Коста Хакман (Босанска Крупа, 22. мај 1899 — Опатија, 9. децембар 1961) био је српски сликар и ликовни педагог.
Биографија мини|Коста Хакман: Мостарски мост (1930) Коста Хакман је рођен 22. маја 1899. у Босанској Крупи. Основну школу завршио је у Тузли, граду од око 2.500 становника, који је почетком века био важан административни, културни и верски центар Источне Босне. Године 1908. уписан је у тузланску гимназију, тада сматрану за једну од најбољих школа у Босни, познату и по слободарским идејама које су неговали њени професори и ђаци.Сликар Коста Хакман (1899—1961) , Приступљено 9. април 2013. Припадник је ослободилачког покрета „Млада Босна”, па је 1914. ухапшен. Након завршетка Првог светског рата Коста се опредељује за студије сликарства. После једне године студија у Прагу код Буковца (1919—1920) и пола године проведене у Бечу, Хакман своје сликарске афинитете открива у Кракову (1920—1924) где студира у класи Станислава Вајса. Савлађивање заната и спознаја суштине пејзажа помогли су му да већ тада дефинише свој сликарски кредо: „Нема линија, нема обликовања, постоје само контрасти […] не црним и белим већ колористичком импресијом”. Радови изложени у Београду по завршеном школовању децембра 1925. године,„Сликарска изложба г. Хакмана”, Политика, 23. дец. 1925, стр. 7 обележавају уводну фазу рада (1924—1925). Одлазак у Париз (1926—1929) за Хакмана значи остварење животног сна, слике настале у том периоду, са погледима на париске улице и мртве природе излаже 1929. године, по повратку у Београд, у којем ће провести остатак живота посвећен сликању и педагошком раду. Поново је боравио у Паризу, 1937, где је добио златну медаљу на Светској изложби.
Уочи Другог светског рата био је предавач на Београдском Универзитету. Други светски рат је провео у конц-логору у Дортмунду да би се после слома Трећег рајха вратио у земљу. Године 1947. се оженио Радмилом Лозанић (кћерком индустријалца и добротвора Саве Лозанића) и добија кћерку Милицу 1949. године. Универзитетску каријеру започету пред рат, наставља као један од редовних професора Академије ликовних уметности у Београду. Међу његовим ђацима стасали су Љуба Поповић, Момо Капор, Милић од МачвеМилић Станковић, „У класи професора Косте Хакмана”, Повјесница Милића од Мачве, ауторско издање, Београд, 1985. и многи други.Сликар Коста Хакман (1899—1961) , Приступљено 9. април 2013. Био је један од најзначајнијих југословенских уметника. Као сликар припада неоимпресионизму на граници са експресионизмом.
Умро је 9. децембар 1961. у Опатији.
Самосталне изложбе thumb|Хакманова слика Пејзаж У току свог живота Коста Хакман је учествовао на преко 80 групних изложби а самостално је почео да излаже већ од 1925. године. Овде је наведен преглед самосталних изложби:
1925 — Београд, Основна школа код Саборне цркве, 13. децембра. 1929 — Београд, уметнички павиљон, 17-30. новембар. 1931 — Београд, уметнички павиљон (са С. Стојановићем) 8. фебруара. 1936 — Београд, уметнички павиљон, 16. фебруара. 1955 — Београд, Галерија УЛУС-октобар-новембар. 1956 — Тузла, Гимназија, јула. 1957 — Сарајево, Умјетнички Павиљон, 16-24. децембра. 1958 — Загреб, Изложбене просторије на Корзу (са С. Кучинским) 1. априла. 1963 — Београд, уметнички павиљон, 11-20. октобра (Посмртна). 1980 — Сарајево, Галерија југословенског портрета, 1. октобар — 1. децембра. 1987 — Париз, -{Centre culturel de la R. S. F. de Yugoslavie, 17. November — 10. December.}- 2022/23 — Београд, Народни музеј Србије, 17. новембар 2022 - 15. јануар 2023.
Види још Списак српских сликара Љуба Поповић, Момо Капор, Милић од Мачве
Референце
Литература
„Отварање изложбе слика Г. Косте Хакмана”, Време, Београд, 14. децембар 1925.
Лазар Трифуновић, „Српско сликарство XX века”, Савременик, Београд, октобар 1961, год. VII, књ. XIV, бр. 10, стр. 286—296. Жарко Домљан, Ликовна енциклопедија Југославије, том 1, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа”, Загреб, (1984.) Стр. 660. Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, „Југославија”, Београд, 1965, Љиљана Пилетић Стојановић, Коста Хакман, Музеј савремене уметности, Београд, 1994, Ото Бихаљи-Мерин, „Хакман, Коста”, Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија, Том 3, „Просвета”, Београд, (1978.), Ма. Х. (Мелиха Хусеџиновић), „Хакман, Коста”, Ликовна енциклопедија Југославије, књ. 1, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа”, Загреб, 1984, стр. 514. Милић Станковић, „У класи професора Косте Хакмана”, Повјесница Милића од Мачве, ауторско издање, Београд, 1985, стр. 171—177. Миодраг Коларић, „Хакман, Коста”, Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 2, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб, 1962, стр. 496. „Умро Коста Хакман”, Политика, Београд, 9. децембар 1961.
Спољашње везе Коста Хакман 1899—1961 Љиљана Стојановић, монографија и галерија „О филму 'Животи Косте Хакмана'”, РТС и Пројекат Растко Аутори из колекције: Коста Хакман, Музеј Павла Бељанског, Нови Сад „Павле Бељански, пријатељ уметника: Коста Хакман”, Новосадска хроника, 21. децембар 2011. -{Bosnian and Herzegovinian Artists: Kosta Hakman}-, -{Art history archive}- -{Kosta Hakman's Works of Art}- Коста Хакман спасио од заборава Београдску митрополију („Политика”, 28. децембар 2015) ИСПОВЕСТ Милица Хакман: Српском народу оставићу капитална дела свога оца Косте („Вечерње новости”, 6. јун 2021)
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1961. Категорија:Крупљани Категорија:Српски сликари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Српски педагози