Социјална заштита, како је дефинише Институт Уједињених нација за истраживање друштвеног развоја, бави се спречавањем, управљањем и превазилажењем ситуација које негативно утичу на благостање људи.United Nations Research Institute for Social Development (UNRISD). 2010. Combating Poverty and Inequality: Structural Change, Social Policy and Politics. Социјална заштита се састоји од политика и програма осмишљених за смањење сиромаштва и рањивости кроз промовисање ефикасних тржишта рада, смањење изложености људи ризицима,Social Protection Sector Strategy Paper: From Safety Net to Springboard. Washington DC, USA. и јачање њихове способности да управљају економским и социјалним ризицима, као што су незапосленост, искљученост, болест, инвалидитет и старост.World Bank. 2001 Један од новијих приступа у оквиру социјалне заштите је Адаптивна социјална заштита, која интегрише управљање ризицима од катастрофа и прилагођавање на климатске промене како би се ојачала отпорност на шокове. То је један од циљева Уједињених нација у оквиру Циља одрживог развоја 10 који има за циљ промовисање веће једнакости.

мини|Степениште социјалне заштите

Најчешћи типови социјалне заштите

Интервенције на тржишту рада су политике и програми дизајнирани да промовишу запошљавање, ефикасно функционисање тржишта рада и заштиту радника. Социјално осигурање ублажава ризике повезане са незапосленошћу, лошим здрављем, инвалидитетом, повредама на раду и старошћу, као што су здравствено осигурање или осигурање за случај незапослености. Социјална помоћ представља пренос ресурса, било у готовини или у натури, рањивим појединцима или домаћинствима без других средстава адекватне подршке, укључујући самохране родитеље, бескућнике или физички и ментално оболела лица.

Историја Традиционално, социјална заштита се користила у европској држави благостања и другим деловима развијеног света како би се одржао одређени животни стандард и решило пролазно сиромаштво. Један од првих примера социјалне заштите коју обезбеђује држава може се пратити до римског цара Трајана, који је проширио програм бесплатне поделе жита како би укључио више сиромашних грађана царства. Поред тога, основао је јавне фондове за помоћ сиромашној деци.Hammond, Mason. "Trajan". Encyclopædia Britannica. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/602150/Trajan#tab=active~checked%2Citems~checked&title=Trajan%20--%20Britannica%20Online%20Encyclopedia. Организована социјална давања нису била уобичајена све до касног 19. и раног 20. века. У том периоду су у Немачкој и Великој Британији успостављени системи социјалне заштите усмерени на радничку класу (видети Национално осигурање)."The Liberal reforms 1906-1914". BBC. Сједињене Државе су следиле тај пример неколико година касније, током Велике депресије, са хитном помоћи за оне који су били најтеже погођени. Међутим, савремена социјална заштита је прерасла у много шири спектар питања и сврха; сада се користи као политички приступ у земљама у развоју, за решавање проблема упорног сиромаштва и циљање структурних узрока. Штавише, осмишљена је да подигне кориснике из сиромаштва, уместо да искључиво пружа пасивну заштиту од непредвиђених догађаја.United Nations Research Institute for Social Development (UNRISD). 2010. Combating Poverty and Inequality: Structural Change, Social Policy and Politics. Социјална заштита се убрзано користи у покушају смањења и коначног елиминисања сиромаштва и патње у земљама у развоју (углавном у Африци), како би се подстакао и промовисао привредни и друштвени раст.

Типови

Интервенције на тржишту рада Интервенције на тржишту рада, које се састоје од активних и пасивних политика, пружају заштиту сиромашнима који су способни да се запосле. Пасивни програми, као што су осигурање за случај незапослености, подршка дохотку и измене радног законодавства, ублажавају финансијске потребе незапослених, али нису осмишљени да побољшају њихову запошљивост.Governance and Social Development Resource Centre. [Date accessed October 31, 2010] (http://www.gsdrc.org/go/topic-guides/social-protection/types-of-social-protection ) С друге стране, активни програми се фокусирају на директно повећање приступа незапослених радника тржишту рада.Asian Development Bank. Labor. [Date accessed October 31, 2010] (http://www.adb.org/SocialProtection/labor.asp)

Активне политике тржишта рада (АПТР) имају два основна циља: (1) економски, смањењем ризика од незапослености, повећањем способности незапослених да пронађу посао и повећањем њиховог капацитета зараде, продуктивности и прихода; и (2) социјални, побољшањем социјалне инклузије и учешћа у продуктивном запослењу. Ови програми стога имају за циљ повећање могућности за запошљавање и решавање социјалних проблема који често прате високу незапосленост.

Активне политике су начин да се преокрену негативни ефекти индустријског реструктурирања у транзиционим економијама и да се помогне интеграција рањивих особа које су најудаљеније од тржишта рада.The World Bank. Social Protection. [Date accessed October 31, 2010] (http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTSOCIALPROTECTION/ EXTLM/0,,contentMDK:20223809~menuPK:7109967~pagePK:148956~piPK:216618~theSitePK:390615,00.html) Оне су често усмерене на дугорочно незапослене, раднике у сиромашним породицама и одређене групе са неповољним положајем на тржишту рада.

Истраживање које је финансирала Европска унија у оквиру пројекта DRIVERS открило је линеарну везу између улагања у националне активне политике тржишта рада (посебно оних усмерених на интеграцију рањивих група у запослење) и квалитета рада. Откривено је да европске земље са више активних политика тржишта рада изгледа имају здравија, мање стресна радна места.

Активни програми тржишта рада укључују широк спектар активности за стимулисање запослености и продуктивности као што су: Услуге запошљавања. Ове услуге укључују саветовање, помоћ при запошљавању, посредовање при запошљавању, берзе рада и друге сродне услуге за побољшање функционисања тржишта рада. Обука за посао. Ово укључује обуку/преквалификацију за незапослене, раднике у масовним отпуштањима и младе како би се повећала количина понуде рада. Директно генерисање запослења Промовисање малих и средњих предузећа (нпр. пројекти јавних радова, субвенције) ради повећања тражње за радном снагом.Betcherman, G., Olivas, K. and Dar, A., 2004, 'Impacts of Active Labor Market Programs: New Evidence from Evaluations with Particular Attention to Developing and Transition Countries', Social Protection Discussion Paper Series no. 0402, World Bank, Washington Уобичајени проблем у спровођењу успешних интервенција на тржишту рада је како укључити неформалну економију, која чини значајан део радне снаге у земљама у развоју.Governance and Social Development Resource Centre. [Date accessed October 31, 2010] (http://www.gsdrc.org/go/topic-guides/social protection/types-of-social-protection) Неформално запослење чини између половине и три четвртине непољопривредног запослења у већини ових земаља. Удео неформалног запослења се повећава када се узме у обзир пољопривреда.International Labour Organization. [Date accessed October 31, 2010] (http://www.ilo.org/public/english/protection/secsoc/areas/policy/informal.htm) Већина неформалних радника није покривена шемама социјалног осигурања, мерама заштите здравља и безбедности на раду, прописима о условима рада и има ограничен приступ здравственим услугама и радним мерама социјалне заштите. Интервенције на тржишту рада раде на интеграцији различитих стратегија за превенцију и компензацију професионалних и социјалних ризика у неформалној економији. Стратегије које укључују мере за спречавање и ублажавање утицаја ризика су најефикасније.Lund, F., 2009, 'Social Protection and the Informal Economy: Linkages and Good Practices for Poverty Reduction and Empowerment', in Organisation for Economic Cooperation and Development (OECD), 'Promoting Pro-Poor Growth: Social Protection', OECD, Paris, pp.69-88

Генерално, јавни расходи за интервенције политике тржишта рада (ПТР) спадају у три главне категорије: Услуге тржишта рада (1) Укупне ПТР мере (2-7) обука (2), ротација послова и подела посла (3), подстицаји за запошљавање (4), подржано запошљавање и рехабилитација (5), директно отварање нових радних места (6), подстицаји за покретање бизниса (7),

Укупна ПТР подршка (8-9) одржавање и подршка дохотку ван запослења (8), превремено пензионисање (9)

Социјално осигурање

Шеме социјалног осигурања су доприносни програми који штите кориснике од катастрофалних трошкова у замену за редовне уплате премија. Трошкови здравства могу бити веома високи, па су шеме здравственог осигурања популаран начин смањења ризика у случају шока. Међутим, појединац са ниским примањима можда неће моћи да приушти осигурање. Неки тврде да шеме осигурања треба да буду допуњене социјалном помоћи. Здравствено осигурање засновано на заједници омогућава удруживање у окружењима где су институционални капацитети преслаби за организовање националног обједињавања ризика, посебно у земљама са ниским дохотком, чинећи тако осигурање приступачнијим. У шемама поделе ризика, премија осигурања није повезана са вероватноћом да ће се корисник разболети, а бенефиције се пружају на основу потреба.Ranson, M., 2002, 'Reduction of Catastrophic Health Care Expenditures by a Community-Based Health Insurance Scheme in Gujarat, India: Current Experiences and Challenges', Bulletin of the World Health Organization, vol. 80, no. 8

Социјална помоћ Шеме социјалне помоћи обухватају програме осмишљене да помогну најрањивијим појединцима (тј. онима без других средстава подршке, као што су самохрана родитељска домаћинства, жртве природних катастрофа или грађанских сукоба, особе са инвалидитетом или крајње сиромашни), домаћинствима и заједницама да достигну социјални под и побољшају животни стандард. Ови програми се састоје од свих облика јавне акције, владине и невладине, који су дизајнирани за пренос ресурса, било у готовини или у натури (нпр. трансфери хране), подобним рањивим и обесправљеним особама.Howell, F., 2001, 'Social Assistance - Theoretical Background', in 'Social Protection in the Asia and Pacific', ed. I. Ortiz, Asian Development Bank, Manila, ch. 7 У контексту све већег броја шокова повезаних са климом, Адаптивна социјална заштита се појавила као стратегија за помоћ рањивом становништву да се прилагоди и изгради отпорност на ове догађаје. Интервенције социјалне помоћи могу укључивати: Социјалну заштиту и социјалне услуге за веома рањиве групе као што су физички или ментално оболели, сирочад или зависници од психоактивних супстанци. Готовинске или натуралне трансфере као што су бонови за храну и породични додаци. Безусловни готовински трансфери, на пример, чине се као ефикасна интервенција за смањење екстремног сиромаштва, уз истовремено побољшање здравствених и образовних исхода. Привремене субвенције као што су повлашћене тарифе за комуналије, стамбене субвенције или подршка нижим ценама основних животних намирница у време кризе.Asian Development Bank. Social Protection. [Date accessed October 31, 2010] (http://www.adb.org/SocialProtection/default.asp)

Политичка питања

Универзализам против циљања