Таин је врста војног хлеба начињеног од специфичне мешавине ражаног и белог брашна, која је могла је да траје дуго и даје снагу и гипкост српским војницима у борби. Реч "таин" је из арапског језика (تَعَيُّن (taʕayyun)), и значи следовање, а сваком српском војнику следовало је jeдна векна од 800 грама хлеба дневно. Чињеница да је обавезни део униформе српског војника била торбица за хлеб, сведочи о томе да је таин заиста био светиња за војника, коју је он мора све време рата да конзумира како би преживео све недаће и оскудице у исхрани.Obradović B, Paunović P, Milivojević M, Pavlica M, Rađen S, Krstić D. Ishrana vojnika - stanje pre 70 godina. Zbornik radova. Naučnog skupa o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine "Naša ekološka istina", Kladovo, 29.05-01.06. 1996. Urednik Magdalinović N. Izdaje: Zavod za zaštitu zdravlja "Timok", Zaječar i Tehnički fakultet, Bor, 1996.
Историја Производња таина — војног хлеба у Српској војсци почела је одмах после турско-српских ратова. По свом саставу и начину припреме он је био здрав и хранљив састојак дневног оброка сваког војника. На почетку рата Србија је морала да прехрани и цивиле и војску, која је имала одређено следовање. Следовање војника је било 800 грама хлеба, што је нпр. у Првом светском рату, обезбеђивало довољну енергетску вредност да војник може извршавати основне борбене задатке.
Наравно кад год су то могућности дозвољавале, таин се комбиновао са јачим, сланијим сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (који обилују беланчевинама и витаминима). На почетку Првог светског рата уз таин су војницима дељене и суве шљиве, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари. Енергетска вредност сувог воћа је висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију сувог оброка војске у ванредним условима.Ivanić SZ. Ishrana za vreme rata. U: Stanojević V. Istorija srpskog saniteta naše ratno iskustvo. Beograd, Vojnoizdavački i novinski centar, 1992; 558–76.
Састав, начин израде и нутритивне вредности Његови састојци: 70% раженог брашна, 30% белог брашна, со и вода. Ова смеса мешана је, не са квасцем, већ са старим и очврслим, сувим – већ квасним ускислим тестом—званимм комин. Након тога добро замешено тесто одстоји више сати да нарасте, све док се на његовој површини не појаве мехурићи (око 12 часова). Потом се таин пече на температури од 250 0С, све док му корица не добије тамнију боју. мини|Пекари једне ратне пекаре у Великом рату пакују таин у вреће у којима је достављан борбеним јединицама Српске војске на фронту <center> Нутритивне вредности у 100 грама таина {| class="wikitable" |- ! Просечне нутритивне вредности !! за 100 g тина |- | Енергетска вредност || 1.049 kJ / 250 kcal |- |Масти || <center>1,6 g |- |Засићене масне киселине ||<center>0,3 g |- |Угљени хидрати ||<center>46,4 g |- |Шећер ||<center> 1,1 g |- | Протеин ||<center> 8,0 g |- | Влакна ||<center> 8,0 g |- |Со ||1,47 g |} Такође треба имати у виду да таин поред протеина, садржи и 26% тиамина (витамин B1), 24% ниацина (витамин B3), 14% рибофлавина (витамин B2), 34% гвожђа и 17% калцијума – по чему он свакако представља изузетну прехрамбену супстанцу, за ратне услове.
Легенде о таину Постоји велики број прича које говоре о томе да је таин српским војницима био и амајлија.
Види још Хлеб
Референце
Спољашње везе
Категорија:Србија у Првом светском рату Категорија:Хлеб