Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km западно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.
Порекло имена Сматра се да је античко име Нишаве било Navissus па се у историографији може наћи податак да је Ниш по њој добио име. Међутим, док један део научне јавности сматра да је назив реке сличан келтском хидрониму „nova” или „novie”, други се држе тезе да је Нишава свој назив имала и пре келтске инвазије и да је име реке трачко.,
Географске одлике слива Положај Слив Нишаве од најсеверније до најјужније тачке обухвата 43΄12˝ географске ширине, док од најисточније до најзападније тачке обухвата 01˚23΄29˝ географске дужине, или према странама света:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, , Ниш, Најсевернија тачка слива Нишаве је кота 783 m на Каменичкој караули у изворишном делу Матејевачке реке, са географским координатама 43˚24΄39˝ N и 21˚58΄02˝ E. Најјужнија тачка је врх Крвави камен (1692 m н.в) у изворишном делу Јерме, са географским координатама 42˚21΄27˝ N и 22˚27΄58˝ Е. Најзападнија тачка је ушће Нишаве у Јужну Мораву, на 177 m н.в, са географским координатама 43˚22΄14˝ N 21˚46΄31˝ Е. Најисточнија тачка слива Нишаве је кота 1295 m у сливу Гинске, источно од Попове могиле, са географским координатама 43˚01΄29˝ N и 23˚10΄00˝ Е.Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
Најнижа тачка у сливу је ушће Нишаве у Јужну Мораву на 177 m н.в, док је највиша тачка у сливу врх Старе планине Миџор на 2.170 m н.в. Територија и површина слива Слив реке Нишаве чија површина износи 4.052,77 km², обухвата део територије две државе (Бугарске и Србије), односно најјужнији део Балканске Србије, део западне Балканске Бугарске, као и део Српско-македонске масе западне Бугарске и југоисточне Србије. Бугарској припада 1.066,64 km² или 26,3% слива Нишаве Србији припада 2.986,13 km² или 73,7% слива Нишаве. Површина слива Нишаве на територији Србије није јединствена јер је 113,12 km² (2,79% укупне површине слива) у изворишном делу Јерме одвојено територијом Бугарске. Дужина тока Нишаве Дужина тока Нишаве са Гинском реком као изворишним краком износи 202,32 km, а од састава Гинске реке и Врбнице 171,72 km.
Правом линијом извор и ушће Нишаве удаљени су 108,28 km, што даје коефицијент развитка речног тока од 1,87. Дужина свих токова у сливу Нишаве Укупна дужина свих токова у сливу Нишаве је 5.267,24 km, од чега је: 3.150,44 km сталних токова, 2.116,80 km периодичних токова. Ширина слива Средња ширина слива Нишаве износи 33,67 km. Правац пружања слива Слив Нишаве, који је условљен тектоником подручја односно правцем пружања већине Балканских планина на простору Србије — претежно има правац пружања северозапад — југоисток. Окружење Слив Нишаве окружен је сливовима река које припадају већим делом Црноморском, а мањим делом Егејском сливу, према странама света ти сливови су на: Северу — сливови Топоничке реке, притоке Јужне Мораве, као и сливови Сврљишког и Трговишког Тимока који припадају Тимоку, притоци Дунава. Североистоку и истоку — сливови Огоште и Искара, значајних десних притока Дунава. Југу — басен Нишаве је развођем одвојен од Конске реке, Светље, Врања Стенске реке и Божичке реке које припадају сливу Струме која отиче у Егејско море. Западу и југозападу — сливови Градске реке, Тегошнице, Лужнице и Пусте реке које се уливају у Власину, притоку Јужне Мораве.Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот Структура тока Ток Нишаве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина: Годечка котлина, Димитровградска котлина, Пиротска котлина, Ђурђевпољска котлина, Сутеска Светог Оца, Сутеска Мокрањско ждрело, Мокрањско проширење, Коритничка котлина, Сутеска Скокањћин камен, Белопаланачка котлина, Белановачко-црвеноречко сужење, Клисура Ждрело, Островичка котлина, Градиштански кањон, Сићевачка клисура, Нишка котлина. Речни систем Осим Гинске реке и Врбнице које су саставнице Нишаве, Нишава се карактерише асиметричним сливом, у коме већу површину има лева страна са 11 притока, а мању десна са 5 притока Саставнице Нишаве Гинска река — је десна саставница Нишаве, дугачка 30,6 km, са сливом површине 104,6 km². По водности, већа је и значајнија од Врбнице (друге саставнице Нишаве), и сматра се изворишним краком и природним наставком Нишаве, као њена дужа и водом богатија саставница.Станковић, С. (1997). Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд. Извире на 1.848 m н.в. на југоисточним падинама Малог Кома (2.016 m н.в) и сустиче се са Врбницом на висини од 628 метара изнад морског нивоа.
Врбница — је лева саставница Нишаве, дугачка 18,67 km, са сливом површине 53,33 km². На Бугарским топографским картама назива се и Шумском реком према истоименом селу. Извире у подножју Чепена испод села Црклевци на 858 m. н.в. Сустиче се са Гинском реком на висини од 628 m н.в.
Леве притоке Нишаве Важније и бројније леве притоке Нишаве су:
Аракула — је мања притока Нишаве на 158. речном километру, на надморској висини од 537 метара. Дужина Аракула је 9,63 km, а површина слива износи 33,12 km². Извире на Чепену на 773 метара надморске висине, на контакту масивних кредних кречњака и алевролита јурске старости.
Ежовица — се улива се у Нишаву на 148. речном километру, на надморској висини од 485 метара. Најдужи ток изворишног дела слива Ежовице извире на 749 m н.в. код села Драгоила.
Габерска река или Луковачка река — је прва велика притока Нишаве, која протиче кроз Бугарску и Србију. Назив Габерска река користи се у Букарској, док се у Србији она назива и Лукавачком реком по селу Лукавица које се налази непосредно пре њеног ушћа у Нишаву.
Јерма — која је дугачка 74 km, у дужини од 50 km протиче кроз Србију, а 24 km кроз Бугарску. Значајнија притока јој је Звоначка река. Јерма извире на Власинској висоравни недалеко од Власинског језера у Општини Сурдулица (Србија), из Србије у селу Стрезимировци прелази у Бугарску, протиче једним делом кроз Бугарску, да би се код Звоначке Бање поново вратила у Србију и након, пролаза поред Манастира Поганово улила у Нишаву, код села Сукова, недалеко од Пирота.
Расничка река — која се у доњем току назива Бистрица је једна од најважнијих левих притока Нишаве, Дужина јој је 22,9 km, а речни слив је површине 218,94 km².
Коритничка река — настаје код села Ресника, у подножју Суве планине на 570 m н.в. од неколико мањих токова, Спаја се са Нишавом као њена лева притока, код насеља Бела Паланка. Протиче кроз општину Бела Паланка у Пиротском округу. Дугачка је око 10 km. Протиче кроз насеља Горња Коритница, Доња Коритница и Дивљана.
Црвена река — је већа притока Нишаве, која се улива у Нишаву на надморској висини од 268 метара, на њеном 56-ом речном километру. Извире на 967 m н.в. у подножју Пасарела (1.524 m н.в), истакнутог врха који се налази на месту сучељавања северног и северозападног (главног) венца Суве планине. До ушћа Драгуше назива се Топоничком реком, а низводно Црвеном реком. Дужина Црвене реке са Топоничком реком износи 16,24 km, а површина њеног слива је 92,18 km². У вишим деловима слива доминира шумска вегетација.
Јелашничка река — је притока Нишаве koja се у њу улива низводно од Сићевачке клисуре, на 31-ом речном километру, на 213 m н.в. Као део њене речне долине је Јелашничка клисура настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине.Мартиновић Ж., (1995): Коритник, Енциклопедија Ниша, Природа, простор, становништво, ИП ”Градина”, Ниш Јелашничка река заједно са истоименом клисуром од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака,Đurić M., Popović M. & Verovnik R.: Jelašnica gorge - a hot spot of butterfly diversity in Serbia, које су пронађене у њеном сливу.Uredba Vlade RS ("Sl. gl. RS", broj 9/95)
Кутинска река — протиче кроз Заплање (општинама Гаџин Хан) и општину Нишка Бања у Нишавском округу. Извире на Сувој планини и дугачка је око 40 km. Улива се у реку Нишаву као њена лева притока код насеља Никола Тесла.
Габровачка река — извире на падинама Селичевице и дугачка је око 9 km. Протиче кроз Габровац, насеље Габровачка река (Ниш), део Ниша "Трошарина" и кроз Ниш. Улива се у реку Нишаву као њена лева притока недалеко од парка “Свети Сава” (Ниш).
Десне притоке Нишаве Осим Гинске и Врбнице које су саставнице Нишаве са десне стране слива, идући од извора ка ушћу, у Нишаву се уливају:
Градашничка река — један је од хидрографских објеката у горњем Понишављу и један од водотокова у сливу Пиротске котлине. Река пресеца северозападни део града Пирота и улива се у Нишаву са њене десне стране.
Темштица — или Топлодолска река је река у источној Србији, десна притока реке Нишаве. Река целим током тече у оквирима Србије. Површина слива Темштице је 820 km².
Вранашница — се у Нишаву улива на 83-ем речном километру, у Ђурђевом пољу низводно од Станичења. Позната је још и као Осмаковска река, како се назива у горњем делу тока. Од села Враништа до ушћа у Нишаву Осмаковска река назива се Вранашницом.
Малчанска река — која извире испод села Врело код Ниша дугачка је око 10 km. Протиче кроз атаре села Врело, Пасјача и Малча и улива се у Нишаву. Сврстава се у водотоке другог реда на подручју Нишке котлине.
Језера у сливу Нишаве
300px|мини|Завојско језеро — настало потапањем Височице и делова речних долина притока Нишаве претворивши их у заливе На површини слива Нишаве, постоји неколико језера, која су углавном вештачка, и образована преграђивањем речних долина браном. Једино природно језеро је Ветренско које припада урниским језерима.
Завојско језеро — је вештачко језеро у Сливу Нишаве, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.ЈП Службени гласник и Општина Пирот, - Завојско језеро. .
Максимална запремина језера износи 170.000.000 m³ воде, а повезано је са ХЕ „Пирот“ тунелом дужине око 9 km. Дужина језера је око 13 km, а површина акваторије око 5 km². Језеро је потопило доње делове долина притока претворивши их у заливе.
Дивљанско језеро — је вештачка акумулација у подножју Суве планине, између два средњовековна села Дивљане и Мокре, на око 5 -{km}- удаљено од Беле Паланке, на путу ка Бабушници. Настало је 1983. године преграђивањем Коритничке реке, као такозвана компензациона брана, ради таложења наносног материјала и муља. Језеро је површине око 8 хектара, дугачко 700, широко и до 135, а дубоко око 5—6 метара. Са једне стране је природно преграђено стрмим обронцима Курилским чуке.
Крупачко језеро — је ниска тресава у југоисточној Србији, на надморској висини од око 400 метара, између села Крупац и Велико Село у близини Пирота. Од градског језгра града Пирота удаљено је десетак километара узводно уз Нишаву.
Сават I и Сават II — су административна језера у општини Димитровград.Вукашин У. Минчић (1989): Упознај свој завичај, Пирот Ове вештачке акумулације направљене су у рејону Забрђа, у крашкој Одоровачко-смиловској котлини (на око 700 метара надморске висине) у близини села Смиловаца, по коме се називају и Смиловска језера. У близини се налази чувена природна реткост Петрлашка пећина и манастири Света Петка и манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.