Колективна свест/свесност или колективно свесно (, ) јест сет заједничких веровања, идеја и моралних становишта који постоји као уједињујућа сила унутар друштва., Термин је увео француски социолог Емил Диркем, у својој Подели рада у друштву из 1893. године.
Француска реч (’консцијенција’) генерално значи „свест”/„свесност”, „знаност”,Collins French-English Dictionary. s.v. или „перцепција”... Критичари и преводиоци Диркема не слажу се око тога шта највише одговара [као значење], или да ли би превод требало да зависи од контекста. Неки преферирају употребу речи као непреводиве стране речи или техничког термина, без нормалног значења (за енглески).Simpson, George (прев.). у: Durkheim, Emile. . Уопштено говорећи, не односи се специфично на моралну савест, него на заједничко (подељено) разумевање друштвених норми.. Да би се избегле обмањујуће импликације енглеских речи и , може да се преведе као „заједничко разумевање” или „[међусобно] подељена знаност/свесност”.
Што се тиче ’колективности’, Диркем појашњава да он не реифицира или хипостазира овај концепт; за њега је „колективна” једноставно у смислу тога да је заједничка за многе индивидуалце. . . (уп. друштвена чињеница).
У диркемовској друштвеној теорији Диркем је користио термин у својим књигама Подела друштвеног рада () из 1893, Правила социолошког метода () из 1895, Самоубиство () из 1897. и Елементарни облици религијског живота () из 1912. године. У Подели рада, Диркем је закључио да у традиционалним/примитивним друштвима (она заснована на клану, породици или племенским односима), тотемска религија игра важну улогу при уједињавању чланова — стварањем заједничке/колективне свести ( на оригиналном француском). У друштвима овог типа, ’садржај’ свести појединца је увелико заједнички, подељен са осталим члановима друштва — чиме настаје механичка солидарност преко узајамне сличности.
У Суициду, Диркем је развио концепт аномије (), када би хтео да се односи на социјалне а не индивидуалне узроке самоубиства. Ово је повезано с концептом колективне свести/свесности, пошто када постоји мањак интеграције или солидарности у друштву стопа самоубистава ће бити виша.
Остале употребе термина Разни облици за стандардни термин „колективна свест” у модерним друштвима идентификују и други социолози — као што је Мери Келси, која иде од солидарности и мемова до екстремних понашања као што је групно размишљање, понашање гомиле или колективно подељено односно заједничко искуство током колективних ритуала и плесних забава. Мери Келси,Mary E Kelsey предавачица социологије на Универзитету у Калифорнији (Беркли), користила је термин почетком 2000-их да би описала особе унутар социјалне групе (као што су мајке) које [особе] постају свесне заједничких особина и околности, као резултат деловања у заједници и постизања солидарности. Уместо што постоје као засебне индивидуе, људи се удружују као динамичне групе да би делили ресурсе и знање. Такође се развио начин описивања како заједница постаје уједињена да би делила сличне вредности. Термин за ово је „ум кошнице”, „групни ум”, „ум масе” и „социјални/друштвени ум”..
Према теорији, карактер колективне свести зависи од типа мнемоничког кодирања које важи за одређену групу (Цукалас, 2007). Посебан тип коришћеног ’енкодирања’ има предвидљив утицај на понашање групе и колективну идеологију. Неформалне групе, које се састају ретко и спонтано, имају тенденцију да одражавају значајне аспекте своје заједнице као епизодна сећања. Ово обично води јакој друштвеној кохезији (уједињавању) и солидарности (узајамном потпомагању), индулгентној (попустљивој) атмосфери, ексклузивном (искључивом) етосу и рестрикцији (забрани) друштвених мрежа. Формалне групе, које имају заказане и анонимне састанке, имају тенденцију да одражавају значајне аспекте своје заједнице као семантичка сећања која углавном воде слабој друштвеној кохезији и солидарности, умеренијој атмосфери, инклузивном (укључивом) етосу и експанзији (ширењу) друштвених мрежа..
Друштво чине разне колективне групе, као што је породица, заједница, организација, регион, нација итд., које како Бернс и Егдал кажу „могу да се сматрају као такве да поседују агенцијалне способности: да размишљају, просуђују, одлучују, делују, реформишу; да концептуализују себе и остале као и сопствене акције и интеракције; те да рефлектују”.Burns, T.R.; Engdahl, E. . : 72. »can be considered to possess agential capabilities: to think, judge, decide, act, reform; to conceptualize self and others as well as self's actions and interactions; and to reflect« (искошени део је у оригиналу) Бернс и Егдал примећују да су се током Другог светског рата различите нације понашале различито према својим популацијама Јевреја.Burns, T.R.; Engdahl, E. . : 77. Јеврејске популације из Бугарске и Данске су преживеле, док већина јеврејске популације у Словачкој и Мађарској није преживела Холокауст. Сугерише се да ова различита национална понашања варирају према колективној свести између нација (што је можда повезано и са општом ’уређеношћу’ држава, и/или са добротом становника сваке). Ово илуструје да разлике у колективној свести имају практични значај.
Едманс, Гарсија и Норлија су испитали поразе националних репрезентација у спорту и повезали их са смањењем у вредности берзи. Испитали су 1.162 фудбалска меча у 39 земаља и открили да су вредности берзи тих земаља падале просечно 49 поена након што су нације бивале елиминисане са Светског првенства у фудбалу, те 31 поен након што су елиминисане на другим турнирима.Edmans, A.; García, D.; Norli, O. . Едманс, Гарсија и Норли су открили сличне али мање ефекте на међународним утакмицама крикета, рагбија, хокеја на леду и кошарке.
Види још
Напомене
Референце
Литература
Радови Диркема Подела друштвеног рада (1893) Правила социолошког метода (1895) Самоубиство (1897) Елементарни облици религијског живота (1912) Радови осталих
Категорија:Социологија Категорија:Психологија Категорија:Социјална психологија Категорија:Међуљудски односи Категорија:Филозофија Категорија:Колективна интелигенција Категорија:Политичке науке
de:Kollektiv#Kollektivbewusstsein