Ивица и Марица () је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим. Такође је познат као Хансел и Гретел, или Мали полубрат и мала полусестра.
Ивица и Марица су брат и сестра напуштени у шуми, где падају у руке вештице која живи у кући направљеној од медењака, колача и слаткиша. Канибалска вештица намерава да угоји децу пре него што их на крају поједе, али Ивица надмудри вештицу и убије је. Двоје деце тада бежи да би спасле своје главе и враћају се кући са вештичиним благом.
„Ивица и Марица“ је прича о типа 327А у АТУ каталогу. Такође укључује епизоду типа 1121 ('Спаљивање вештице у сопственој пећници'). Радња се одвија у средњовековној Немачкој. Прича је прилагођена различитим медијима, а посебно опери (1893) Енгелберт Хумпердинк.
Прича Ивица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имајући времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.
Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.
Анимирани и играни филмови
Филм Година Режисер The Story of 'Hansel and Gretel 1951 Реј Харихаусен Hänsel und Gretel 1954 Волтер Јансен Hänsel und Gretel 1954 Фриц Геншо Hänsel und Gretel 1954 Џон Пол Hansel & Gretel 1984 Питер Медак Hansel And Gretel 1987 Лен Талан Hansel and Gretel 1987 Хироши Сајто Hansel & Gretel 1997 Ричард Слапчински Hansel and Gretel 2002 Гари Џ. Таниклиф Witchslayer Gretl 2012 Марио Филип Азопарди Hansel & Gretel: Witch Hunters 2013 Томи ВирколаHansel & Gretel Get Baked 2013 Дуан Џурни Hansel & Gretel 2013 Антхони Ц. Ферант Gretel & Hansel 2020 Оз Перкинс Secret Magic Control Agency 2021 Алексеј Цицилин
Анализа
Прича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајено да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.Бајке браће Грим и народне приповетке Вука Караџића : однос према изворном материјалу / Слободан Ж. Марковић. - У: Трећи програм - Радио Сарајево. - . - Год. 15, бр. 55 (1987),
У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање.
Порекло Референце
Иако су Јакоб и Вилхелм Грим за свој извор приписали „различите приче из Хесена“ (подручја у којем су живели), научници тврде да су браћа чула причу 1809. од породице Вилхелмове пријатељице и будуће жене, Дортхен Вилд, и делимично од других извора.; ; ; Рукописна белешка у личном примерку Гримових првог издања открива да је Вајлд 1813. године допринео дечјем стиховном одговору вештици „Ветар, ветар,/ Небеско дете“, који се римује на немачком: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“
Према фолклористи Џеку Зајпсу, прича је настала у Немачкој касног средњег века (1250–1500). Убрзо након овог периода, почеле су да се појављују блиске писане варијанте попут Gartengesellschaft Мартина Монтануса (1590). Научница Кристин Голдберг тврди да епизода стаза обележених камењем и мрвицама, већ пронађена у француским „Финет Цендрон” и „Дечак палчић” (1697), представља „разраду мотива нити коју Аријадна даје Тезеју да се извуче из минојског лавиринта“. Кућа направљена од слаткиша налази се и у рукопису из 14. века о Земљи Кокејн.
Издања thumb|208x208px|Скулптура Ивице на патки, дело Игнација Ташнера. Märchenbrunnen, Берлин.
Од рукописа пре објављивања из 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) до шестог издања Kinder- und Hausmärchen (Гримове бајке) 1850. године, браћа Грим су направила неколико измена у причи, која је прогресивно добијала на дужини, психолошкој мотивацији, и визуелним сликама, али је такође попримала више хришћански тон, пребацујући кривицу за напуштање са мајке на маћеху повезану са вештицом.
У оригиналном издању приповетке, дрвосечина супруга је биолошка мајка деце, tr. "Hansel and Gretel (The Complete First Edition)", pp. 43–48; tr., pp. 122–126; али је од 4. издања (1840) звана и „маћеха“. Браћа Грим су заиста увела реч „маћеха“, али су у неким пасусима задржали „мајка“. Чак и њихова коначна верзија у 7. издању (1857) остаје нејасна о њеној улози, јер се у њој жена дрвосече два пута спомиње као „мајка” и једном као „маћеха”.
Секвенца у којој им патка помаже да пређу реку такође је каснији додатак. У неким каснијим верзијама, мајка је умрла од непознатих узрока, напустила породицу или је остала са мужем на крају приче. У рукопису пре објављивања из 1810. деца су названа „мали брат“ и „мала сестра“, а затим су у првом издању (1812) названа Хенсел и Гретел. Вилхелм Грим је такође изменио текст алзашким дијалектима, „поновно присвојеним“ из алзашке верзије Августа Штребера (1842) како би причи дао „народнији“ тон.
Голдберг напомиње да, иако „нема сумње да су Гримсови Hänsel und Gretel састављени из више делове, они су, међутим, састављени од традиционалних елемената“, а сами њени претходни наратори су „аранжирали ову малу причу заједно са другим традиционалним мотивима током векова." На пример, патка која помаже деци да пређу реку може бити остатак старог традиционалног мотива у комплексу народних бајки који су Гримови поново увели у каснијим издањима.
Види још Бајке браће Грим Бајка
Напомене
Референце
Литература
.
Спољашње везе Прича у електронском формату на пројекту Гутенберг
Hansel and Gretel fairy tale Original versions and psychological analysis of classic fairy tales, including Hansel and Gretel The Story of Hansel and Gretel Collaboratively illustrated story on Project Bookses
Категорија:Бајке браће Грим