Антиглобализам је термин који нема јасно дефинисано значење; те га свако тумачи на свој начин. Постоје и десничарске и левичарске идеје антиглобализма, али њихове идеје се разликују. Такође постоје и различита поимања овог појма у различитим срединама.

Уопштено би се могло речи да је антиглобализам супротстављање поретку заснованом на модерном глобализму. Ново значење термина „глобализам“ постало је „све већа контрола над глобалном политиком, економијом и културом“, док се на „глобализацију“ гледало као на процес остваривања глобалне владавине.

На балканским порталима блиским десним или етнонационалним идеологијама врло је популарна теза о скорој пропасти запада и успостави новог светског поретка које би водиле земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република), или глобалног југа, чији би алтернативни економски систем требао представљати алтернативу постојећем поретку. Балкански „антиглобалисти“ глобализам виде као слабљење суверености националних држава и доминацију запада.

Са друге стране, на Западу крајња десница глобализацијске процесе опажа, пре свега, кроз претњу од странаца, који у сталним миграцијама становништва долазе из Источне Европе, или других континената. Она је тако „разапета између еуронационализма, критике мондијализма и регионалног шовинизма”.Kuljić, T. (2002). Prevladavanje prošlosti. Uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji..Наравно, важан аспект јесте и пораст незапослености код домаћег становништва, које опажа мигранте као конкуренте јер раде за мање новца, те им узимају посао. Тако нетрпељивост настаје на релацији политике, економије и културе. Управо након 1989. године, те интензивирањем глобализације, која је омогућена престанком Хладног рата и развитком капитализма као основног и преовлађујућег економског система које прати слабљење националних држава, крајња десница развија антиглобализам. Она се залаже за „белу Европу“ националних држава, где постоји брана против „обојених" и американизације.

Антиглобализам код крајње левице одликује непријатељство „према глобалном капитализму и великим мултинационалним корпорацијама богатих држава које поробљавају не само домаће радништво, већ и сиромашне чланице међународне заједнице“Bakić, J. , str. 31-66. За разлику од наглашавања културног или биолошког, код крајње левице је изражен економски фактор, који чини срж марксизма и других левих идеологија.

Порекло термина мини|Протести против СТО ,Сијетл 1999. Назив су сковали медији након великих демострација у Сијетлу 1999., гд‌је се окупило изузетно шаролико друштво демонстраната: анархиста, синдикалиста, комуниста, хришћанских организација, пацифиста итд. Није било повољног термина да се сви обухвате. Они су сами за себе сковали термин алтерглобалисти, тј. заступници "алтернативе глобализацији" или "алтернативне глобализације".

Повезани термини Термини који би се ближе могли повезати са антиглобализмом су : суверенизам, антимондијализам, антиевропеизам, алтерглобализам.

Референце

Категорија:Политика Категорија:Глобализам