Божа Илић (Житни Поток, 17. април 1919 — Лесковац, 15. јул 1993) је био српски сликар социјалистичког реализма.

Биографија мини|Божина слика, Дубровник, Музеј у Смедереву Рођен је у селу Житни Поток код Прокупља. Завршио је Академију ликовних уметности у класи сликара и педагога Мила Милуновића. У детињству је потпуно остао без слуха. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) постаје 1947. и од тада редовно излаже. Ликовни критичари су га још 1947. прогласили водећим представником социјалистичког реализма. Његово дело обухвата монументалне фигурaлне композиције, ентеријере, портрете, мртве природе и пејзаже. Радио је углавном техником уља.

Целокупно Илићево стваралаштво подељено је на два периода. Први до 1950. у коме је настало неколико монументалних композиција које су снажно обојене романтичарски надахнућем, да сведоче о давним временима великих надања и понесености, виђених сликарском палетом овог уметника. Други период обухвата период од 1950. до краја живота.

Педесетих година соцреализам постаје превазиђен и Божа Илић све више бива потискиван и заборављан"Сондирање терена у Житном потоку" (антрополошке приче) Иван Ивановић, Досије студио, Београд 2015, стр. 169-210.. Више од двадесет година примао је социјалну помоћ и сликао мала платна иако је био опробани успешни сликар са великим композицијама.

десно|оквир|каталог изложбе

Неке од његових познатих слика су „Сондирање терена на Новом Београду“ из 1948. димензија -{240 x 440 cm}- као и „Омладина гради пругу“. Када се после социјалистичког реализма опредељује за решавање сложеније ликовне проблематике познато дело му је „Сеоска породица“.

У Београду је самостално излагао 1953, 1955, 1958. и на многим групним изложбама у земљи и иностранству (XXV бијенале у Венецији 1950).

Занимљиво је истаћи да је Божа Илић у родном селу, о свом трошку 1975. сазидао чесму и украсио је великим мозаиком димензија пет и по са два метра. На том мозаику је представљена Слобода, жена у кочијама која из руке пушта голубове. Овај мозаик је урадио мотивисан примедбама његових критичара да је старомодног уметничког израза. Постављање мозаика на зид спомен чесме у Житном потоку није остварено"Сондирање терена у Житном потоку", Иван Ивановић, Досије студио, Београд, 2015.. У околностима партијског једноумља, није имао среће: локална организација бивших партизана захтевала је да се мозаик уклони јер њима, рекли су, „слобода није дошла на точковима“, него су је „крвљу извојевали“.Muke ukletog slikara blic.rs

Имао је велики број изложби, једна од њих била је 16.9 - 1.10. 1982. у Галерији савремене уметности у Нишу.https://web.archive.org/web/20060115051438/http://www.gslu-nis.co.yu/arhiva.html 1994. је одржана у Народном музеју у Београду ретроспективна изложба -{in memoriam}-.

Њему у част уметничка галерија у Прокупљу носи назив „Божа Илић“ и ту се сваке године одржава ликовна колонија под истим именом. Осим тога установљена је и сликарска награда „Божа Илић“ коју додељује Музеј Топлице у Прокупљу. На брду Хисар у Прокупљу 1999. откривене се бисте Боже Илића и Рада Драинца. Божа Илић портретише Јосипа Броза|десно|мини

Његова слика „Бој на Чегру” димензија 6,5 са 3,5 метра налази се у великој сали Вишег суда у Нишу."Бој на Чегру" задивљује лепотом и величином („Вечерње новости”, 22. април 2018)

Види још Награда Божа Илић Списак српских сликара

Референце

Спољашње везе Биографија и 12 изабраних слика Боже Илића Божа Илић, легенда која живи Три слике Боже Илића (на аукцији), слика, слика Текст о слици „Сондирање терена на Новом Београду“ Бисте у Прокупљу

Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Уметници из Прокупља Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије