE LAMP OF GUIDANCE INTO VICEGERENCY AND SANCTITY (MISBAH UL-HIDAYAH ILAL-KHILAFAH WAL-WILAYAH)” The Institute for Compilation and Publication of Imam Khomeini's Works (International Affairs Department), Tehran

„Збирка поезије имама Хомеинија” (‎) представља збирку имамових поетских достигнућа која је сакупио и публиковао Институт за прикупљање и објављивање дела имама Хомеинија. Збирка садржи шест поглавља написаних у различитим песничким формама (газел, катрен, касида, маснави). Имам Хомеини је писао гностичку, политичку и социјалну поезију још од своје младости. На жалост, већи део тих песама је изгубљен током бројних селидби или рација и преметачина које су агенти САВАК-а вршили у имамовом дому и библиотеци, или услед неких других околности. У времену након победе Исламске револуције имам Хомеини је писао стихове у форми газела, катрена и маснави.„Диван Имама Хомеинија”, Културни центар Амбасаде ИР Иран у Сарајеву, Сарајево 2006, превод: Мубина Мокер

„Гностичка писма” (‎) је збирка имамових писама упућених његовим рођацима. То су углавном етичко-гностичке опоруке, упуте и савети упућени његовом сину Ахмеду (О важности намаза за унапређење душе) и његовој снахи Фатими Табатаби, као и неколико газела (Љубав Вољеног; Тајне душе; Слободан од света; Скривена тајна; Муштулук сједињења).„Гностичка писма имама Хомеинија” , Научноистраживачки институт Ибн Сина, Културни центар Амбасаде ИР Иран у Сарајеву, Сарајево 2008.

„Књига светлости” (‎) (поруке, предавања, говори, интервјуи, декрети и писма) је збирка политичких и социолошких радова имама Хомеинија сабраних у 22 тома. Осим у својим књигама „Откривање тајне”, „Исламска власт”, и „Политичко-Божански тестамент”, имам Хомеини је своје ставове и политичке, друштвене и верске смернице излагао и у стотинама проповеди, порука, одлука и писама током низа година борбе вођене пре и након победе Револуције. Ове смернице су објављиване у различитим формама и облицима, и под различитим насловима.„An Anthology of Imam Khomeinis Speeches, Messages, Interviews, Decrees, Religious Permissions, and Letters” , a group translators, editors : Majid Karimi and Mansoor Limba, Publisher : The Institute for Compilation and Publication of Imam Khomeini's Works (International Affairs Department), Tehran 2008.

„Тумачење 40 хадиса” (‎)је дело у којем се даје тумачење четрдесет предања Божијег посланика, настало као део дугачке традиције међу муслиманским учењацима која налаже памћење четрдесет хадиса. Осим поприлично уобичајених поступака у оваквим делима, као што су анализе ланаца преносилаца или језичке анализе израза употребљених у самом хадису, ово дело се посебно одликује и издваја дубоким гностичким тумачењима. Неретко се чини да су пронађена и понуђена сва значења хадиса, а онда аутор као да читаоца у наставку тумачења преноси на један нови, виши степен гностичке спознаје, што сведочи о његовом огромном знању и разумевању, али и о дубини и свеобухватности хадиса који тумачи. Ово дело спада у етичка и гностчко-спознајна дела међу којима, по свом садржају и актуелности тема које обрађује, заузима високо место. Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini, preveli Amar Imamović i Lutfi Akbaš, , Sarajevo, 2018.Imam Khomeini „Forty hadiths an exposition of ethical and mystical traditions” Translators: Mahliqa Qarai and Ali Quli-Qarai, Publisher : The Institute for Compilation and Publication of Imam Khomeini’s Works (International Affairs Department), Tehran 2003.

„Адаби намаза” (‎) је гностичко дело имама Хомеинија које је аутор завршио 1941. године. У њему се говори о духовним правилима и тајнама молитве. Аутор у овом делу објашњава да исламска молитва, као једна од обавеза прописаних сваком муслиману, нема само своје шеријатско и егзотеријско значење и смисао, него и оно унутрашње, езотеријско о чему говори и Куран и хадис. Опис смисла и значења намаза подсећање је на духовно уздигнуће (мираџ). Prijevod: grupa prevodilaca, Ibn Sina i Institut za komplikaciju i publikaciju djela Imama Homeinija, Sarajevo 2006. Три године пре писања овог дела, у једном вредном трактату „Сирр ал салат”, имам Хомеини је такође описао тајне намаза, али у сажетој форми прилагођеној добрим познаваоцима ове тематике. Како би ову тему прибижио широј публици, аутор је написао „Адабе намаза”, о чему каже: „Пре овога, написао сам есеј у којем сам се у границама својих могућности бавио тајнама намаза. Како он није близак обичном пуку, одлучих да напишем неколико редова о срчаним прописима овог духовног уздигнућа верника.”