Ровињ () је град у Хрватској, у Истарској жупанији. Према попису из 2021. у граду је живело 12.968 становника, а у самом насељу је живело 11.629 становника.
Положај Град Ровињ налази се на 45° 04' сјеверне географске ширине и 13° 38' источне географске дужине. Налази се на западној обали Истре. Ровињска регија има површину од 80 -{km2}-.
Природна основа Клима Ровињ се налази у подручју медитеранске климе. Средња годишња температура износи 16 °C. У јануару просечна температура износи 4,8 °C, а у јулу 22,3 °C.-{Službene Stranice Grada Rovinja: O Rovinju — Brojke i činjenice}- Средња годишња температура мора износи 16,6 °C. Годишња количина падавина износи 940 -{mm}- талога, а годишњи просек влажности ваздуха износи 72%. Ровињ годишње у просјеку има 2.393,3 сунчаних сати годишње.
Рељеф Ровињ се налази на подручју Црвене Истре, односно црвеног тла — црвенице. У ровињском архипелагу налази се 22 острва или острвца од којих су Св. Андрија и Св. Катарина највећи. На северу ровињштине, Ровињ граничи са општином Врсар са којом дели Лимски канал.
Историја Археолошки налази показују да је околина Ровиња била настањена у праисторији — бронзаном и гвозденом добу, када Истру насељава илирско племе Хистра који су трговали са Грцима и Етрурцима. Најновији археолошки налази указују да је острву, које је од 1763. полуострво и на ком је смештен данашњи Ровињ, насељено од прелаза из 2. у 1. миленијум п. н. е.-{Službena stranica Grada Rovinja: Povijest}-
Прво помињање Ровиња као -{Castrum Rubini}- налази се у делу -{Cosmographia}- из 7. века. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на 5. век па је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од 3. до 5. века. Након владавине Римског царства, а пред навалама Визигота, Хуна и Гота, стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по Плинију Старијем, а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини 8. века. -{Castrum Rubini}- који је лоциран на месту данашње цркве Св. Еуфемије, постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: Словена (Домагој, 876. године), Неретљана (865. и 887. године) и Сарацена (819. и 842). Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу Лонгобарда, а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ је изгубио већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује 804. године на Рижанској скупштини, успева се изборити за одређене олакшице.
Од 10. до 12. века са успехом се одупирао притиску Венеције и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију 1283. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 ускока. У 17. и 18. веку Ровињ је развијен поморски град. Након пада Венеције 1797. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и француске администрације (1805—1813). Све до друге половине 19. века Ровињ је био највећа лука на западној обали Истре. Године 1918. окупирала га је италијанска војска, а 1920. Рапалским уговором припао је Краљевини Италији и био укључен у италијанску покрајину Венеција Ђиулија (Јулијска крајина). Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у Пазину покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици Југославији, што је после рата потврђено 1947. године Париским мировним уговорима.
У шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века Ровињ је био стециште многих Београђана, а посебно глумаца, писаца и сликара.Oživjele stare uspomene u Rovinju У њему су повремено боравили и радили између осталих Борислав Михајловић Михиз, Антоније Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки и Милан Циле Маринковић.Циле Маринковић: У жижи смо одувек | Култура | Novosti.rs У Међународном омладинском центру на ШкарабиEnglezi koji su voleli Italiju су свирали тада познати југословенски рок састави, између осталих и београдске Силуете.
Демографија
Данашњи Град Ровињ настао је на делу територије некадашње Општине Ровињ. Кретање броја становника Града Ровиња дато је у таблици испод.ЦД-ром: Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године, Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005. Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 14.234 13.559 11.861 9.464 7.818 6.374 8.589 11.069 10.863 13.160 11.042 10.354 10.100 10.063 9.891
Број становника самог насеља Ровињ дат је у таблици испод. Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 13.467 12.910 11.271 8.871 7.155 5.712 7.863 10.170 10.022 12.323 10.302 9.662 9.522 9.564 9.401
Према попису становништва из 2001. године у Граду Ровињу живјело је 14.234 становника. Хрвати су чинили већину становништва (66%). Италијани су са 1.628 становника (11,44%) чинили другу најбројнију заједницу на подручју Града. По бројности, Италијане су следили Срби с 3,5%, Албанци с 2,4% и Бошњаци с 1,8%.-{Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. godine — Stanovništvo prema narodnosti, po gradovima/općinama}-
По попису из 1991. године у Општини Ровињ је живело 2.169 (10,91%) Италијана.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Ровињ је имало 12.910 становника, следећег националног састава:
Политика десно|мини|Ровињ, поглед са звоника Св. Еуфемије У Ровињу је на власти Истарски демократски сабор на челу са градоначелником Ђованијем Спонзом. Градско вијеће Града Ровиња чини 19 посланика.-{Službene Stranice Grada Rovinja: Gradska administracija — Gradsko Vijeće}-
Економија Туризам и индустрија чине највеће изворе прихода града Ровиња. Од индустрије важно је напоменути Творницу духана Ровињ и Истраграфику, које су преселиле погоне у Канфанар, Мирну — фабрику рибљих конзерви и остале мање фабрике као Обрада — металопрерађивачка фабрика и фабрика безалкохолних пића.
Туризам Према подацима Туристичке заједнице Истарске жупаније, Пореч и Ровињ су по броју остварених ноћења, водеће туристичке дестинације. Удео Ровиња у укупном броју ноћења Истарске жупаније у 2005. години износи 14,2%, а Пореча 14,4%. Најбројнији гости града Ровиња су Немци, Италијани, Аустријанци и Холанђани. На подручју града Ровиња налазе се 10 хотела. Такође на подручју града налазе се још кампови, хотелска насеља и хотелско-апартманска насеља. Највећи камп у Ровињу је Валалта тип натуристичког насеља, који је уједно и међу највећим и најбољим у Хрватској.
Партнерски градови Леонберг Камајоре Адрија Пезаро
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристички водич града Ровиња
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Насељена места у Истарској жупанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској