Хипноза

Хипноза је премошћавање критичног фактора између свесног и подсвесног дела ума и представља успостављање прихватљивог селективног размишљања. Поступак „Хипнотичка индукција“, се састоји од прелиминарних разговора, у којима се дају савети и упутства. Хипноза може бити самостална - аутохипноза (кроз аутосугестије), или хипноза коју спроводи образовано лице - хипнотарапеут. Коришћење хипнозе у клиничке сврхе се назива хипнотерапија. Постоје многи митови о хипнози, међутим хипноза је потпуно безбедна и хипнотерапеути не могу ништа урадити особи што она не жели, супротно, особа која жели да реши неки проблем одлази са свесним знањем код хипнотерапеута (целокупна терапија изгледа као разговор, особа је потпуно свесна свега у сваком тренутку, у сваком тренутку може, уколико жели престати, чак многи мисле да је хипнотерапија била неуспешна зато што су били свесни све време) и на крају решава свој проблем. Најчешћи случајеви су престанак пушења, редукција стреса, немоћ на сексуалном плану, депресија, фобије, редукција телесне тежине, алергије...

Постоје супротстављене теорије које објашњавају хипнозу и сродне појаве. Теорије промењеног стања виде хипнозу као измењено стање ума или транс, обележено нивоом свести различитом од уобичајеног стања свести.Encyclopædia Britannica, 2004: "a special psychological state with certain physiological attributes, resembling sleep only superficially and marked by a functioning of the individual at a level of awareness other than the ordinary conscious state". Насупрот томе, алтернативне теорије виде хипнозу различито, као тип плацебо ефекта,Kirsch, I., "Clinical Hypnosis as a Nondeceptive Placebo", pp. 211–25 in Kirsch, I., Capafons, A., Cardeña-Buelna, E., Amigó, S. (eds.), , American Psychological Association, (Washington). редефинисање интеракције са терапеутом или облик одигравања улога.

За време хипнозе, сматра се да особа има појачан фокус и концентрацију и појачан респонс на сугестије.Lyda, Alex. "Hypnosis Gaining Ground in Medicine." Columbia News. Columbia.edu. Retrieved on 1 October 2011. Хипноза обично почиње хипнотичком индукцијом која укључује низ прелиминарних упутстава и сугестија. Употреба хипнозе у терапеутске сврхе назива се „хипнотерапија”, док је њена употреба као вида забаве за публику позната као „сценска хипноза”, облик ментализма.

Хипноза за управљање болом „вероватно ће смањити акутни и хронични бол код већине појединаца“."Hypnosis for Pain.". Webmd.com. Retrieved on 1 October 2011. Употреба хипнозе за лечење других проблема дала је неуверљиве резултате, као што је престанак пушења. Употреба хипнозе као облика терапије за проналажење и интегрисање ране трауме контроверзна је у научном току. Истраживања показују да хипнотизирање појединца може помоћи у стварању лажних сећања, и да хипноза „не помаже људима да се тачније присете догађаја”.

Види још Георгиј Николајевич Ситин

Напомене Напомена: званична дефиниција прихваћена од стране »International Hypnosis Federation« и »National Guild of Hypnosis, USA«

Референце

Литература

Baudouin, C. (Paul, E & Paul, C. trans.), Suggestion and Autosuggestion: A Psychological and Pedagogical Study Based on the Investigations made by the New Nancy School, George Allen & Unwin, (London), 1920.

Glueck, B., "New Nancy School", The Psychoanalytic Review, Vol. 10, (January 1923), pp. 109–12. Harte, R., Hypnotism and the Doctors, Volume I: Animal Magnetism: Mesmer/De Puysegur, L.N. Fowler & Co., (London), 1902. Harte, R., Hypnotism and the Doctors, Volume II: The Second Commission; Dupotet And Lafontaine; The English School; Braid's Hypnotism; Statuvolism; Pathetism; Electro-Biology, L.N. Fowler & Co., (London), 1903.

Yeates, L.B., James Braid: Surgeon, Gentleman Scientist, and Hypnotist, Ph.D. Dissertation, School of History and Philosophy of Science, Faculty of Arts & Social Sciences, University of New South Wales, January 2013. Yeates, Lindsay B. (2016a). .] Yeates, Lindsay B. (2016b). .] Yeates, Lindsay B. (2016c). .] . V. M. Bekhterev "Suggestion and its Role in Social Life" with a Preface by José Manuel Jara Italian edition, Psichiatria e Territorio, 2013. Cheek, D.B., & LeCron, L.M., Clinical Hypnotherapy, Grune & Stratton (New York), 1968. Janet, P., "Lecture XIII: The Hysterical Stigmata—Suggestibility", pp.270–292 in P. Janet, The Major Symptoms of Hysteria: Fifteen Lectures Given in the Medical School of Harvard University, Second Edition with New Matter, Macmillan Company, (New York), 1920.

Weitzenhoffer, A.M., The Practice of Hypnotism (Second Edition), John Wiley & Sons (New York), 2000. Yeates, L.B., James Braid: Surgeon, Gentleman Scientist, and Hypnotist, Ph.D. Dissertation, School of History and Philosophy of Science, Faculty of Arts & Social Sciences, University of New South Wales, January 2013. Yeates, Lindsay B. (2016a). .] Yeates, Lindsay B. (2016b). .] Yeates, Lindsay B. (2016c). .]

Спољашње везе

, Chautauqua Institution The Power of Suggestion: What We Expect Influences Our Behavior, for Better or Worse Exploring the science behind hypnosis

Категорија:Психологија Категорија:Грцизми

Хипноза

Źródło i licencja