Иван Констатинович Ајвазовски (; Феодосија, 29. јул 1817 — Феодосија, 5. мај 1900) био је руски сликар. Највише је познат по сликама мора које заузимају више од половине његовог укупног уметничког стваралаштва.
Рођен у сиромашној јерменској породици, његов таленат као сликара још у раном добу доноси му спонзорство и могућност да се школује прво у гимназији а после и Уметничкој школи у Санкт Петербургу, коју завршава освојивши за своје радове златну медаљу. Након освајања признања за своје слике пејзажа и отвореног мора, одлази да слика серију портрета мањих градова, пре него што одлази да пропутује Европу у потрази за новим искуствима. Касније слика радове приказујући морнарицу на отвореним морима што поздравља и прихвата тадашња руска морнарица. Такође слика и неколико радова везаних за Османско царство и султана, и те слике се данас налазе у турским музејима. Захваљујући свом дугом животу, Ајвазовски је посто најпрофитабилнији руски сликар свог доба. Реализовао је преко 6000 радова до своје смрти 1900, што га сврстава у најпродуктивније сликаре своје ере. Од сопствених средстава је за живота отворио уметничку школу и галерију у родном граду.
Радови Ајвазовског су на аукцијама достизали цифру и до 3.200.000 долара, а његова интернационална репутација и данас расте. У Русији важи за веома популарног сликара.
Биографија мини|Ајвазовски у италијанској ношњи, 1842. мини|Потпис уметника, 1850
Порекло У записима о крштењу локалне Јерменске апостолске цркве Светог Саргиса, Ајвазовски је наведен као Ованс, син Јермена Геворга Ајвазијана (). Током студија на Империјалној академији уметности, на руском је био познат као Иван Гајвазовскиј (Иванъ Гајвазовскиј према правопису пре 1918). Постао је познат као Ајвазовски од оквирно 1840, када је био у Италији. Потписао је писмо из 1844. са италијанизованим преводом свог имена: „Ђовани Ајвазовски“.
Његов отац Константин (око 1765-1840), био је јерменски трговац из пољског региона Галиције. Његова породица емигрирала је у Европу из Западне Јерменије у 18. веку. После бројних породичних сукоба, Константин је напустио Галицију и отишао у Молдавију, касније се преселио у Буковину, пре него што се настанио у Феодосији почетком 1800-их. У почетку је био познат као Геворг Аивазијн али је променио своје презиме у Гајвазовски додајући типично пољски наставак ски. Мајка Ајвазовског, Рипсиме, била је Јерменка из Феодосије. Пар је имао петоро деце - три ћерке и два сина. Старији брат Ајвазовског, Габријел, био је истакнути историчар и јерменски архиепископ.
Образовање Млади Ајвазовски је стекао парохијско образовање у јерменској цркви Светог Саргиса у Феодосији. Цртању га је подучавао Џејкоб Кох, локални архитекта. Ајвазовски се преселио у Симферопољ са породицом гувернера Тауриде Александра Казначејева 1830. и похађао је градску руску гимназију. Године 1833. Ајвазовски је стигао у руску престоницу Санкт Петербург, да би студирао на Империјалној академији уметности у класи пејзажисте Максима Воробјева. Године 1835. одликован је сребрном медаљом и именован за помоћника француског сликара Филипа Танура. Септембра 1836. Ајвазовски се сусрео са руским песником Александром Пушкином током његове посете Академији. Године 1837 Ајвазовски се придружио класи ратног сликарства Александра Сауервејда и учествовао у вежбама Балтичке флоте у Финском заливу. Октобра 1837. дипломирао је на Империјалној академији уметности са златном медаљом, две године пре стандардног краја студија. Ајвазовски се вратио у Феодосију 1838. и провео две године на свом родном Криму. Године 1839. учествовао је у војним вежбама на обалама Крима, где је упознао руске адмирале Михаила Лазарева, Павла Нахимова и Владимира Корнилова.
Прва посета Европи Током 1840. године Ајвазовски је послат испред Империјалне академије уметности на студије у Европу. Прво је путовао у Венецију преко Берлина и Беча и посетио Сан Лазаро дељи Армени, где се налазила важна јерменска источнокатоличка конгрегација и где је у то време живео његов брат Габријел. Ајвазовски је проучавао јерменске рукописе и упознао се са јерменском уметношћу. У Венецији је упознао руског романописца Николаја Гогоља. Затим се упутио у Фиренцу, Амалфи и Соренто. У Фиренци је упознао сликара Александра Иванова. Остао је у Напуљу и Риму између 1840. и 1842. године. Ајвазовски је био под великим утицајем италијанске уметности и италијански музеји су за њега постали „друга академија“. Према Рогачевском, вест о успешним изложбама у Италији стигла је до Русије. Папа Гргур XVI одликовао га је златном медаљом. Потом је посетио Швајцарску, Немачку, Холандију и Британију. На међународној изложби у Лувру био је једини представник Русије. У Француској је добио златну медаљу од Краљевске академије за сликарство и скулптуру. Потом се вратио у Напуљ преко Марсеја и поново посетио Британију, Португал, Шпанију и Малту 1843. Ајвазовски је био обожаван широм Европе. У Русију се вратио преко Париза и Амстердама 1844.
Повратак у Русију и први брак По повратку у Русију, Ајвазовски је проглашен за академика Империјалне академије уметности и именован је за „званичног уметника руске морнарице за сликање морских пејзажа, приобалних сцена и поморских битака“. Године 1845. Ајвазовски је са војводом Константином Николајевичем отпутовао на Егејско море и посетио престоницу Османлија, Константинопољ, и грчка острва Патмос и Родос.
Током 1845. Ајвазовски се настанио у свом родном граду Феодосији, где је саградио кућу и атеље. Изоловао се од спољашњег света, задржавајући контакт са уским кругом пријатеља и рођака. Ипак, самоћа је играла негативну улогу у његовој уметничкој каријери. До средине деветнаестог века, руска уметност се кретала од романтизма ка посебном руском стилу реализма, док је Ајвазовски наставио да слика романтичне морске пејзаже и привукао оштре критике.
Године 1845. и 1846. Ајвазовски је присуствовао маневрима Црноморске и Балтичке флоте у Петергофу, у близини царске палате. Године 1847. добио је звање професора морског сликарства од стране Имперјалне академије уметности и уздигнут је у руско племство. Исте године је изабран у Краљевску холандску академију наука и уметности.
Године 1848. Ајвазовски се оженио Џулијом Грејвс, енглеском гувернантом. Имали су четири ћерке: Елену (1849), Марију (1851), Александру (1852) и Џоану (1858). Прекинули су заједнички живот 1860. и развели се 1877. уз дозволу цркве, пошто је Грејвс био лутеранка.
Успон Године 1851, путујући са руским царем Николајем I, Ајвазовски је отпловио у Севастопољ да учествује у војним маневрима. Његова археолошка ископавања у близини Феодосије довела су до његовог избора за пуноправног члана Руског географског друштва 1853. године. Те године је избио Кримски рат између Русије и Отоманског царства и он је евакуисан у Харков. Док је био на безбедном, он се вратио у опкољену тврђаву Севастопољ да слика сцене битки. Његов рад је био изложен у Севастопољу док је био под османском опсадом.
Између 1856. и 1857. године, Ајвазовски је радио у Паризу и постао први руски (и први нефранцуски) уметник који је добио Легију части. Године 1857, Ајвазовски је посетио Цариград и добио орден Меџидије. Исте године изабран је за почасног члана Московског уметничког друштва. Одликован је грчким орденом Христа Спаситеља 1859. године и руским орденом Светог Владимира 1865. године.
Ајвазовски је отворио уметнички атеље у Феодосији 1865. године и исте године је добио плату од стране Империјалне академије уметности.
Путовања и признања: 1860–1880 Током 1860-их, уметник је направио неколико слика инспирисаних грчким национализмом и италијанским уједињењем. Године 1868. поново је посетио Цариград и направио серију радова о грчком отпору Турцима током Велике Критске револуције. Исте године путовао је на Кавказ и први пут је посетио руски део Јерменије. Насликао је неколико планинских пејзажа и 1869. одржао изложбу у Тифлису. Касније током године, отпутовао је у Египат и учествовао у церемонији отварања Суецког канала. Постао је „први уметник који је осликао Суецки канал и тако обележио епохални догађај у историји Европе, Африке и Азије“.
Године 1870, постао је стварни грађански саветник, што је био четврти највиши грађански чин у Русији. Године 1871. покренуо је изградњу Археолошког музеја у Феодосији. Године 1872. путовао је у Ницу и Фиренцу да изложи своје слике. Године 1874, Академија Фиренце (Академија ликовних уметности у Фиренци) затражила је од њега да изложи свој аутопортрет у галерији Уфици. Исте године, Ајвазовски је позван у Цариград од стране султана Абдула Азиза који му је потом доделио турски Орден Османлије. Године 1876. постао је члан Академије уметности у Фиренци и постао други руски уметник (после Ореста Кипренског) који је насликао аутопортрет за Палацо Пити.
Ајвазовски је изабран за почасног члана Штутгартске Краљевске академије лепих уметности 1878. Отпутовао је у Холандију и Француску и кратко се задржао у Франкфурту до 1879. Затим је посетио Минхен и отпутовао у Ђенову и Венецију „да би прикупио материјал о открићу Америке Кристофора Колумба“.
Године 1880. Ајвазовски је отворио уметничку галерију у својој кући у Феодозији; то је био трећи музеј у Руском царству, после Музеја Ермитаж и Третјаковске галерије. Ајвазовски је одржао изложбу 1881. у лондонском Пал Мал-у, коју су посетили енглески сликар Џон Еверет Милејс и Едвард VII, принц од Велса.
Други брак и каснији живот Друга супруга Ајвазовског, Ана Бурназијан, била је млада јерменска удовица 40 година млађа од њега.
Он је рекао да је оженивши се њоме 1882. године „постао ближи [својој] нацији“, мислећи на јерменски народ. Године 1882. Ајвазовски је посетио Москву и Санкт Петербург, а затим је обишао села Русије путујући дуж реке Волге 1884.
Године 1885. унапређен је у чин тајног саветника. Следеће године, педесета годишњица његовог стваралачког рада, обележена је изложбом у Санкт Петербургу и добијањем почасног чланства у Империјалној академији лепих уметности.
У оквиру прославе јубилеја своје каријере 1887, Ајвазовски је приредио вечеру за 150 пријатеља. Сваки гост је добио минијатурну слику Ајвазовског постављену у фотографију уметника током рада.Ivan Constantinovich Aivasovski, The Met Museum
Током 1888. упознао се Чеховом који га је описао као не нарочито бистру али комплексну личност вредну додатног упознавања.
Након што је са супругом отпутовао у Париз, 1892. је отпутовао у САД, где је посетио Нијагарине водопаде у Њујорку и Вашингтон. Године 1896. године, са 79 година, Ајвазовски је унапређен у чин пуног тајног саветника.
мини|Кућа у Феодосији, у којој је Ајвазовски живео између 1845. и 1892. године. Сада је уметничка галерија.
Ајвазовски је био дубоко погођен хамидијским масакрима који су се десили у областима Османског царства насељеним Јерменима између 1894. и 1896. године. Насликао је низ дела на ту тему, као што су Протеривање турског брода и Покољи над Јерменима у Трапезунду (1895). Одликовање које му је дао османски султан бацио је у море и рекао турском конзулу у Феодосији: „Реци свом крвожедном господару да сам бацио све медаље које су ми дали, ево њихове траке, пошаљи му и ако хоће, може их бацити у мора која сам насликао“. Направио је неколико других слика које су забележиле догађаје, као што су Усамљени брод и Ноћ. Трагедија у Мраморном мору (1897).
Последње године провео је у Феодосији. Током 1890-их, захваљујући његовим напорима, основана је трговачка лука у Феодосији и повезана је са железничком мрежом Руског царства. Железничка станица, отворена 1892. године, сада се зове Ајвазовскаја и једна је од две станице у оквиру града Феодосије. Ајвазовски је такође снабдевао Феодосију водом за пиће.
Смрт Ајвазовски је умро 19. априла (2. маја по новом календару) 1900. годне у Феодосији. По његовој жељи, сахрањен је у дворишту Јерменске цркве Светог Саргиса.