Горња Ломница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 33 становника.
Географија Село се налази са десне стране пута из Власотинца за Средор, у побрђу планинског дела са обраслом храстовом шумом према селу Црна Бара. Некада се Горња Ломница звала Мала Ломница, а Доња Ломница је била (Већа) Ломница.
Прошлост Помиње се 1879. године као "Ломница" у Власотиначком срезу. У њему је 31 кућа са 226 душа, од којих нема писмених, а број пореских глава износи 48."Отаџбина", Београд 1880. године
Геолошка налазишта У селу постоје налазишта из прошлости. Тако је код садашњег гробља била црква од печене танке цигле, а и данас се познаје то место. Изнад њега има камена са знацима. Овде су били латињани-римљани, па се тако изнад гробља налази насеље латињана. То налазиште се зове Подрумина. А место је добило име по подрумима. Данас је старо гробље са црквом урасло у шуму, а место се зове Гола Чука.
Демографија У насељу Горња Ломница живи 60 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,0 година (45,7 код мушкараца и 50,5 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,44.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Становништво Насељено је из села Горње Гаре и Горњег Ораха, па су и старе фамилије добиле назив: Орашанци и Гарци. Тако старе фамилије су: Орашанци Анђелковићи и Стаменковићи који су имали 7 кућа. У селу данас има око 30 кућа због миграције у Власотинце. Од фамилије Анђелковић потичу: Ђорђевићи (10 кућа), Станојевић (6 кућа), Петковићи (3 куће). Остала домаћинства чине Анђелковићи. Постоји и још једна фамилија Анђелковић са стране. Село је остало без младих људи, па данас у селу живе само старија домаћинства и пензионери.
У селу је некада био развијен пинтерски занат и они су ишли у печалбу у Бугарску, а било је печалбара и циглара. Становници су се махом бавили сточарством, па и данас постоје у брдима овог планинског села колибе у правцу према планинском селу Црна бара. Према казивању 70-годишњака Велимира Анђелковића, свако домаћинство је имало најмање 50 оваца, а највише се чувало по 200 оваца и по 100 коза. У село је постојала поткивачка радња. Некада су у селу били познати музиканти-трубачи у фамилији Стаменковић, који су свирали по сеоским свадбама у околним селима.
У селу се славе Митровдан зимски и Свети Сава.
Образовање Четворогодишња школа је у селу саграђена 1957. године и престала са радом 1987. године, јер је миграција становништва допринела томе да нема ђака.
Види још Доња Ломница
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Власотинцу Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу