мини|Задушнице. Ратне године 1914–1918. мини|Цвећаре испред Централног гробља за Зимске задушнице. Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу. Изузетак су васкршње задушнице.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитви за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле.

Начин обележавања Задушнице обележавају сећање дана одвајања духа од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На задушнице се обавезно излази на гробље. Тада се обавља парастос или помен. Освећује се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих. Обавезно се уређује гроб.

Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму. Жито симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божије милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао. Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Датуми обележавања

Задушнице се обележавају пет пута годишње: Зимске задушнице - обележавају се у суботу пред Месне покладе Пролећне - називају се и васкршње јер се обележавају у други понедељак по Васкрсу (Побусани понедељак) Летње задушнице - обележавају се у суботу пред Духове Михољданске задушнице - обележавају се пред Михољдан Јесење задушнице - називају се другачије и митровске задушнице јер обележавају у суботу пред Митровдан

Литература

"Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање; "Глас цркве" ("Александрија" Ваљево) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003.

Спољашње везе Прилози за етнопсихологију Срба : страх у српској традицији Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Митровске задушнице, 4. 11. 2011. Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Велике задушнице, 17. 2. 2012.

Категорија:Обичаји и празници СПЦ Категорија:Српски народни обичаји Категорија:Православље